Eritrocitopoeza je proces stvaranja zrelih eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) iz njihovih matičnih ćelija preko procesa razmnožavanja, sazrevanja i gubljenja jedra i dešava se (normalno) skoro isključivo u kosnoj srži, u okviru morfološke celine eritroblastnog ostrva.

Za eritrocitopoezu su potrebni brojni faktori: normalna građa kosne srži, prisustvo u srži svih činilaca potrebnih za deobu i sazrevanje ćelija (Fe, Cu, Co, belančevine, vitaminiB12 i folna kiselina), odgovarajuća lokalna temperatura i normalna endokrina regulacija eritrocitopoeze. Kosna srž svakog sata stvori oko 900 miliona crvenih krvnih zrnaca, a u slučaju potrebe eritrocitopoeza se može povećati i za 6-8 puta.

Ćelije eritrocitne lozeUredi

Prva ćelija prepoznate morfologije u eritrocitnoj lozi je proeritroblast ili pronormoblast, koji nastaje od opredeljene unipotentne matične ćelije (CFU-E). Proeritroblast je najveća ćelija eritrocitne loze (20-25μm), ima jedno veliko jedro sa jednim ili više jedaraca i jasno je odvojeno od citoplazme. Citoplazma je umereno bazofilna i ne sadrži granulacije. U ovom stupnju sazrevanja počinje endocitoza Fe3+ kompleksa iz vanćelijskog matriksa.

Deobom proeritroblasta nastaje bazofilni ili rani eritroblast. On je nešto manji od svog prethodnika (16-18μm), nukleolus mu često nije vidljiv, a citoplazma zauzima jednu četvrtinu ćelije i izrazito je bazofilna, usled prisustva brojnih slobodnih ribozoma. Na njima se sintetiše globin, dok u mitohondrijama počinje sinteza hema.

Deobom bazofilnog normoblasta nastaje polihromatofilni ili intermedijarni eritroblast (12-15μm). Uz smanjenje veličine ćelije, smanjuje se i jedro koje sada zauzima polovinu ćelijskog volumena, a u citoplazmi postaje vidljiva sinteza hemoglobina kao manjih acidofilnih polja u predominantno bazofilnoj citoplazmi.

Deljenjem polihromatofilnog normoblasta nastaje acidofilni ili ortohromatski eritroblast (7-10μm). Jedro ove ćelije je malo i u njemu prestaje sinteza DNK (ćelija gubi sposobnost deobe), a citoplazma sada zauzima veći deo ćelije i sadrži velike količine hemoglobina.

Izbacivanjem jedra od acidofilnog normoblasta nastaje retikulocit, koji u citoplazmi još uvek sadrži malu količinu bazofilne materije (ostaci ćelijskih organela). Jedro digestuju makrofage eritroblastnog ostrva. U ovom stadijumu ćelije prelaze iz kosne srži u krvotok preko sinusoidnih kapilara procesom dijapedeze. Prestaje endocitoza gvožđa, ali se sinteza hemoglobina odvija još izvesno vreme i postepeno prekida.

Potrebno je oko pet dana da od proeritroblasta nastane retikulocit, a još dva dana da od njega nastane zreo eritrocit.

Sve ove ćelije, počevši od proeritroblasta pa zaključno sa eritrocitom, se nazivaju jednim imenom eritron.

Regulacija proizvodnje eritrocitaUredi

Veličinu eritrocitopoeze reguliše parcijalni pritisak kiseonika u tkivima. Svako stanje koje uzrokuje smanjenu isporuku kiseonika tkivima i ćelijama, izaziva povećano stvaranje eritrocita.

Glavni faktor koji utiče na povećanje eritrocitopoeze je hormon eritropoetin. To je glikoprotein, koji se stvara najvećim delom u bubrezima (90%), a jednim delom i u jetri. Primarno mesto delovanja ovog hormona su unipotentne matične ćelije, predodređene za stvaranje proeritroblasta. Sekundarno dejstvo eritropoetina je ubrzavanje ugradnje gvožđa u hem i ubrzavanje prelaska retikulocita u perifernu krv.

Osim eritropoetina i nervni sistem i drugi hormoni (androgeni, prolaktin, vazoaktivni hormoni) i ciklični adenozin-monofosfat (cAMP) deluju na veličinu eritrocitopoeze.