Epigoni (starogrčki: Ἐπίγονοι, Epigonoi = Potomci) naslov je jedne izgubljene starogrčke kikličke epopeje iz tebanskog ciklusa. Čini se da su neki antički autori ovu pesmu smatrali delom Tebaide, a ne zasebnim epom.[1] Prema jednom izvoru, Epigoni su se sastojali od 7.000 stihova,[2] a pevali su o tome kako su Epigoni, sinovi sedmorice argivskih junaka, preduzeli nov pohod na Tebu i uspeli je osvojiti.[3] Od ove je pesme poznat samo njen prvi stih:

Sada, Muze, počnimo pesmu o mlađim junacima...[4]

Drugi navodi, u kojima nema direktnog citiranja stihova, navode na zaključak da je u Epigonima ispričan i mit o smrti Prokride,[5] kao i priča o Tiresijinoj kćeri Manti.[6]

Ova pesma ponekad pripisivala Homeru, no već je Herodot sumnjao u njegovo autorstvo.[7] Prema jednoj sholiji uz Aristofanovu komediju Mir, kao autor ove pesme spominjao se i neki Antimah.[8] Tu se verovatno misli na Antimaha iz Teosa,[3] pa se zbog toga i jedan sačuvani stih, koji se pripisuje Antimahu s Teosa i za koji se ne kaže kojoj je pesmi pripadao, uslovno uključuje u Epigone.[9] Prema drugom objašnjenju za spomen imena Antimah, radilo se o tome da je kasniji epski pesnik Antimah iz Kolofona bio optužen da je plagirao ep Epigoni tako što iz njega uzeo zaplet za svoju Tebaidu.

Priču o Epigonima obradio je kasnije Sofokle u svojoj tragediji Epigoni.

Reference

uredi
  1. Npr. Pausanija VI, 9, 5; sholija uz Apolonija Rođanina, Doživljaji Argonauta, I, 308.
  2. Nadmetanje Homera i Hesioda, 15.
  3. 3,0 3,1 Đurić 1991, str. 115
  4. West, fr. 1; sholija uz Aristofanov, Mir, 1270; Nadmetanje Homera i Hesioda, 15.
  5. West, fr. 3*; Suda, s.v. Teumesia[mrtav link].
  6. West, fr. 4; sholija uz Apolonija Rođanina, Doživljaji Argonauta, I, 308.
  7. Herodot, Istorija IV, 32 ("ako je to zaista Homerovo delo").
  8. Sholija uz Aristofanov, Mir, 1270.
  9. West, fr. 2; Kliment Aleksandrijski, Stromata, VI, 12, 7 (en).

Izdanja i prevodi

uredi

Kritička izdanja

uredi

Prevodi na engleski

uredi

Literatura

uredi
  • Davies, M. (1989), Greek Epic Cycle, London, ISBN 978-1853990397 .
  • Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd.