Ekonomija rada
Ekonomija rada (engl. Labour economics) proučava kako su radnici podeljeni po zanimanjima, kako se određuju njihove plate i kako na njihovu efikasnost utiču razni faktori.
Radna snaga države uključuje sve one koji rade za dobit na bilo koji način, kao i nezaposlene koji traže posao. Mnogo faktora utiče na način na koji se radnici koriste i plaćaju, uključujući i:
- Kvalitete radne snage (kao što su zdravlje, nivo obrazovanja, podele specijalnih treninga i znanja i stepen pokretljivosti),
- Strukturne karakteristike ekonomije (proporcija između teške proizvodnje, visokotehnološke proizvodnje i servisne industrije),
- Institucionalne faktore (uključujući obim i snagu sindikata i radničkih udruženja, i postojanje zakona koji određuje minimalnu platu).
Ostali faktori kao što su običaj i promene u poslovnom ciklusu su takođe uvaženi.
Određeni opšti trendovi su široko prihvaćeni od strane ekonomista rada. Na primer, nivo plata je viši na poslovima sa visokim rizikom, u industrijama koje zahtevaju viši nivo obrazovanja ili obuke, u ekonomijama koje imaju visok procenat takvih industrija i u industrijama koje imaju veoma razvijen sindikalni pokret.[1]
