Dogville

Dogvil (engl. Dogville) je film iz 2003. čiji je scenario napisao i režirao danski režiser Lars fon Trijer, sa Nikol Kidman, u glavnoj ulozi, Pol Betanijem, Loren Bakol, Stelan Skarsgordom i Džejms Kanom. Priča prati Grejs, mladu ženu koja beži od gangstera i utočište nalazi u gradiću Dogvil, gde pristaje da fizički radi u zamenu za sigurnost koju joj gradić pruža.

Dogville
Kino-poster
Režija	Lars von Trier
Producent	Vibeke Windeløv
Scenario	Lars von Trier
Naracija	John Hurt
Uloge	Nicole Kidman Lauren Bacall Chloë Sevigny Paul Bettany Stellan Skarsgård Udo Kier James Caan Patricia Clarkson
Fotografija	Anthony Dod Mantle
Montaža	Molly Marlene Stensgård
Studio	Canal+ France 3 Cinéma
Distribucija	Lions Gate Entertainment
Datum(i) premijere	19. 5. 2003 (2003-05-19) (Cannes Film Festival) 13. 2. 2004 (2004-02-13) (UK)
Trajanje	178 min.
Zemlja	Danska
Jezik	engleski
Budžet	10 min. $
Bruto prihod	16,680.836 $

Film je prvi nastavak Trijerove triologije: SAD - Zemlja prilika (engl. USA - Land of Opportunities) u kojoj on pruža sarkastičan osvrt i demistifikaciju tradicionalnih američkih vrednosti. Drugi nastavak je Manderlej iz 2005, dok se završetak trećeg, Vasingtona, očekivao 2007. ali je odložen na neodređeno vreme.

Godine 2003. nominovan je za Zlatnu palmu koja je otišla filmu Slon.

Scenografija

Samu priču prati naracija, data je u prologu i devet poglavlja, a specifičnost izraza se ogleda u potpuno minimalističkoj scenografiji. Iako na pozornici stoji nekoliko zidova, koji donekle ograničavaju prostorije, i nešto nameštaja, njome dominira ravna crna podloga, na kojoj su postavljene bele tekstualne oznake, koje označavaju šta taj deo pozornice predstavlja. Ovakav vid scenografije u modernim filmovima veoma je redak i gotovo nikad do sada nije pokušan, ali ima proizvod fokusiranja pažnje publike na samu priču i glumce bez pozadine koja odvlači pažnju. Ogoljena pozornica je ipak nadopunjena često preterano dramatičnim osvetljenjem, koje ima zadatak prikaza kako prirodnih pojava (doba dana, zalazak sunca, godišnje doba) tako u određenim slučajima i psihičkih stanja likova.

Film je „ispričan“ u devet poglavlja sa prologom, u dole datom redosledu. Okolnosti, relacije a ponekad i refleksivne komentare daje narativni glas Džon Herta.

Moto filma je: Uspavani gradić nedaleko odavde.

Radnja

Prolog

Dogvil je izuzetno malo mesto negde u Americi 30-ih. Do ovog uspavanog mesta u planinskom krajoliku od oko 20 stanovnika vodi samo jedan put koji se u Dogvilu završava ograničen planinama. Njegovi stanovnici opisani su kao jednostavni, dobri ljudi beznačajnih mana koje je lako oprostiti i prevideti. Gledalac Dogvil doživljava u određenoj meri kroz oči Toma (glumi ga Pol Betani), mladog „pisca“ sa nijednim napisanim delom, kome je glavna preokupacija nagovaranje njegovih sugrađana da dolaze na redovne sastanke na kojima im on propoveda o temama „moralnog unapređenja“. Jasno je da Tom želi da se promoviše kao zamena za svog ostarelog oca, dr Toma Edisona starijeg, koji je očigledno najpoštovaniji član, pa i vođa zajednice.

Dogvil ima jednu prodavnicu koja prodaje proizvode po previsokom cenama, i jednu crkvicu koja nema kapelana već duže vreme.

Prvo poglavlje

„U kojem Tom čuje pucnjavu i sreće Grejs“

Grejs, na koju su gangsteri naizgled pucali, ušavši u Dogvil sreće Toma u jednoj od njegovih šetnji. Uplašena Grejs ima nameru da nastavi svoj beg preko planine, ne želeći da stvara poteškoće ljudima Dogvila, međutim, Tom je ubeđuje kako je planina isuviše opasna za prelazak. Dok njih dvoje razgovaraju, gangsteri dolaze do ulaza u Dogvil. Tom brzo sakriva Grejs u napušteni rudnik na kraju grada i odlazi da se susretne sa gangsterima. Na pitanje jednog od njih da li je video ženu kako prolazi tuda, Tom odgovara odrično. Na to mu jedan od gangstera daje vizit kartu i objašnjava kako ga čeka bogata nagrada ukoliko ih pozove u slučaju da je vidi.

Tom u Grejs vidi ne samo lepu ženu, već i instrument u reformi stanovnika Dogvila. On je vidi kao „ilustraciju“, kojom će se poslužiti na sledećem sastanku sa namerom da natera stanovnike Dogvila da kroz prihvatanje Grejs, u situaciji u kojoj se nalazi, pokažu svoju širinu. Stanovnici Dogvila (čija će se „širina“ i moral pokazati do kraja filma) ostaju veoma sumnjičavi prema predlogu, ali pristaju da daju Grejs dve nedelje da im pokaže kako je dobra osoba. Nakon sastanka, Tom joj objašnjava kako ona zapravo ima dve nedelje da se svidi ljudima Dogvila i da ih ubedi da joj dopuste da ostane.

Drugo poglavlje

„U kojem se Grejs drži Tomovog plana i pristupa fizičkom radu“

Nesigurna u to kako da se dopadne stanovnicima Dogvila, Grejs prihvata Tomov predlog da posveti po malo vremena svakom od stanovnika obavljajući za njih zadatke ili baveći se fizičkim radom. Stanovnici su u početku veoma skeptični i sramežljivi tvrdeći kako za Grejs zapravo nema nikakvog konkretnog posla. Međutim, Grejs polako počinje da rutinski posvećuje svoje vreme potrebama ljudi Dogvila: druži se sa osamljenim, slepim Džek Mekejem, čuva decu Čaka i Vere, pomaže u maloj prodavnici i sl. Radeći ove poslove „koje niko zapravo ne treba“, ali koji poboljšavaju život usnulih stanovnika Dogvila, Grejs postepeno postaje član zajednice. Nakon dve nedelje, dolazi trenutak odluke o budućnosti Grejs u Dogvilu.

Treće poglavlje

„U kojem se Grejs upušta u sumnjivu provokaciju“

Nakon sastanka stanovnika, unapred ugovorenim znakom - udarima zvona za svaki povoljan glas, Grejs shvata da joj je dozvoljeno da ostane. Grejs uviđa da je zadobila naklonost velikog broja stanovnika, i po dogovoru, nastavlja da im svakodnevno pomaže u zamenu za simboličnu novčanu nadoknadu koju počinje da prima od svakog od njih. Sa nekima, Grejs naizgled sklapa i prijateljstva. „Upuštajući se u sumnjivu provokaciju“, Grejs odlučuje da navede Mekeja da prizna da je slep. On koji ne izlazeći iz kuće odbija bilo kakav spomen slepila, konstantno u razgovorima sa Grejs dajući živopisne opise različitih krajolika, konačno u razgovoru koji je Grejs pažljivo zamislila poverava upravo njoj ono što nije nikome do tada, bez obzira naočiglednost te činjenice.

Četvrto poglavlje

„Srećna vremena u Dogvilu“

Kao što naslov poglavlja govori, ova je bilo kratko ali idilično vreme za Dogvil i Grejs. Prekida ga iznenadan dolazak policije u grad, prvi u sećanju svih stanovnika, koja postavlja poster „Nestala“ sa Grejsinom slikom. Ovaj događaj pomalo je uzburkao zajednicu kako se u mislima mnogim javlja pitanje saradnje sa policijom zarad sopstvene bezbednosti.

Peto poglavlje

„Četvrti jul posle svega“

Bez obzira na novostvorenu podozrivost prema situaciji u kojoj se Grejs nalazi, život u Dogvilu se nastavlja na relativno neizmenjen način i polako stižu i proslave povodom 4. jula. Tom, čija je zaljubljenost u Grejs očigledna već izvesno vreme, bira ovaj dan da svoju ljubav obznani. Stanovnici, u slavljeničkom raspoloženju, se spontano slažu kako je Dogvil zaista bolje mesto zahvaljujući Grejs. Slavlje ipak na kratko prekida ponovni dolazak policije koja skida poster „Nestala“ i zamenjuje ga poternicom u vezi sa navodnom umešanosti Grejs u skorašnju pljačku. Iako je svima jasno da je Grejs u vreme pljačke radila u Dogvilu, primetna je nelagodnost stanovnika prouzrokovana činjenicom da kriju begunca.

Shvatajući sentimente stanovnika, Tom predlaže prilično nevoljnoj Grejs da počne duplo više da pomaže stanovnicima zbog novih okolnosti. Kako bi udovoljila Tomu, Grejs ovo prihvata.

Šesto poglavlje

„U kojem Dogvil pokazuje svoje zube“

U ovom trenutku situacija se naglo pogoršava. Zbog pretrpanog rasporeda, Grejs počinje da pravi greške, na koje stanovnici ne gledaju nimalo blagonaklono i sve su grublji prema Grejs. Situacija se sve više pogoršava, i muški deo populacije sve intenzivnije pokazuje svoju zainteresovanost za njeno telo, dok je ženski sve više okrutan prema njoj. Čak i deca, počinju da je zloupotrebljavaju. Džejson, sin Čaka i Vere, provocirajući i ucenjivajući Grejs, prisiljava je da ga istuče, znajući da Vera ne odobrava fizičke kazne nad decom. Istog dana, Čak siluje Grejs koja se oseća sve bespomoćnijom i shvata kako je nemoguće da se odbrani od apetita građana Dogvila.

Sedmo poglavnje

„U kojem Grejs odlučuje da joj je dosta Dogvila, napušta grad, i ponovno vidi svetlost dana“

Dok Grejs razmatra mogućnost bega sa Tomom, Vera nailazi i optužuje Grejs da je istukla Džejsona i izazvala Čaka da je siluje. Kako bi kaznila Grejs, Vera odlučuje da razbije sve porcelanske figurice koje je Grejs kupovala od svoje male plate. Grejs, koja je izuzetno zavolela figure koje su za nju imale i simboličnu vrednost, moli Veru da ih ne razbije i podseća je kako je njenoj deci objasnila doktrinu stoicizma koju nisu mogli da razumeju. Vera odlučuje da poštedi određen broj figurica ako Grejs uspe da stoički stoji i ne zaplače dok ona razbija neke od njih. Grejs, međutim, počinje da plače, i sve figurice bivaju razbijene. Grejs shvata da je sa figuricama nestala i njena pripadnost Dogvilu i odlučuje da je jedino rešenje da pobegne iz Dogvila. Uz pomoć Toma i Bena, lokalnog prevoznika, Grejs pokušava da pobegne u kamionu koji prevozi jabuke do većeg grada. Međutim, njen pokušaj sa završava tako što Ben „naplaćuje“ svoju uslugu silovanjem i konačno je ponovno vraća u Dogvil.

Ono što Grejs nije znala pre ulaska u kamion je da je Tom novac koji je dao Benu zapravo ukrao od svog oca. Kada je nestanak novca uočen, a Tom nije priznao, krivica je pala na Grejs i već tada Ben nije imao nikakvu nameru da joj pomogne. Grad je odlučio da neće dozvoliti da Grejs pobegne. Tom će se kasnije braniti kod Grejs kako nije priznao da bi sačuvao svoj položaj kod građana Dogvila i mogao da pomogne njoj. Bilo kako bilo, Grejs sada bez ikakve alegoričnosti postaje rob Dogvila. Oko vrata joj stavljaju metalnu ogrlicu i lancem je vezuju za težak gvozdeni točak koji mora da vuče svuda sa sobom. Vrhunac njenog poniženja je i zvono koje joj stavljaju oko vrata kako bi stalno znali gde se nalazi. Dogvil počinje bez bilo kakvih skrupula da iskorišćava Grejs, preko dana ona radi za sve, a noću je podvrgnuta silovanju svih muškaraca Dogvila osim Toma.

Osmo poglavnje

„U kojem se održava sastanak na kome je iskazana istina i Tom odlazi (da bi se kasnije vratio)“

Tokom dugih dana koje Grejs preživljava, ona i Tom razmišljaju o načinu na koji bi ubedili stanovnike da puste Grejs. Tom predlaže da na jednom od sastanak Grejs kaže istinu o svakom od stanovnika i na taj način ih postidi. Te večeri na sastanku, Grejs upravo to i radi: opisuje torturu koju je preživela od svakog od njih, opisuje svačiji karakter i mane, i suštinski razotkriva svakog od njih. Uzrujani stanovnici, besni i u potpunom odricanju svega što su čuli, odlučuju da se moraju rešiti Grejs i to prepuštaju Tomu. Kasnije te večeri Tom odlazi do Grejs sa željom da spava sa njom. Međutim, Grejs ga odbija, govoreći da može da je ima ali da ona to ne želi. Tomova sujeta ovo nije mogla da podnese, on odlazi i poziva gangstere, i odlučuje da Grejs do daljnjeg treba da bude zaključana.

Deveto poglavlje

„U kojem u Dogvil pristiže dugoočekivana poseta i film se završava“

Nakon par dana u Dogvil konačno stiže veliki broj gangstera. Tom ih, zajedno sa ostatkom Dogvila, srdačno dočekuje, međutim, ubrzo postaje očigledno da poseta neće proteći na način na koji su to ljudi Dogvila očekivali. Naime, ispostavlja se da je Grejs zapravo ćerka moćnog vođe gangstera i da je od njega pobegla jer nije htela da ima veze sa njegovim mutnim poslovima. Grejs i njen otac se suočavaju u limuzini. Pragmatični otac ukazuje Grejs da je zapravo njena arogancija ono što ju je dovelo dotle. U početku, Grejs ovo korenito odbija, ali gledajući ljude Dogvila shvata da je njena arogantna snishodljivost i povlašćivanje drugima, nenamećući im iste standarde koje je zacrtala za sebe zapravo sama dovela sebe dotle. Konačno, ona odlučuje da ukoliko postoji i jedno mesto bez kojeg bi svet bio bolje mesto, da je to mesto Dogvil.

Odlučujući da se pridruži ocu i njegovim gangsterima, i prihvati sve što uz to ide, Grejsina prva odluka u tom svojstvu bila je da raskrsti sa Dogvilom. U krvoproliću koje sledi, gangsteri pale Dogvil i pogubljuju sve njegove stanovnike. Grejs je gangsterima posebno naredila da Verinu decu pogubljuju jedno po jedno pred njom, i da joj kažu da ukoliko ne zaplače, deca će biti pošteđena. Međutim, Vera ne uspeva, sva deca, pa i beba u kolevci, bivaju pogubljena, a ista sudbina čeka i ostatak Dogvila. Ipak, Grejs odlučuje da će se sama razračunati sa Tomom. U snishodljivom tonu, Tom hvali Grejsine poteze, ali se sve završava tako što Grejs prostreljuje Toma u glavu. Grejs ostavlja u životu samo starog, izgladnelog psa Mozesa, sa čijim se zavijanjem i odlaskom gangstera iz zapaljenog Dogvila film završava.

Tumačenje

Sam moto filma - Uspavani gradić nedaleko odavde - sugestivno deluje na pitanje na šta se tačno odnosi Dogvil. Tumačenja filma opet su veoma raznovrsna, od onih koji smatraju da je film briljantan i prožet brojnim moćnim porukama, drugi ga vide kao gotovo diletantsko ostvarenje, i jedan od najgorih ikada snimljenih filmova.

Bilo kako bilo, film se nesumnjivo bavi pitanjima moralnosti, altruizma, američkim vrednostima (gde mnogi tvrde kako je film izrazito anti-američki), kapitalizmom, relativizmom i drugim temama.

Vanjske veze

• Dogville the Movie zvanični sajt