Dekametilciklopentasiloksan
Dekametilciklopentasiloksan je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika, ima molekulsku masu od 370,770 Da i spada u hemijsku grupu silikona.
Dekametilciklopentasiloksan | |||
---|---|---|---|
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 541-02-6 | ||
PubChem[1][2] | 10913 | ||
ChemSpider[3] | 10451 | ||
UNII | 0THT5PCI0R | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C10H30O5Si5 | ||
Molarna masa | 370.77 g mol−1 | ||
| |||
Infobox references |
Silikoni su sintetički polimeri koji se koriste u kozmetici za poboljšanje stanja kose i kože. Postoje različite vrste silikona, a svi imaju karakteristike koje im omogućuju da se lako rašire po koži ili kosi i stvore paropropusni film. Silikoni su nerastvorljivi u vodi i imaju nizak površinski napon, zbog čega se koriste za poboljšanje negujućih svojstava u proizvodima za negu kože i kose. Dekametilciklopentasiloksan se mora koristiti u kozmetičkim proizvodima samo u malim količinama zbog ekoloških razloga. Evropski stručnjaci su preduzeli mere da ograniče njegovo ispuštanje u vode zbog njegove postojanosti i bioakumulativnosti.
Osobine
urediOsobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 5 |
Broj donora vodonika | 0 |
Broj rotacionih veza | 0 |
Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 8,6 |
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -1,9 |
Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 46,1 |
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o.
- ↑ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.
- ↑ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.
Literatura
uredi- Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.