Dekametilciklopentasiloksan

Dekametilciklopentasiloksan je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika, ima molekulsku masu od 370,770 Da i spada u hemijsku grupu silikona.

Dekametilciklopentasiloksan
Identifikacija
CAS registarski broj 541-02-6 DaY
PubChem[1][2] 10913
ChemSpider[3] 10451 DaY
UNII 0THT5PCI0R DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C10H30O5Si5
Molarna masa 370.77 g mol−1



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Silikoni su sintetički polimeri koji se koriste u kozmetici za poboljšanje stanja kose i kože. Postoje različite vrste silikona, a svi imaju karakteristike koje im omogućuju da se lako rašire po koži ili kosi i stvore paropropusni film. Silikoni su nerastvorljivi u vodi i imaju nizak površinski napon, zbog čega se koriste za poboljšanje negujućih svojstava u proizvodima za negu kože i kose. Dekametilciklopentasiloksan se mora koristiti u kozmetičkim proizvodima samo u malim količinama zbog ekoloških razloga. Evropski stručnjaci su preduzeli mere da ograniče njegovo ispuštanje u vode zbog njegove postojanosti i bioakumulativnosti.

Osobine

uredi
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 8,6
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -1,9
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 46,1

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  5. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  6. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi