Otvori glavni meni

Daktili (starogrčki: Δάκτυλοι / Daktyloi, doslovno: "prsti") bili su, u grčkoj mitologiji, sitna mitska bića velike drevnosti, koja su se dovodila u vezu s Velikom majkom, najčešće utelovljenom u Kibeli ili Reji. Broj ovih bića varira u različitim izvorima, no često su predstavljeni kao desetorica demona toliko nalik Kuretima (Koribantima)[1] ili Kabirima, da su se s njima često mešali. Daktili su, prema mitu, bili prvi kovači, kojima se pripisivalo otkriće metala i metalurgije, a smatralo se da poseduju i isceliteljske moći. U nekim mitovima predstavljeni su kao Hefestovi pomoćnici koji ljude podučvaju metalurgiji, matematici i alfabetu.

Kad se Reji, majci olimpskih bogova, probližilo vreme porođaja, ona se povukla u svetu pećinu na planini Idi. Od bolova koje su joj izazivali trudovi zarila je prste u zemlju (Geju) i u tom se se času stvorili ovi "idski daktili",[2] pa se zbog toga često navodi da je bilo ukupno deset Daktila, a ponekad se u izvorima nailazi i na verziju da se radilo o njih deset desetinâ. No jednako se često u izvorima pojavljuje podatak da ih je bilo samo trojica, a ponekad i trideset trojica.

Kad su se Grci zaklinjali nekom naročito svečanom zakletvom, često su prislanjali ruke na zemlju dok su je izgovarali.

Idski DaktiliUredi

Daktili s planine Ide u maloazijskoj oblasti Frigiji otkrili su kako se obrađuje metal pomoću vatre i od njega stvaraju korisni predmeti;[3] Walter Burkert smatra da, kao što su manji bogovi odslikavali stvarna udruženja poklonika određenog kulta, tako su se udruženja kovača odnosila prema "daktilima" u stvarnom životu.[4] Pripisivalo im se i otkriće gvožđa. Tri frigijska Daktila u službi Velike Majke "Adrastejske" (Ἀδράστη) obično se imenuju kao Akmon ("nakovanje"), Damnamenej ("čekić") i Kelmid (livenje). Ovidije u Metamorfozama priča kako je Zevs pretvorio Kelmida, inače svog starog druga, u neki tvrdi metal (adamant) jer je nešto uvredio Reju.[5]

Kasnije su Grci pokušavali da Daktile, Kurete i Koribante dovedu u neki logičan odnos, no u tome nisu imali uspeha. Strabon za mitografe kaže: "I sumnjaju da su i Kureti i Koribanti bili potomci Idskih Daktila; u svakom slučaju, kažu da je prvih stotinu ljudi koji su se rodili na Kritu nazvano Daktilima, a oni su rođeni od devetorice Kureta, od kojih je svaki začeo po desetoro dece, koji su potom nazvani Idskim Daktilima".[6]

Diodor Sicilijski kaže da su Kabiri (Κάβειροι), čije se sveto mesto nalazilo na ostrvu Samotraki, poreklom bili Daktili s Ide koji su iz Frigije otišli na zapad i čije su magijske moći podstakle lokalno stanovništvo da se prikloni njihovom tajnom kultu.[7]

Prema nekim mitovima, jedan Daktil s Ide po imenu Herakle (možda najranije utelovljenje potonjeg heroja) zaslužan je za prve Olimpijske igre, jer je podstakao utrku između svoja četiri brata Daktila. Ovaj je Herakle bio "palac", a braća su mu bili Eonije (kažiprst), Epimed (srednji prst), Jasije (domali prst) i Ida (mali prst).

Rodski DaktiliUredi

Sličnog htonskog karaktera bili su Telhini s Rodosa, ukupno njih devetorica, koje su Grci držali opasnim podzemnim kovačima i čarobnjacima, a koji su prerasli u ceo autohthoni rod koji je odgojio Posejdona, ali ih je zamenio Apolon u svom izdanju kao Helije.

Kritski DaktiliUredi

Tri Daktila na Kritu imala su imena koja su ukazivala na isceliteljsku moć: Peonije (kasije se dovodio u vezu s Asklepijem), Epimed i Jasije. Za njih se govorilo da su prvi kalili bakar i gvožđe. Hesiod u Teogoniji kaže da je na jednom triput preoranom polju Jasije vodio ljubav s Demetrom (koja se tu možda pojavljuje u ulozi Velike Majke ili Reje), nakon čega je boginja rodila Pluta (= Bogatstvo), i to u obliku bogate žetve, a Zevs je bezbožnog Jasija usmrtio munjom.

ReferenceUredi

  1. Pausanija, Opis Helade, V, 7, 6: "Kad se Zevs rodio, Reja je svog sina poverila na staranje Daktilima s Ide, koji su identični s tzv. Kuretima".
  2. Apolonije Rođanin, Ep o Argonautima, I, 1128‒1130. "Mnogobrojni "Daktili idski" s Krita. Rodila ih je u Diktejskoj pećini nimfa Anhijala kad je s obe zemlje zgrabila zemlju kod Oaksa [na Kritu]".
  3. Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 80: "Hesiod kaže da su oni koji se nazivaju Idskim Daktilima na Kritu podučavali topljenje i kaljenje gvožđa".
  4. Walter Burkert, Greek Religion, Harvard University Press, 1985, str. 173.
  5. Ovidije, Metamorfoze, IV, 281‒284.
  6. Strabon, Geografija, X, 3, 22.
  7. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 64, 4.

LiteraturaUredi

Vanjski linkoviUredi