Clarence Zener

Klarens Zener
Rođenje
Indijanapolis
Smrt 15. jul 1993. (87 godina)
Pitsburg
Polje fizika
Alma mater Univerzitet Harvard, Univerzitet u Čikagu

Klarens Melvin Zener (engl. Clarence Melvin Zener; 1. decembar 190515. jul 1993) je bio američki fizičar koji je prvi opisao električnu karakteristiku Zener diode, koju su Belove laboratorije nazvale po njemu. Zener je bio teoretski fizičar sa matematičkom pozadinom. Takođe je pisao o raznim temama, uključujući superprovodnost, metalurgiju, elastičnost, difuziju, Feromagnetizam i geometrijsko programiranje.

Zener je rođen u Indijanapolisu, Indijana i doktorirao je fiziku na Harvardu 1930. godine sa tezom Kvantna mehanika formiranja određenih tipova dvoatomskih molekula (engl. Quantum Mechanics of the Formation of Certain Types of Diatomic Molecules). Predavao je na nekoliko američkih univerziteta pre nego što je počeo da radi u Votertaun arsenalu tokom Drugog svetskog rata. Predavao je na Univerzitetu u Čikagu (1945-1951), radio je u Vestinghausu (1951-1965), predavao na Teksas A&M Univerzitetu (1966-1968), a onda i na Karnegi Melon Univerzitetu (1968-1993). Zenerova nagrada iz polja nauke o materijalima i fizike je nosi njegovo ime od 1993. Jedan od Zenerovih doktoranata, današnji zapaženi doktor Džon B. Gudinaf primio je Nobelovu nagradu za hemiju 2019.

Vidi jošUredi


Spoljašnje vezeUredi