Otvori glavni meni

Branko "Dragi" Radojević, odnosno kapetan Čarls Robertson (en. Charles Robertson) je bio kanadski Srbin, antifašista, koji je kao član britanske misije došao u Jugoslaviju u II svetskom ratu, gde je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima.

U jesen 1943. prebegao je partizanima na Jastrepcu. Nalog za njegovu likvidaciju je izdao general Dragoljub Mihailović. Četnici su ga uhvatiti i likvidirali, verovatno krajem 1943.[1]

Sadržaj/Садржај

Drugi svetski rat u JugoslavijiUredi

Radojević se pre II svetskog rata borio u španskom građanskom ratu protiv generala Franka, na strani republikanaca.

1942. godine je sa britanskom misijom došao u okupiranu Jugoslaviju. Robertson je došao u štab Draže Mihailovića u Crnoj Gori u leto 1942. godine, ali je ubrzo sa četnicima došao u sukob. Uhapšen je od crnogorskih četnika pod komandom generala Blaža Đukanovića, pa je tim povodom 14. novembra 1942. uputio pismo Mihailoviću u kojem iznosi napore Crvene armije i savezničkih snaga u borbi protiv sila Osovine, dok za Đukanovića kaže da je »italijanski špijun i crnogorski kvisling«[2].

Robertson je generalu Mihailoviću predočavao da njegove jedinice sarađuju sa okupatorom.[3] General Dragoljub Mihailović je Robertsonu zabranio da šalje izveštaje svojoj komandi, navodno zato što ga je "nekoliko puta uvredio".[3] Mihailović je protestovao kod šefa engleske misije što ga je vređao Robertson.[3]

Robertsonova misija je izdata okupatoru u selu Kuline u Srbiji. Britanski major je tada uhapšen, a Robertson je ranjen pobegao sa radiostanicom.[4] Navodno je otišao u Jastrebac i priključio se partizanima. Nakon Robertsonovog odlaska partizanima general Mihailović je uputio depešu Radoslavu Đuriću kojom naređuje njegovu likvidaciju:

  „"U pogledu komunista nastavite akciju do potpunog njihovog uništenja. Mi taj čir ne možemo trpeti na našem telu a najmanje u Srbiji. Pazite dobro da li vaš šef misije održava vezu sa Robertsonom. Robertsona ako uhvatite odmah ga likvidirajte."[5][3]
()

Četnički zapovednik Đurić je ovo naređenje prosledio svojim potčinjenima. Robertsonu se 1943. godine gubi svaki trag. Veruje se da je likvidiran od četnika.[6]

Prema četničkoj verziji, pobegao je na Jastrebac partizanima ali su ga ovi streljali kao trockistu.[7]

Suđenje MihailovićuUredi

Na suđenju je optuženi Mihailović tvrdio da ne zna da je izdao takvu depešu Đujiću. On je u svoju odbranu izjavio: "Ja sam imao simpatija prema Robertsonu i od moje strane on nikad ne bi bio ubijen."[3] Na sudu je svedočio i Radoslav Đurić, primalac depeše.

Tužilac: U depešama optuženog Mihailovića ima depeša koje je upućivao vama. Da li se vi sećate imena jednog Engleza koji je imao ilegalno ime Radovan, ili Dragi, jest Dragi, a pravo mu je ime bilo Robertson?
Svedok: Sećam se. Robertson je sa jednim britanskim majorom naišao u rejon sela Kuline sa radiostanicom i imao je 6-700 funti. U selu Kulinama bili su izdani od neke učiteljice. Major je tada uhapšen, a Robertson je pobegao sa radiostanicom u Jastrebac i priključio se partizanima.
Tužilac: Da li ste od Mihailovića dobili naređenje da Robertsona, ako se uhvati, likvidirate?
Svedok: Jesam.
Tužilac: Kada je to bilo?
Svedok: To je bilo u drugoj polovini oktobra 1943 godine.
Tužilac: Jeste li vi to naređenje preneli svojim komandantima?
Svedok: Jesam.
Tužilac: Kako ste mogli kada ste znali da je on Englez.
Svedok: Objavljeno je i objašnjeno da on nije bio ni u jednoj misiji, nego da je samovoljno došao i samovoljno vršlja po terenu.[8]

ReferenceUredi

Vidi jošUredi