Amilaza je enzim koji katalizuje razlaganje skroba u šećere. Amilaza je prisutna u ljudskoj pljuvački, gde ona započinje hemijski proces varenja. Hrana koja sadrži znatan udeo skroba i malo šećera, kao što su pirinač i krompir, ima blago sladak ukus tokom žvakanja jer amilaza pretvara deo njenog skroba u šećer u ustima. Pankreas takođe pravi amilazu (alfa amilaza) koja hidrolijuje skrob u disaharide i trisaharide. Njih dalje konvertuju drugi enzimi do glukoze radi telesnog snabdevanja energijom. Biljke i neke bakterije takođe proizvode amilazu. Kao diastaza, amilaza je bila prvi enzim koji je otkrio i izolovao Anselm Pajien 1833.[1] Specifičnni amilazni proteini se obeležavanju grčkim slovima. Sve amilaze su glikozidne hidrolaze i deluju na α-1,4-glikozidne veze.

Reference

uredi
  1. (1) Robert Hill and Joseph Needham, The Chemistry of Life: Eight Lectures on the History of Biochemistry (London, England: Cambridge University Press, 1970), page 17 ; (2) Richard B. Silverman, The Organic Chemistry of Enzyme-catalyzed Reactions, 2nd ed. (London, England: Academic Press, 2002), page 1 ; (3) Jochanan Stenesh, Biochemistry, vol. 2 (New York, New York: Plenum, 1998), page 83 ; (4) Robert A. Meyers, ed., Molecular Biology and Biotechnology: A Comprehensive Desk Reference (New York, New York: Wiley-VCH, 1995), page 296.

Literatura

uredi

Vanjske veze

uredi