Glikopironijum bromid

(Preusmjereno sa stranice ANGKOCUUWGHLCE-UHFFFAOYSA-N)

Glkopironijum bromid je lek iz muskarinske antiholinergičke grupe. On ne prelazi krvno moždanu barijeru i konsekventno ima marginalni uticaj na centralni nervni sistem. Ovaj sintetički kvaternarni amin je dostupan u oralnoj i intravenoznoj (i.v.) formi. Katjon je takođe poznat kao glikopirolat.[4]

Glikopirolat
Drugi nazivi Asecryl, Gastrodyn, Nodapton, Robanul
Identifikacija
CAS registarski broj 596-51-0 DaY
PubChem[1][2] 3494
ChemSpider[3] 3374 DaY
DrugBank DB00986
ATC code A03AB02
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C19H28NO3
Molarna masa 318.43 g mol−1
Tačka topljenja

192.5

Farmakologija
Načini upotrebe Intravenozno
Vreme polu-uklanjanja iz organizma 0,6-1,2 h

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Glikopirolat je organsko jedinjenje, koje sadrži 19 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 318,430 Da.[5][6][7]

Osobine

uredi
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[8] (ALogP) 1,5
Rastvorljivost[9] (logS, log(mol/L)) -5,0
Polarna površina[10] (PSA, Å2) 46,5

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Bajaj V, Langtry JA (July 2007). „Use of oral glycopyrronium bromide in hyperhidrosis”. Br. J. Dermatol. 157 (1): 118–21. DOI:10.1111/j.1365-2133.2007.07884.x. PMID 17459043. Arhivirano iz originala na datum 2013-01-10. Pristupljeno 2014-04-11. 
  5. Ali-Melkkila T, Kanto J, Iisalo E: Pharmacokinetics and related pharmacodynamics of anticholinergic drugs. Acta Anaesthesiol Scand. 1993 Oct;37(7):633-42. PMID 8249551
  6. Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035-41. DOI:10.1093/nar/gkq1126. PMC 3013709. PMID 21059682.  edit
  7. David S. Wishart, Craig Knox, An Chi Guo, Dean Cheng, Savita Shrivastava, Dan Tzur, Bijaya Gautam, and Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Res 36 (Database issue): D901-6. DOI:10.1093/nar/gkm958. PMC 2238889. PMID 18048412.  edit
  8. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  9. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.  edit
  10. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.  edit

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi