Поточац (Параћин)
Координате: 43° 48′ 33" СГШ, 21° 18′ 33" ИГД
Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.
Поточац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Параћин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1096 |
Положај | |
Координате | 43°48′33″N 21°18′33″E / 43.809166°N 21.309166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 122 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35207 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | PN |
Географија uredi
У близини Поточца протиче и река Велика Морава. Река Велика Морава је од села удаљена отприлике два километра, а планина Јухор која је удаљена неких 5-6 километра и на њој се налази неистражено археолошко налазиште под називом Момчилов град за које се тврди да потиче још из старијег гвозденог доба.
Историја uredi
До Другог српског устанка Поточац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Поточац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва uredi
Село је 1905. године имало 190 кућа.
Према пореклу ондашње становништво Поточца из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседеоца има 3 породице са 17 куће
- Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 71 куће.
- Из Старе Србије има 1 породица са 5 куће.
- Из околине има 4 породице са 33 куће.
- Из околине Ниша и Алексинца има 4 породице са 21 куће.
- Породице непознатог порекла има 2 породице са 17 куће.
- Из Топличког округа има 1 породица са 15 куће.
- Из околине Пожаревца има 1 породица са 8 куће.
- Из околине Врања има 1 породица са 3 куће. (подаци датирају из 1905. године[2]
Демографија uredi
У насељу Поточац живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,1 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.303 | 99,54% | ||
Муслимани | 1 | 0,07% | ||
непознато | 5 | 0,38% |
Поточац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 54 | 54 | 54 | 57 | 56 | 58 | 58 | 58 | 59 | 62 | 63 | 62 | |
Пореске главе* | - | 70 | 71 | 71 | 72 | 77 | 73 | 70 | 70 | 73 | 76 | 77 | |
Арачке главе** | 150 | 161 | 163 | 163 | 162 | 167 | 173 | 177 | 181 | 186 | 190 | 192 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж | |||
? | 8 | 12 | ||
80+ | 16 | 21 | ||
75-79 | 29 | 44 | ||
70-74 | 53 | 48 | ||
65-69 | 43 | 62 | ||
60-64 | 47 | 59 | ||
55-59 | 29 | 21 | ||
50-54 | 46 | 29 | ||
45-49 | 59 | 44 | ||
40-44 | 48 | 32 | ||
35-39 | 39 | 42 | ||
30-34 | 25 | 39 | ||
25-29 | 28 | 34 | ||
20-24 | 32 | 32 | ||
15-19 | 37 | 42 | ||
10-14 | 42 | 55 | ||
5-9 | 33 | 21 | ||
0-4 | 32 | 26 | ||
просек | 43.1 | 44.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 539 | 93 | 386 | 44 | 14 | 2 |
Женски | 561 | 64 | 392 | 91 | 9 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 248 | 131 | - | - | 73 | 1 | 3 | 18 | 1 | 5 |
Женски | 139 | 101 | - | - | 14 | - | - | 10 | 1 | 1 |
Оба | 387 | 232 | - | - | 87 | 1 | 3 | 28 | 2 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 1 | 8 | 2 | 2 | - | - | 3 | |
Женски | - | - | - | 7 | 4 | - | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 1 | 15 | 6 | 2 | - | - | 4 |
Референце uredi
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.3 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.