Otvori glavni meni

Врбаска бановина

Врбаска бановина
Врбаска бановина (1929-1941)
Врбаска бановина (1931)
Врбаска бановина (1939)

Врбаска бановина је једна од девет бановина Краљевине Југославије, које су основане 3. октобра 1929. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.

Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке области. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).

СтановништвoUredi

Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.

Живот у Врбаској бановиниUredi

Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.

ИсторијаUredi

Оснивањем Бановине Хрватске 1939. године, њој су припојени и неки срезови који су се до тада налазили на сјевероистоку Врбаске бановине. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су Силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цијелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у социјалистичкој Југославији, област је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу бановине. Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.


  Banovine Kraljevine Jugoslavije   Бановине Краљевине Југославије
Dravska banovina | Drinska banovina | Dunavska banovina | Moravska banovina | Primorska banovina | Savska banovina | Vardarska banovina | Vrbaska banovina | Zetska banovina

Uprava grada Beograda - Banovina Hrvatska (od 1939. godine)