Координате: 44° 15′ 07" СГШ, 21° 26′ 34" ИГД
Ћовдин је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу 14 km јужно од Петровца. Према попису из 2002. било је 1066 становника (према попису из 1991. било је 1688 становника).

Ћовдин

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011) 1066
Положај
Координате 44°15′07″N 21°26′34″E / 44.252°N 21.442833°E / 44.252; 21.442833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 309 m
Ћовдин na mapi Srbije
Ћовдин
Ћовдин
Ћовдин (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PT

Село је збијеног типа округластог облика. Надморска висина села је 260 m. Око села се налазе висови: Лисичји врх (682 m) на истоку, Велики врх (670 m) на југоистоку, Ковијарац (561 m) на југу, Равни грабар (500 m) на југу и Таванчић (408 m) на југу. Село се налази на контакту Хомољских планина и Горње Млаве. Источно од села протиче Ћовдински поток. Површина атара износи 2927 ha. У атару се налази, по предању, лековит „извор Студена вода“, а у самом селу више извора од којих су најпознатији: Водица, Кучпарски извор, Слана и Коточка.

На брду Крилаш, налази се Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба. Трагови римског пута видљиви су у Турским орницама. Веома је занимљива пећина у селу у којој је светиња Свете Петке, где се данас гради нова црква. Црква је копија манастира Грачанице и освештана је 2006. године.[1]

Порекло становништва uredi

Према пореклу ондашње становништво Ћовдина из 1903. године. Најстарији досељеници су из Старе Србије.

Демографија uredi

Према неким тврдњама, становништво је српско, досељено из старе Србије, околине Сјенице, Тимочке крајине, Бугарске, Јабланице, Хомоља и Црне реке.

У насељу Ћовдин живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (44,1 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 343 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1867 [2]
1953. 1948
1961. 1977
1971. 1893
1981. 1789
1991. 1688 1297
2002. 1633 1066
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.055 98,96%
Румуни
  
7 0,65%
Југословени
  
2 0,18%
непознато
  
1 0,09%


Сваке године, почев од 1993. одржава се регионални Фестивал дечјег народног стваралаштва "Крени коло да кренемо", са око 2000 посетилаца. Од 1940. до 1960. радио је мањи рудник лигнита „Ћовдин“.

Референце uredi

  1. Ћовдин: Село тврде вере и за освајаче („Вечерње новости“, 30. март 2013)
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi