Влашки До (Жабари)

Влашки До;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Жабари
Становништво
Становништво (2011)	1310
Положај
Координате	44°29′05″N 21°12′26″E / 44.484666°N 21.207333°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	171 m
	Влашки До Влашки До (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

За остале употребе, погледајте Влашки До (разврставање).

Координате: 44° 29′ 05" СГШ, 21° 12′ 26" ИГД Влашки До је насеље у Србији у општини Жабари у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1310 становника (према попису из 1991. било је 2376 становника).

Влашки До је село у Србији које се налази 14 километара северно од Жабара, на надморској висини од 95 m. Село је збијеног типа, правоугаоног облика и смештено је дуж пута Свилајнац-Пожаревац-Костолац, на додиру алувијалне равни Велике Мораве и Сопотске Греде.

Изнад села се налази неколико висова: Локва (234 m), Орница (179 m). Источно од села је заселак Точка, такође збијеног типа и правоугаоног облика. Точка је од Влашког Дола удаљена 2 километра. Влашки До се пружа меридијанским правцем (правац север-југ, дужина 4 километара). Површина атара села износи 2791 хектар. Надомак села извире поток Приложац, који се улива у Чокордин.

Влашки До се помиње 1467. године у Браничевском тефтеру. Тада је насеље било у области Лучице и имало је само 14 кућа. Половином XVII века село се налазило западно од данашњег положаја, између Ресаве и Велике Мораве, у потезу Прњавор (тада је имало 12 кућа). Због честих поплава мештани су се преселили преко Ресаве. Следеће пресељење је наредио Кнез Милош који је наредио и просецање пута Свилајнац-Пожаревац, дуж кога је и Влашки До (у XIX веку). Пут Свилајнац-Пожаревац изграђен је 1830. године.

До 1949. године назив насеља је био Томиславац, у периоду 1949-1952. назив је био Велики Влашки До и коначно 1952. године добија данашњни назив.

Највећа заветина је Тројица.

Демографија uredi

У насељу Влашки До живи 1031 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,8 година (42,2 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	2789	^[1]
1953.	2801
1961.	2788
1971.	2622
1981.	2614
1991.	2376	1593
2002.	2502	1310

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	1.283	97,93%
Румуни	17	1,29%
Немци	1	0,07%
Мађари	1	0,07%
Македонци	1	0,07%
непознато	4	0,30%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	0	2
80+	18	32
75-79	35	54
70-74	56	80
65-69	46	61
60-64	46	53
55-59	35	34
50-54	47	47
45-49	36	38
40-44	20	22
35-39	28	18
30-34	25	35
25-29	27	28
20-24	48	28
15-19	42	36
10-14	46	38
5-9	46	42
0-4	32	29
просек	42.2	47.2

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	601	635	690	645	620	551	469

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	129	127	69	62	42	26	7	6	1	-	2.79

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	509	101	338	40	29	1
Женски	568	45	348	159	13	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	303	245	-	-	11	3	2	12	2	5
Женски	175	148	-	-	6	-	-	10	1	1
Оба	478	393	-	-	17	3	2	22	3	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	5	6	2	5	-	-	2
Женски	-	-	1	3	4	1	-	-	-
Оба	2	1	6	9	6	6	-	-	2

Референце uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]