Вељково
Вељково је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 206 становника (према попису из 1991. било је 316 становника).
Вељково | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Борски |
Општина | Неготин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 206 |
Положај | |
Координате | 44°07′14″N 22°35′33″E / 44.120666°N 22.5925°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 74 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 07′ 14" СГШ, 22° 35′ 33" ИГД
Вељково је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 16 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 120 метара надморске висине, на левој долинској страни реке Тимок, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 07’ 24”, источна географска дуж 22° 35’ 55”, а површина атара 734 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Кобишнице.
Подаци из Историјског архива Неготин uredi
Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 28 кућа, односно 1586. године као насеље са 10 кућа. На аустријској карти из 1718. године забележено је под називом Благовановац. Претечу данашњег насеља чине пет пастирских насеобина које су се, крајем 17. и почетком 18. века, налазиле на месту званом Кусјача. До краја 19. века, када добија данашњи назив, ово насеље се називало Бљувановац. Данашње насеље се дели на Горњи и Доњи крај, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.
Након Првог светског рата имало је следеће фамилије: Миљешти (слава Петковица), Мадоњи (слава Петковица), Андријешта (слава св. Стеван), Чороканешти (слава Петковица), Јерчоњи (слава Петковица), Агугурешти (слава Петковица), Пашоњи (слава св. Никола), Његојевићи (слава св. Никола), Шуркоњи (слава Петковица), Брндуши (слава св. Никола), Ванчин (слава Петковица), Цицирешти (слава св. Никола), Љебкојићи (слава Петковица), Паунешти (слава Петковица), Предићи (слава св. Никола), Филиџани (слава св. Арханђео), Недељкоњи (слава Петковица), Туфеџићи (слава Петковица), Врфани (слава св. Никола), Никулешти (слава Митровдан), Милошевићи (слава св. Јован), Васиљешти (слава Петковица), Балћан (слава Петковица) и Барбулешти (слава Петковица). Заветина насеља је Спасовдан.
Становништво Вељкова је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Године 1921. Вељково је имало 105 кућа и 526 становника, године 1948 – 134 кућа и 547 становника, а 2002. године 111 кућа и 190 становника. Четвороразредна основна школа, која у насељу постоји од 1899. године, школске 2006/2007. године имала је 2 ученика. Земљорадничка задруга у Вељкову је основана 1929. године (данас ради у саставу задруге у Рогљеву), електричну расвету насеље добија 1957. године, асфалтни пут 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.
Демографија uredi
У насељу Вељково живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (54,1 код мушкараца и 54,5 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 203 | 98,54% | ||
Хрвати | 1 | 0,48% | ||
Румуни | 1 | 0,48% | ||
непознато | 1 | 0,48% |
м | ж | |||
? | 1 | 3 | ||
80+ | 1 | 3 | ||
75-79 | 14 | 8 | ||
70-74 | 12 | 23 | ||
65-69 | 7 | 10 | ||
60-64 | 12 | 10 | ||
55-59 | 4 | 4 | ||
50-54 | 11 | 12 | ||
45-49 | 10 | 5 | ||
40-44 | 5 | 4 | ||
35-39 | 5 | 1 | ||
30-34 | 3 | 3 | ||
25-29 | 8 | 6 | ||
20-24 | 1 | 2 | ||
15-19 | 1 | 4 | ||
10-14 | 1 | 3 | ||
5-9 | 3 | 3 | ||
0-4 | 1 | 2 | ||
просек | 54.1 | 54.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 95 | 13 | 69 | 8 | 5 | - |
Женски | 98 | 9 | 63 | 21 | 5 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 44 | 25 | - | - | 4 | 1 | - | 5 | 1 | 2 |
Женски | 34 | 30 | - | - | - | - | - | - | 1 | - |
Оба | 78 | 55 | - | - | 4 | 1 | - | 5 | 2 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 4 | - | 1 | - | - | - | - | |
Женски | - | - | - | 1 | 2 | - | - | - | - | |
Оба | - | 1 | 4 | 1 | 3 | - | - | - | - |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9