Вељково

(Preusmjereno sa stranice Veljkovo)

Вељково је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 206 становника (према попису из 1991. било је 316 становника).

Вељково


Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 206
Положај
Координате 44°07′14″N 22°35′33″E / 44.120666°N 22.5925°E / 44.120666; 22.5925
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 74 m
Вељково na mapi Srbije
Вељково
Вељково
Вељково (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 07′ 14" СГШ, 22° 35′ 33" ИГД

Вељково је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 16 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 120 метара надморске висине, на левој долинској страни реке Тимок, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 07’ 24”, источна географска дуж 22° 35’ 55”, а површина атара 734 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Кобишнице.

Подаци из Историјског архива Неготин uredi

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 28 кућа, односно 1586. године као насеље са 10 кућа. На аустријској карти из 1718. године забележено је под називом Благовановац. Претечу данашњег насеља чине пет пастирских насеобина које су се, крајем 17. и почетком 18. века, налазиле на месту званом Кусјача. До краја 19. века, када добија данашњи назив, ово насеље се називало Бљувановац. Данашње насеље се дели на Горњи и Доњи крај, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Након Првог светског рата имало је следеће фамилије: Миљешти (слава Петковица), Мадоњи (слава Петковица), Андријешта (слава св. Стеван), Чороканешти (слава Петковица), Јерчоњи (слава Петковица), Агугурешти (слава Петковица), Пашоњи (слава св. Никола), Његојевићи (слава св. Никола), Шуркоњи (слава Петковица), Брндуши (слава св. Никола), Ванчин (слава Петковица), Цицирешти (слава св. Никола), Љебкојићи (слава Петковица), Паунешти (слава Петковица), Предићи (слава св. Никола), Филиџани (слава св. Арханђео), Недељкоњи (слава Петковица), Туфеџићи (слава Петковица), Врфани (слава св. Никола), Никулешти (слава Митровдан), Милошевићи (слава св. Јован), Васиљешти (слава Петковица), Балћан (слава Петковица) и Барбулешти (слава Петковица). Заветина насеља је Спасовдан.

Становништво Вељкова је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Године 1921. Вељково је имало 105 кућа и 526 становника, године 1948 – 134 кућа и 547 становника, а 2002. године 111 кућа и 190 становника. Четвороразредна основна школа, која у насељу постоји од 1899. године, школске 2006/2007. године имала је 2 ученика. Земљорадничка задруга у Вељкову је основана 1929. године (данас ради у саставу задруге у Рогљеву), електричну расвету насеље добија 1957. године, асфалтни пут 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.

Демографија uredi

У насељу Вељково живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (54,1 код мушкараца и 54,5 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 547 [1]
1953. 560
1961. 483
1971. 443
1981. 371
1991. 316 275
2002. 257 206
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
203 98,54%
Хрвати
  
1 0,48%
Румуни
  
1 0,48%
непознато
  
1 0,48%


Референце uredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi