Tip II topoizomeraza

Tip II topoizomeraze presecaju ova lanca DNK heliksa simultano radi upravljanja zamršenjem DNK i supernamotavanjima.[1][2] One koriste hidrolizu ATP-a, za razliku od tip I topoizomeraza. U tom procesu, ovi enzimi menjanju koeficijent povezivanja cirkularne DNK za +/-2.

Struktura 42 KDa fragmenta N-terminalne ATPaze DNK giraze koja je homologna sa svim drugim tipovima IIA topoizomeraza.

Funkcija

uredi

Nakon presecanja, krajevi DNK se razdvajaju, i drugi DNK dupleks se propušta kroz presek. Nakon prolaza, presečena DNK se ponovo ligira. Ova rekcija omogućava tip II topoizomerazama da povećaju ili smanje koeficijent povezivanje DNK petlje za 2 jedinice, i promoviše hromozomsko razmršavanje.[3]

Inhibicija

uredi

Mali molekuli čija biološka meta je tip II topoizomeraza se dele u dve klase: inhibitore i otrove.

  • Inhibitori tipa II topoizomeraze su između ostalih HU-331, ICRF-187, ICRF-193, i mitindomid. Ti molekuli inhibiraju dejstvo ATPaze putem nekompetitivne inhibicije ATP-a. To je pokazano putem strukturnih (Classen et al. Proceedings of the National Academy of Science, 2005) u biohemijskih studija.
  • Otrovi tip II topoizomeraza su etopozid, novobiocin, hinolon (uključujući ciprofloksacin), i tenipozid. Biološka meta ovih malih molekula je DNA-proteinski kompleks. Neki od tih molekula dovode do povećanog presecanja, dok drugi puput etopozida, inhibiraju religaciju.

Eksperimentalni antitumorski lek m-AMSA (4'-(9'-akridinilamino)metanesulfon-m-anizidid) takođe inhibira tip 2 topoizomerazu.[4]

Reference

uredi
  1. Champoux JJ (2001). „DNA topoisomerases: structure, function, and mechanism”. Annu. Rev. Biochem. 70: 369–413. DOI:10.1146/annurev.biochem.70.1.369. PMID 11395412. 
  2. „National Academy of Sciences: NAS Award in Molecular Biology”. National Academy of Science. Pristupljeno 07. 01. 2009. 
  3. Wang, J.C. Cellular roles of DNA topoisomerases: a molecular perspective. Nat Rev Mol Cell Biol. 2002 Jun;3(6):430-40.
  4. Willmore E, de Caux S, Sunter NJ, et al. (2004). „A novel DNA-dependent protein kinase inhibitor, NU7026, potentiates the cytotoxicity of topoisomerase II poisons used in the treatment of leukemia”. Blood 103 (12): 4659–65. DOI:10.1182/blood-2003-07-2527. PMID 15010369. 

Literatura

uredi