Tidej
Tidej (grčki: Τυδεύς) bio je, u grčkoj mitologiji, etolski heroj koji je pripadao generaciji pre trojanskog rata. Bio je jedan od vođa Sedmorice protiv Tebe i otac čuvenog junaka Diomeda, koji se često spominje po patronimiku "Tidejević" (Tydides).
Mitologija uredi
Tidej je bio sin etolskog kralja Eneja, ali je još kao mladić napustio Etoliju i naposletku stigao u Arg, gde se oženio kćerkom argivskog kralja Adrasta.[1] Bio je malen po stasu, ali je imao junačko srce.[2] S Edipovim sinom Polinikom došao je u Mikenu pozvati Mikenjane da se pridruže pohodu na Tebu, ali ovi su, premda isprva voljni, odustali od pohoda jer im je Zevs zloslutnim znamenjima ukazao na nepovoljni ishod tog rata. Potom su Ahejci poslali Tideja kao glasnika u Tebu, kako bi pokušao nagovoriti Eteokla da prepusti vlast svom bratu Poliniku. Tidej se hrabro pojavio u tebanskoj tvrđavi Kadmeji i izazvao Kadmejce na takmičenje, u kojem ih je sve pobedio. Želeći mu se osvetiti za pretrpljeni poraz, Tebanci su mu postavili zasedu od pedeset mladića pod vođstvom Hemonovog sina Meona. Tidej je uspeo razbiti zasedu i sve ih pobiti, osim samoga Meona.[3]
U kasnijem predanju Tidej je sin Eneja i Peribeje, kćeri Hiponojeve. Prema jednima, Peribeja je Eneju došla već došla trudna, a pravi Tidejev otac bio je Hipostrat ili Ares.[4][5] Drugi su, pak, pričali da je Enej po Zevsovoj zapovesti obljubio svoju kćer Gorgu i da je Tidej rođen u toj incestuoznoj vezi.[6] Pseudo-Apolodor u svojoj Biblioteci dalje pripoveda da je Tidej morao u mladosti napustiti Arg jer je bio kriv za ubistvo, a kao žrtve spominju se Enejev brat Alkatoj, njegov rođeni brat Olenije ili osmorica Melanovih sinova.[6] Nakon dužeg lutanja stigao je kralju Adrastu u Arg, i to iste noći kad je tamo prispeo i Polinik iz Tebe; dvojica junaka sporečkali su se oko prenoćišta, ali Adrast ih je razdvojio sećajući se jednog proročanstva, koje je reklo da će mu se jedna kći udati za vepra, a druga za lava; na Tidejevom štitu Adrast je ugledao predstavu vepra, a na Polinikovom predstavu lava. Tako je Adrast svoju kćer Dejpilu udao za Tideja, a Argiju za Polinika i istovremeno je obećao da će obojici junaka pomoći da povrate vlast u svojim rodnim gradovima. Prvo se pripremio za rat protiv Tebe, iako je Amfijaraj predskazao da će nastradati svi koji u tom ratu budu učestvovali, osim samog Adrasta.[7][8]
Tidej se u pohodu Sedmorice protiv Tebe pokazao kao mahnit borac, željan borbe i krvi.[9] Tidej je predvodio napad na Krenejska vrata, uz koja se nalazila jedna česma.[10] Jednog dana, kad je Eteoklova sestra Ismena došla da se pored česme sastane s tebanskim mladićem Teoklimenom, Tidej ju je bez mislosti ubio.[11]
U odlučujućoj bici pod Tebom Tidej se sukobio s Melanipom, sinom Astakovim. Tidej je ubio tebanskog junaka, ali je i sam bio smrtno ranjen. Tad mu je prišla boginja Atena, njegova zaštitnica, želeći mu podariti besmrtnost. Amfijaraj, koji je mrzeo Tideja, prozreo je njenu nameru te je odsekao Melanipovu glavu i dobacio je Tideju, koji ju je dograbio, otvorio lobanju i iz nje isisao mozak. Zgađena Atena tad je odustala od svoje namere i ostavila Tideja da izdahne.[12] Tideja je pored Tebe pokopao Meon iz zahvalnosti što mu je ranije poštedeo život.[13]
Neki pisci izostavljaju Tideja i Polinika iz popisa Sedmorice i umesto njih spominju Eteokla, Ifijevog sina, i Mekisteja.[10]
Priča o tome kako je Tidej ubio Ismenu potiče od grčkog liričara Mimnerma (7. vek pne.) i ne nalazi se ni u jednom drugom antičkom izvoru, ali je ta scena predstavljena na jednoj korintskoj amfori crnofiguralnog stila iz 6. veka pne., koja se danas čuva u Louvreu.[14]
Reference uredi
- ↑ Homer, Ilijada, XIV, 109 sqq.
- ↑ Homer, Ilijada, V, 800 sqq.
- ↑ Homer, Ilijada, IV, 372 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 8, 4.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 35, 1 sqq.
- ↑ 6,0 6,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 8, 5.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 1.
- ↑ Higin, Fabulae, 69, 70,
- ↑ Eshil, Sedmorica protiv Tebe, passim.
- ↑ 10,0 10,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 6. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "apol363" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Sholija uz Euripidove Feničanke, st. 53.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 8.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 18, 2.
- ↑ Easterling, P. E.; Knox, B. M. W. (1989). Cambridge History of Classical Literature: Early Greek Poetry. vol. 1, part 1. Cambridge University Press. str. 95. ISBN 0-521-35981-3.