Својново
Координате: 43° 47′ 34" СГШ, 21° 18′ 10" ИГД
Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.
Својново | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Параћин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1233 |
Положај | |
Координате | 43°47′34″N 21°18′10″E / 43.792666°N 21.302666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 147 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35259 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | PN |
Историја uredi
До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Демографија uredi
У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.375 | 99,20% | ||
Хрвати | 2 | 0,14% | ||
Црногорци | 1 | 0,07% | ||
Украјинци | 1 | 0,07% | ||
непознато | 7 | 0,50% |
Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 32 | 34 | 33 | 33 | 32 | 33 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 | 40 | |
Пореске главе* | - | 43 | 41 | 39 | 38 | 40 | 45 | 44 | 41 | 41 | 41 | 43 | |
Арачке главе** | 90 | 92 | 99 | 98 | 99 | 97 | 107 | 103 | 104 | 106 | 108 | 109 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж | |||
? | 4 | 7 | ||
80+ | 13 | 24 | ||
75-79 | 30 | 39 | ||
70-74 | 45 | 61 | ||
65-69 | 46 | 58 | ||
60-64 | 45 | 55 | ||
55-59 | 33 | 29 | ||
50-54 | 34 | 44 | ||
45-49 | 55 | 31 | ||
40-44 | 45 | 45 | ||
35-39 | 49 | 30 | ||
30-34 | 37 | 41 | ||
25-29 | 46 | 50 | ||
20-24 | 44 | 47 | ||
15-19 | 29 | 46 | ||
10-14 | 42 | 36 | ||
5-9 | 38 | 41 | ||
0-4 | 37 | 30 | ||
просек | 41.1 | 43.3 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 555 | 91 | 399 | 48 | 14 | 3 |
Женски | 607 | 64 | 416 | 118 | 7 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 240 | 146 | - | - | 37 | 2 | 9 | 25 | 1 | 5 |
Женски | 168 | 135 | - | - | 11 | - | - | 8 | 2 | - |
Оба | 408 | 281 | - | - | 48 | 2 | 9 | 33 | 3 | 5 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 2 | 2 | 1 | 3 | - | - | 6 | |
Женски | - | - | 1 | 3 | 2 | 4 | - | - | 2 | |
Оба | - | 1 | 3 | 5 | 3 | 7 | - | - | 8 |
Манастир uredi
Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.[5]
Референце uredi
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке[mrtav link], Приступљено 25. 4. 2013.
Литература uredi
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.