Stres (medicina)

(Preusmjereno sa stranice Stres)

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.

Teorijska postavka

uredi

Hans Seli (Hans Selye) je 1936. postavio teoriju prema kojoj do bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i unutrašljih činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je stresor (stressor). Oni ispoljavaju agresivno dejstvo na organizam - stresorno dejstvo, a odgovor organizma se naziva stres-reakcijom.

Pri poremećaju ravnoteže organizma odbrambeni sistemi reaguju prema vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti način. Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma te se naziva i opšti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom.

Prodorom ove teorije u medije, stres dobija kolokvijalno značenje i često se laički tumači.

Faze stres-reakcije

uredi
  1. faza alarma — šoka — kada se organizam suočava sa štetnim faktorom
  2. faza rezistencije - kada organizam pruža otpor štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu
  3. faza iscrpljenosti - kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i "prepušta" mu se

Ukoliko je čovek kontinuirano izložen stresu ili ukoliko je njemu često izložen dolazi do poremećaja u funkcionisanju organizma što uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao što je hipertenzija .

Dugo se verovalo da je uzor čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu bolest adaptacije, međutim, danas se zna da 90% izaziva bakterija Helicobacter Pylori. Iako stres može doprineti nastanku, on nije etiološki faktor.

Faktori stresa

uredi

Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni. Tako, to mogu biti fizički faktori:

  • hladnoća,
  • toplota,
  • buka,
  • vibracije,
  • otrovi ili
  • psihološki faktori: velika odgovornost, poremećeni međuljudski odnosi...

Kako izbeći stres

uredi

Prema Primarijus Dr Snežani Kuzmanović, Spec. neuropsihijatrije, treba:

  • Identifikovati i izbegavati stresne situacije kad god je to moguće
  • Ne potiskivati emocije – plakati, prepričati šta se desilo
  • Energiju i potiskivanu agresiju, prazniti kroz kontrolisanu fizičku aktivnost, šetnjama u prirodi, izuzetno potražiti pomoć stručne osobe
  • Odvojiti dovoljno vremena za san i odmor
  • Spavati kvalitetno i dobro – pravilan ritam spavanja, u isto vreme, ne uzimati razbuđujuća sredstva – kafa, čaj
  • Baviti se stvarima koje nisu obavezne, pronaći hobi i razonodu
  • Planirati i organizovati obaveze, napraviti redosled
  • Ne dozvoliti nagomilavanje aktivnosti „što možeš danas ne ostavljaj za sutra“

Literatura

uredi
  • Carlson, N.R. & Heth, C.D. (2007). Psychology the science of behaviour. 4th ed. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Education, Inc., 527.
  • Petersen, C.; Maier, S.F.; Seligman, M.E.P. (1995). Learned Helplessness: A Theory for the Age of Personal Control. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504467-3
  • Seligman, M.E.P. (1975). Helplessness: On Depression, Development, and Death. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 0-7167-2328-X
  • Seligman, M.E.P. (1990). Learned Optimism. New York: Knopf. (Reissue edition, 1998, Free Press, ISBN 0-671-01911-2).
  • Holmes, T.H. and Rahe, R.H. (1967). The social readjustments rating scales. Journal of Psychosomatic Research 11:213–218.

Vanjske veze

uredi