Сиколе
Сиколе је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 838 становника (према попису из 1991. било је 1070 становника).
| Сиколе | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 838 |
| Положај | |
| Координате | 44°10′27″N 22°17′31″E / 44.174166°N 22.291833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 377 m |
  Сиколе Сиколе (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19225 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 10′ 27" СГШ, 22° 17′ 31" ИГД
Површина атара 5.726 хектара, а повезано је асфалтним путем до Неготина. Спада у стара српска насеља са пуно остака из старина (Селиште, два Црквишта, Градиште, три стара гробља).
Демографија uredi
У насељу Сиколе живи 736 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (48,2 код мушкараца и 52,2 код жена). У насељу има 291 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 824 | 98,32% | ||
| Румуни | 1 | 0,11% | ||
| непознато | 13 | 1,55% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 5 | ||
| 80+ | 18 | 24 | ||
| 75-79 | 20 | 45 | ||
| 70-74 | 35 | 38 | ||
| 65-69 | 35 | 53 | ||
| 60-64 | 43 | 35 | ||
| 55-59 | 25 | 38 | ||
| 50-54 | 36 | 29 | ||
| 45-49 | 30 | 29 | ||
| 40-44 | 21 | 16 | ||
| 35-39 | 16 | 17 | ||
| 30-34 | 28 | 18 | ||
| 25-29 | 23 | 13 | ||
| 20-24 | 14 | 14 | ||
| 15-19 | 16 | 8 | ||
| 10-14 | 15 | 15 | ||
| 5-9 | 21 | 10 | ||
| 0-4 | 6 | 23 | ||
| просек | 48.2 | 52.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 366 | 67 | 234 | 41 | 22 | 2 |
| Женски | 382 | 22 | 233 | 96 | 27 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 193 | 143 | - | 1 | 7 | 2 | 8 | 8 | 3 | 3 |
| Женски | 130 | 113 | - | - | 1 | - | - | 4 | 5 | 1 |
| Оба | 323 | 256 | - | 1 | 8 | 2 | 8 | 12 | 8 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 2 | 1 | 1 | - | - | 12 | |
| Женски | - | - | - | 2 | 1 | - | - | - | 3 | |
| Оба | - | - | 2 | 4 | 2 | 1 | - | - | 15 |
Историја uredi
Први пут се наводи у турским пописима (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 19 кућа, на Лангеровој карти (почетком 18. века) записано је као Сикола, 1723. године је имало 57 кућа, 1736 – 100 кућа, 1783 – 60 кућа, 1846 – 162 куће, а 1866. године 224 куће.
Данашње насеље обједињује четири „краја“ (Средсело или Трњар, Доњи крај, Вучак и Влашки поток). У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Максићи или Макићи и Пајићи (слава св. Никола), Мирковићи (слава св. Никола), Живуловићи, Вељковићи и Баљегори (слава Ђурђевдан), Купинићи или Стојановићи, Грујићи или Благојевићи, Пајкинци и Мишићи (слава св. Никола), Самарџићи (слава св. Никола), Керићи, Рашићи и поп-Којићи (слава св. Пантелејмон), Ошићи и Савићи (слава св. Никола), Радивојци (слава св. Никола), Величковићи и Јеринићи (слава св. Никола), Стевановићи (слава св. Никола), Петковци, Лекићи и Пацићи (слава св. Јован), Радичевићи и Радивојчићи (слава св. Никола), Ристићи (слава св. Никола), Станићи (слава св. Вартоломеј), Божанићи и Брботинци (слава св. Никола), Велимировићи, Попазовићи и Миљковићи (слава св. Алимпије), Караџићи (слава св. Никола), Сибићи, Рајковци и Радованци (слава св. Никола), Перићи, Пљештићи, Нерићи, Цајићи и Ђурићи (слава св. Петка), Саковићи, Ђоковићи и Пајићи (слава Ђурђевдан), Попадићи, Бркићи, Милошевићи и поп-Илићи (слава Ђурђевдан), Гачићи (слава св. Никола), Милутиновићи (слава св. Никола), Бугари (слава св. Никола), Неготинци (слава Ђурђевдан), Митачићи (слава св. Лазар), Авићи (слава св. Илија), Кошутићи (слава св. Јован), Радуловићи (слава св. Петка), Николићи (слава Митровдан), Марјанови (слава св. Параскева) и Тодоровићи (слава св. Јован). Заветина насеља је Света Тројица.
Године 1736. у насељу су пописана три свештеника. Православни храм посвећен Вазнесењу Господњем изграђена је тек 1908. године. Црква слави Свету Тројицу, а стара сеоска слава у Сиколу је Спасовдан.
Чучук Стана се родила око 1795. године у месту Сиколе, крај Неготина, у породици досељених Херцеговаца. Имала је две сестре, Стојну и Стамену, а доста касније је добила и брата Михајла. Иако су јој родитељи живели у Неготину, школу је завршила у Белој Цркви. По очевој жељи све три сестре су у младости носиле мушку одећу, јер нису имале брата. Стана је била мала и крхка, због чега је и добила надимак чучук.
Године 1921. насеље је имало 365 кућа и 1.808 становника, 1948. године 392 куће и 1.777 становника, а 2002. године 354 кућа и 841 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радио 17 становник (углавном у Аустрији и Немачкој).
Основна школа у насељу је почела са радом 1892. године(обновљена 1962. године). Школске 2006/2007. године имала је 24 ученика. Земљорадничка задруга у Сиколу је основана је 1920. године (обновљена је 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Сиколе задружни Дом добија 1952, електричну расвету 1957, асфалтни пут 1977, а телефонске везе са светом 1984/85. године.
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Извори uredi
- Историјски архив Неготин - Миодраг Веловић, дипл. географ
