Рогљево
Рогљево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 258 становника).
Рогљево | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Борски |
Општина | Неготин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 183 |
Положај | |
Координате | 44°07′14″N 22°34′01″E / 44.120666°N 22.567°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 77 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 19318 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 07′ 14" СГШ, 22° 34′ 01" ИГД
Демографија uredi
У насељу Рогљево живи 169 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,3 година (53,3 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 69 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 182 | 99,45% | ||
Хрвати | 1 | 0,54% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 2 | 1 | ||
80+ | 9 | 5 | ||
75-79 | 7 | 13 | ||
70-74 | 14 | 17 | ||
65-69 | 8 | 8 | ||
60-64 | 3 | 11 | ||
55-59 | 4 | 4 | ||
50-54 | 7 | 6 | ||
45-49 | 7 | 5 | ||
40-44 | 5 | 5 | ||
35-39 | 1 | 2 | ||
30-34 | 2 | 1 | ||
25-29 | 3 | 4 | ||
20-24 | 8 | 5 | ||
15-19 | 3 | 2 | ||
10-14 | 1 | 1 | ||
5-9 | 3 | 0 | ||
0-4 | 2 | 4 | ||
просек | 53.3 | 57.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 83 | 17 | 52 | 12 | 2 | - |
Женски | 89 | 8 | 50 | 22 | 9 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 73 | 55 | - | - | 5 | 1 | 1 | 3 | 1 | 2 |
Женски | 80 | 75 | - | - | - | - | - | - | 1 | - |
Оба | 153 | 130 | - | - | 5 | 1 | 1 | 3 | 2 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | - | 2 | - | - | - | 1 | |
Женски | - | 1 | 1 | 1 | - | - | - | - | 1 | |
Оба | - | 1 | 3 | 1 | 2 | - | - | - | 2 |
Подаци из Историјског архива uredi
Рогљево је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 14 км јужно од Неготина. Смештено је на просечно 120 метара надморске висине, на левој долинској страни Тимока. Северна географска ширина насеља је од 44о 07’ 24” источна географска дужина 22о 34’ 02”, а површина атара 881 хектар. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем преко Вељкова. По предању Рогљево је једно од најстаријих насеља у Крајини. Остаци старина у атару насеља се налазе на местима Латинско Гробље, Селиште и Старо Гробље. Први пут се помиње у турским пописима као једно од насеља у хасу формираном између 1491. и 1521. године. Године 1530 је имало 56 кућа, 1586 – 14 кућа, 1723 – 61 кућа, 1736 – 12 кућа, 1846 – 60 кућа, а 1866. године 89 кућа. Данашње насеље повезује две одвојене физиономске целине: Рогљево, главни део насеља са два „краја“ (Горњи и Доњи) и Рогљевске пивнице (сезонско насеље где се прерађује грожђе и држи вино и ракија). У Рогљеву су, између два светска рата, живеле следеће фамилије: Мутулови или Мишићи (слава св. Никола), Паликућани, Лазићи, Петровићи или Жикићи (слава Ђурђевдан), Шиљкови, Недељковићи или Младеновићи (слава св. Јован), Милошевићи или Стојановићи (слава св. Петка), Миловановићи, Илићи и Станојевићи (слава св. Никола), Ђуричићи (слава св. Јован), Рајићи, Даниловићи и Мишићи (слава св. Тома), Мицинчићи и Гавриловићи (слава Ђурђевдан), Дусанчићи, Лукићи, Првуловићи, Алексићи и Боцићи (слава св. Никола), Цокинчићи или Цокићи (слава св. Никола), Попићи (Петровићи) и Мијајловићи (слава св. Петка), Николићи, Станковићи, Никољкићи и Благојевићи (слава Обретење), Станојевићи или Ђорђевићи (слава Петровдан), Јоновићи (слава св. Алимпија), Милосављевићи (слава Ђурђевдан), Радосављевићи (слава св. Никола) и Здравковићи (слава св. Василија). Заветина насеља је Света Тројица. Православни храм посвећен Светој Тројици у насељу је саграђен 1870. године, а освећен 1881. године. Црква слави Св. Илију. Становништво Рогљева је српско староседелачко и досељено. Године 1921. насеље је имало 137 кућа и 625 становника, 1948. године 151 кућу и 633 становника, а 2002. године 122 куће и 191 становника. Године 2007. у иностранству из овог насеља ради 11 становника (у САД - 4, Аустрији - 3, Швајцарској - 2 и Немачкој - 2 становника). Основна школа (која почела са радом 1846. године, а обновљена 1904. године) је до 1964. године радила као четвороразредна, па потом осморазредна, све до 1969. године када је премештена у суседно насеље Рајац. Земљорадничка задруга у Рогљеву је основана 1898. године (обновљана 1920. и 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга), а Сељачка радна задруга „Станоје Станојловић“ у истом насељу је радила од 1949. до 1953. године (престала са радом одлуком скупштине задругара). Задружни дом у Рогљеву је изграђен 1936. године, електрификација насеља је урађена 1952. године, асфалтни пут направљен 1976. године, телефонске везе са светом 1979, а сеоски водовод 1986. године.
Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9