Potres u Dubrovniku 1667.

Zemljotres u Dubrovniku 1667. godine bio je jedan od najjačih zemljotresa koji su pogodili neko područje današnje Hrvatske.

Zemljotres u Dubrovniku 1667.
[[Datoteka:
Potres u Dubrovniku 1667. na karti Hrvatske
Potres u Dubrovniku 1667.
|240px|alt=|]]
Datum 6. april 1667.
Magnituda
Lokacija epicentra 42°36′N 18°06′E / 42.60°N 18.10°E / 42.60; 18.10Koordinate: 42°36′N 18°06′E / 42.60°N 18.10°E / 42.60; 18.10
Pogođene
zemlje/oblasti
Dubrovačka Republika
Žrtve oko 3.000

Dana 6. aprila u 8 časova ujutro, Dubrovnik je zadesio kafastrofalan zemljotres. Ovo je bila najveća katastrofa u dotadašnjih 1.200 godina istorije Dubrovnika.

Golemo kamenje kotrljalo se s brda Srđ i rušilo sve pred sobom. Snažan cunami poharao je luku. More se nekoliko puta povlačilo i pri povratku razbijalo brodove o obalu. Pukotine su se pojavile u zemlji, a izvori vode su presušili. Uzvitlana prašina bila je toliko gusta da je zamračila nebo.[1]

Snažan vetar je raspirio vatre s ognjišta i izazvao požar koji je goreo sledećih 20 dana i progutao neprocenjivo materijalno i kulturno blago koje je nastajalo tokom vekova.

Zemljotres je porušio gotovo ceo grad. Stradalo je oko 3.000 ljudi, što je bila polovina tadašnjeg stanovništva grada.[1]

Zemljotres je pogodio grad u politički vrlo nezgodnom trenutku, usred Drugog kandijskog rata između Mlečana i Osmanlija.[1] I jednima i drugima bi zauzimanje Dubrovnika dalo veliku prednost u ratu, no dubrovačka je diplomatija čak i u ovim okolnostima uspela da sačuva samostalnost Republike.

Dubrovnik je uspeo da se održi i ponovo izgradi, ali nikada nije vratio snagu kakvu je imao u najboljim danima.

ZanimljivostiUredi

Jedna od retkih prigoda kad se pucalo s dubrovačkih utvrda bila je neposredno nakon zemljotresa kad je zapovednik Lovrijenca Pero Ohmučević naredio da se puca na dve mletačke galije koje su počele s iskrcavanjem na najoštećenijem delu zidina, između bastiona sv. Andrije i tvrđave Bokar. Nakon paljbe iz Guštera galije su se povukle prema Gružu i dalje za Mletke.[2]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 „Na danasnji dan”. Arhivirano iz originala 2015-02-10. https://web.archive.org/web/20150210202610/http://www.hrt.hr/arhiv/2001/04/06/NDD.html. 
  2. Adamović, Vice, O bedemima grada Dubrovnika, Dubrovnik, Dubrovačka biblioteka, IV/1921.