Ananda
Ananda je bio verni Budin pratilac poslednjih dvadesetpet godina njegova života i jedan od najistaknutijih učenika.[1]
Zahvaljujući Anandi, reči Budinih beseda sačuvane su sa priličnom tačnošću. Izraz „ovako sam čuo“ (pali: Evaṃ me sutaṃ) koja stoji na početku mnogih Budinih govora zabeleženih u Pali kanonu, se pripisuje Anandi.[2]
Njegovo ime bi se moglo prevesti kao „Radovan“, prozvan tako jer je doneo radost svojim srodnicima.[2]
Biografija uredi
Pristupanje zajednici uredi
Kao pripadnik klana Sakja i najbliži Budin nećak, Ananda je pristupio budističkom redu (sanghi) druge godine nakon što je Buda počeo da propoveda svoje učenje. Od samog početka, Ananda je bio blisko povezan sa Budom; tokom poslednjih dvadeset pet godina njegovog života lično ga je dvorio. Ananda se saglasio da obavlja tu funkciju pod uslovom da od tog položaja nema nikakve lične koristi ili prednosti, tako da niko ne bi mogao da prigovori njegovim pobudama - njegovo dvorenje bilo je isključivo izraz lične privrženosti[2]. Ananda je osujetio Devadatinu zaveru, koju je ovaj skovao s namerom da usmrti Budu. Ananda je takođe bio izuzetno blizak prijatelj Saripute, Budinog glavnog učenika. Buda mu je poveravao i zadatak podučavanja, i naznačivši glavne crte, prepuštao bi Anandi da slušaocima održi čitavo izlaganje, nakon čega je često hvalio njegov dar zapažanja i pronicljivost.
Prijem žena u zajednicu uredi
Ananda se naročito zalagao za ravnopravnost žena[2]. Budina maćeha, Pađapati Gotami, predočila mu je zahtev da se ženama dopusti pristupanje Redu, što je Buda isprva odbio. Kada je Ananda video da se žena rasplakala zbog takvog odgovora, zamolio je Budu u ime žena da budu primljene. Pošto je Buda ponovio svoje odbijanje, Ananda ga je upitao da li su žene kadre da postignu cilj budističkog puta. Buda mu je odgovorio da jesu, na šta je Ananda ponovio svoju molbu da im se dopusti pristupanje redu, pod posebnim uslovima. Buda je tada pristao, ali uz predviđanje da će uz primanje žena budistički red postojati upola kraće nego što bi to inače bio slučaj.
Prvi budistički sabor uredi
Ananda je bio uz Budu u trenutku njegovog preminuća.
Posle Budine smrti, njegov je naslednik postao Mahakašjapa, a ne verni učenik i sekretar Ananda koji, obzirom da je dvadeset godina bio u direktnoj službi Probuđenog, nikada nije imao slobodnog vremena da usavrši meditaciju da bi postao arhat.[3] Kada je Mahakašjapa pozvao arhate na Sabor monaha u Rađagahi, Ananda nije u to bio uključen.[3] Nekoliko meseci posle Budine smrti, na prvom budističkom saboru okupili su se najistaknutiji učenici da bi po sećanju recitovali učiteljeve govore kojima su prisustvovali i tako odredili šta se smatra autentičnim učenjem.
Ananda se pojavio na Saboru, recitujući izreke (sutre) dok je drugi učenik, Upali, dolazećim generacijama preneo pravila discipline (vinaja) koja je naučio od Bude.[3] Kao neko ko je po prirodi svog položaja bio neprekidno uz Budu, Ananda je dao najveći doprinos ovom konsolidovanju Kanona, a posebno Suta pitake, zahvaljujući svojoj neverovatnoj moći pamćenja. Recitujući neki govor, kao potvrdu da mu je lično prisustvovao i tako svom kazivanju dao pečat autentičnosti, započinjao ga je upravo rečima: „Ovako sam čuo”. Od tada do danas ova rečenica u pali kanonu jeste simbol i najava istinskog Budinog učenja.[1]
Na istom saboru, Anandu su optužili da je propustio da od Bude dozna koje manje bitne propise monasi po potrebi mogu da opozovu (D.II, 154), da Budi nije uputio zahtev da živi još jednu kalpu (D. II, 115) i da je bespotrebno nagovarao Budu da dopusti ženama pristup u red (Vin. II, 253). On im je odgovorio da te postupke ne smatra greškama, ali će ih kao takve priznati iz poštovanja prema svojoj sabraći monasima.[2]
Smrt uredi
Smatra se da Ananda za vreme Budinog života nije dostigao cilj arahantstva, već tek nakon Budine smrti. Ananda je svoje poslednje godine proveo u propovedanju, podučavanju, bodrenju i predvođenju mlađih monaha.
Anandina smrt se ne pominje u Pali kanonu, ali kineski hodočasnik Fa Hsien beleži predanje da je Ananda izdahnuo na međurečju između poseda Ađatasatua, kralja Magadhe, i poglavara Vesalija, pa su dve strane podelile njegov pepeo i podigle četije za pohranjivanje njegovih posmrtnih ostataka[2].
Literatura uredi
- Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga.
- Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8.
- Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
