Igmanski marš – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 4:
== Situacija pred marš ==
Kada je, već sredinom [[januar]]a [[1942]]. godine otpočela velika [[Nemačka|nemačko]]-[[NDH|ustaška]] ofanziva u istočnoj [[Bosna|Bosni]], [[I proleterska NOU brigada|Prva proleterska NOU brigada]] našla se u njenom središtu. Od [[Romanija|Romanije]], Prače i [[Rogatica|Rogatice]] do [[Vlasenica|Vlasenice]], Olova i Vareša njeni bataljoni su vodili teške borbe. Veliki gubici na Pjenovcu i Bijelim Vodama i uspeh neprijatelja koji je povratio ranije izgubljene gradove i ovladao svim komunikacijama na teritoriji istočne Bosne, doveli su glavninu [[I proleterska NOU brigada|Prve proleterske NOU brigade]] u veoma neizvesnu situaciju. Bila je koncentrisana na malom prostoru, na severnim padinama [[Romanija|Romanije]], u rejonu Pusto Selo-Gajevi-Rakova Noga, gde nije bilo uslova za dalje zadržavanje. Trebalo je naći izlaz iz te situacije. Štab brigade nije imao nikakvih podataka o daljim namerama neprijatelja, sa kojim je prekinuo svaki borbeni kontakt posle povlačenja sa Pjenovca i Bijelih Voda, ali je pretpostavljao da će nastaviti dejstva.
Odlazak [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba]] povećao je odgovornost štaba brigade da sačuva svoje bataljone od udara jakih neprijateljskih jedinica, koje su energično nastupale prema planu, i vešto koristile teren, vremenske uslove, i pre svega svoje tenkove, artiljeriju, avijaciju i smučarske jedinice.
Red 31:
Posle podne [[27. januar]]a bataljoni su se pristigli kod potoka u Grabljivoj Njivi i zauzeli mesta u koloni, spremni za pokret. U prethodnici je bio I bataljon, za njim II bataljon, pa V bataljon i sanitet, a u zaštitnici III bataljon. Mesto štaba [[I proleterska NOU brigada|brigade]] nije bilo određeno. Komandant Koča Popović i politički komesar [[Filip Kljajić Fića]] su se kretali prema potrebi, sa prethodnicom, zaštitnicom ili jedinicama između njih.
U 16 časova kolona je oprezno prošla prvo opasno mesto, pored Jošanice, u neposrednoj blizini magacina koji je čuvalo nekoliko [[Domobrani|domobrana]] iz III Sarajevskog dopunskog bataljona, i krenula uz brdo Gradac, koje se odatle naglo uzdiže. Zatim se spustila niz gole, strme strane Perivoja, i zapadno od zaseoka Strane, i po dubokom snegu, sišla u Sarajevsko polje.
Noć je bila vedra, obasjana punim mesecom. Videlo se kao po dlanu. Borci sa začelja, kada su se spuštali niz Perivoj, mogli su da vide čelo kolone kako nastupa preko Sarajevskog polja.
Red 45:
Dok je kolona zastajala kod potoka dogodilo se novo iznenađenje. Zahuktali mešoviti voz, krećući se iz Sarajeva ka [[Semizovac|Semizovcu]], prošao je kroz kolonu II bataljona. Munjevito je preneto naređenje štaba brigade da kolona stane i stala je bez ikakovog komešanja. Voz je mogao da bude velika opasnost ako je neprijatelj obavešten o prelasku brigade! Ali, on je išao po redu vužnje. Prošao je uznemirivši u izvesnoj meri partizansku kolonu, verovatno više nego nego putnike u njemu. Svako iz voza je, u mesecom obasjanoj noći, mogao videti da su oko pruge vojnici, ali ako nisu bili obavešteni koji, mogli su jedino da pomisle da je to [[Ustaše|ustaška]] ili [[Domobrani|domobranska]] vojska, zastala da voz prođe. Na gotovo isti način je prošao još jedan voz, samo kroz začelje kolone.
Zastoji kod potoka i pri prelasku voza usporili su kretanje kolone, ali je nisu prekinuli. brigada je nastavila da hita prema Igmanu. Mraz je stezao sve jače. Gaženje dubokog snega, zastoji, upadanje u potok, ležanje u zasedi onih boraca koji su kolonu obezbeđivali prema Semizovcu i Sarajevu, učinili su da na takvom mrazu neki borci počnu promrzavati.
Put od mosta kod Reljeva do podnožja Igmana, dug oko 8 kilometara, vodio je ravnicom pored sela Bjelugovića i Butila i preko sela Osijek. Kolona je hitala zamrznutom prtinom. Marševska disciplina je bila dosta dobra. Samo se čula škripa smrznutog sniega pod nogama boraca.
Red 51:
== Uz Igman ==
{{citat|Temperatura je bila trideset sedam ispod nule. Toliko je bilo hladno da je bilo dovoljno da se zaustaviš desetak minuta i gotov si. Čudno: ko god je bio u opancima, nijesu mu se noge onoliko smrzavale koliko su se smrzavale onima koji su nosili čizme ili cipele.
Prethodnica kolone je izbila u podnožje Igmana oko 22 časa. Bilo je potrebno još samo malo vremena da kolona zamakne u igmanske šume i da tada prestanu sve opasnosti koje su pretile brigadi, dok je prolazila pored neprijateljskih uporišta. Čim je čelo kolone izbilo na put Sarajevo-[[Blažuj]], I bataljon je isturio II četu da obezbedi pravac od Sarajeva, a deo III čete prema Blažuju. Tada je II bataljon preuzeo ulogu prethodnice.
U podnožju Igmana brigada se rastala od svojih vodiča - boraca Semizovačke čete Crnovrškog bataljona. Brigada nije više bila u opasnosti, ali oni jesu. Morali su se vratiti istim putem.
Brigada je krenula uz Igman. Na domaku potpunog uspeha naišla je na novu prepreku. Put uz Igman najpre je vodio koso uz jednu stranu, a zatim, na oko 300 metara od puta, naglo skreće, gotovo vertikalno uz brdo. na toj strmini put je bio zaleđen, a led pokriven tankim slojem snega. Mnogi su se na njemu okliznuli, padali i ponovo, krajnjim naporom, često, puzeći, savlađivali tu poledicu. Najteže je bilo proći sa natovarenim konjima. Njihove male, bosanske potkovice, s ekserima male glave, ili stari potkovi, više su "pomagale" konjima da se kližu nego da pređu preko leda. Kolona je na tom opasnom mestu zastajala i gomilala se. Opasnost je rasla. Cela kolona se, zbijena na malom prostoru, našla na delu puta uz Igman i na drumu Sarajevo-Blažuj. Sa druma je bio očišćen sneg i njime se mogla pojaviti neprijateljska motorizacija.
Komandant brigade Koča Popović je došao da vidi zašto je kolona zastala. Videći razlog, naredio je da se sekirama razbije led, a da se konji rastovare. Borci su prihvatili mitraljeze, minobacače i drugu opremu, nosili je na ramenima i izvlačili konje uz tu stravičnu strminu. Ljudi su na njoj bili izdržljiviji od konja!
Zastoj u podnožju Igmana, na retko viđenoj hladnoći, najveći je uzročnik promrzavanja velikog broja boraca. Borcima je bivalo sve hladnije. Uzalud su se sve više utezali, cupkali u mestu. Nije više ni to pomagalo. Neki borci s kraja kolone, koje su još bili u selu, isu mogli podneti sve jaču hladnoću i ušli su u kuće, da se ogreju. To ih je skupo koštalo. Otopio se sneg sa njihove obuće, koja se okovala ledom čim su izašli iz kuća. A onim borcima koji su na uzbrdici padali, kao i onima koji su sa konja uzimali i nosili oružje promrzli su prsti na rukama.
Marš uz Igman bio je težak. I sve teži što se dalje odmicalo. Nanosi snega bili su sve veći, a prtina dublja. Ako neki borac nije dobro ugazio u prtinu posrtao je i padao u duboki sneg. Odozgo sa Igmana, borci su gledali svetla u [[Ilidža (grad)|Ilidži]], Rajlovcu i Sarajevu. Znali su da je tamo toplo, ali i da je tamo neprijatelj.
Red 72:
{{citat|To je trebalo vidjeti: ljudi hodaju smrznuti, crni kao ugarak... Meso koje je tako pocrnjelo, već sjutradan je počinjalo da se raspada i smrdilo je kao na lešini.<ref name="Ćuruvija"/>|[[Vlado Dapčević]]}}
Glavnina brigadne kolone nastavila je marš i oko 11 časova stigla u Presjenicu. Tu je završena poslednja etapa Igmanskog marša, posle 19 časova neprekidnog hoda.
Igmanski marš je, zbog zamisli, inicijative i odlučnosti Štaba brigade, zbog njegove procene neprijatelja i postignutog izneneđenja, a najviše zbog nadčovečnih napora, izdržljivosti i discipline boraca Prve proleterske brigade i čudesnog junaštva njenih promrzlih boraca prilikom teških operacija u [[
== U popularnoj kulturi ==
Red 89:
{{Drugi svetski rat u Jugoslaviji}}
[[Kategorija:
[[Kategorija:Narodnooslobodilačka borba]]
[[Kategorija:NOB u 1942.]]
| |||