Bitka na Lijevča polju – razlika između verzija

'''Bitka na Lijevča polju''' od 4. aprila do 10. aprila [[1945|1945.]] je sukob između [[Hrvatske oružane snage|oružanih snaga NDH]] s jedne strane te [[Četnici|četnika]] s druge strane; nedaleko [[Banja Luka|Banja Luke]].

Đurišić odbija poslušnost Mihajloviću i javlja Nediću da s grupacijom od oko 15.000 četnika i oko 1500 izbjeglica iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine dolazi u Sloveniju.<ref name="znaci.net">http://www.znaci.net/00001/41_19.htm</ref> Pridružio mu se i [[Petar Baćović]] s grupacijom hercegovačkih četnika i Romanijskim korpusom.

Đurišić je uhvatio vezu s Sekulom Drljevićem, Pavelićevim suradnikom, dogovorivši prijelaz svojih trupa preko [[NDH]]. Prema sporazumu, Đurišićevi četnici priznaju Drljevićevu vlast, a on njih priznaje za [[Crnogorska narodna vojska|Crnogorsku narodnu vojsku]], sa Drljevićem kao vrhovnim, i Đurišićem, operativnim komandantom. Drljević je kod ustaških vlasti poduzeo mjere za prihvaćanje ranjenika i bolesnih, kojih je oko 2700 prebačeno preko Save i smješteno u Staroj Gradiški.<ref>http://www. name="znaci.net"/00001/41_19.htm</ref>

Saznavši za sporazum, [[23. mart]]a Draža Mihailović obaveštava sve četničke komande o Đurišićevoj "izdaji prema narodu, kralju i ovoj vrhovnoj komandi": <ref name="monitor">[http://www.monitor.co.me/index.php?option=com_content&view=article&id=659:etnici-u-ustakom-logoru-&catid=281:broj-965&Itemid=1770 Monitor: Četnici u ustaškom logoru]</ref>

{{citat|Pavle Đurišić izvršio je formalnu izdaju prema narodu, kralju i ovoj komandi... Trupe Crne Gore i Starog Rasa idu pod ruku sa ustašama... Ovde je čista izdaja za račun cmogorskog separatiste Sekule Drljevića. Crnogorci će ući u sastav Pavelićevih snaga pod komandom Sekule Drljevića, a sve srbijanske i bosanske jedinice koje se nalaze tamo biće razoružane... Ni jedan komandant od danas ne sme i ne treba da i dalje održava vezu radio-putem sa Pavlom Đurišićem... Obratiti pažnju na položaje koje drže prema nama i biti spreman na sve.<ref name="ReferenceA">http://www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref>|Mihailovićev raspis svim potčinjenim komandantima od 23. marta 1945.}}

{{citat|Izveštavam Vas da je Pavle Đurišić služeći Nemcima otišao je sada dalje pa se sa ustašama udružio.<ref name="ReferenceB">[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_192.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE OD 12. DECEMBRA 1944. DO 7. APRILA 1945.GODINE]</ref>|[[Draža Mihailović]]}}

{{citat|Lažeš i ti i svi koji kažu da sam imao vezu ma sa kim od ustaških vlasti. Ali tačno je da vi služite kao zaštitnica Nemaca...<ref>http: name="ReferenceA"//www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref>|[[Pavle Đurišić]]}}

Po slovu sporazuma sa Drljevićem, Đurišiću kao operativnom komandantu Crnogorske Narodne vojske i njegovim jedinicama omogućeo je povlačenje do Slovenije, ali precizno određenom rutom - levom obalom Save kod Slavonskog broda do Zagreba a onda vozom do Slovenije. Iz nekog razloga, on svojevoljno menja put povlačenja, kršeći tako dogovor sa vlastima [[NDH]].<ref name="monitor"/><ref>http://www.znaci.net/00001/40_81.htm</ref> Đurišić odlučuje da ne ide kroz Zagreb, nego preko Bosanske Krajine.

Đurišić je svojim trupama naredio pokret desnom obalom Save. Pošto su prešle reku Vrbas, one su 1. i 2. aprila stigle na Lijevče polje i dobile dvodnevni odmor. Tada uspostavlja kontakt sa četničkim komandantom zapadne Bosne, pukovnikom [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubom Vranješevićem]] i komandantom korpusa u ovoj oblasti [[Lazar Tešanović|Lazarom Tešanovićem]], sa ciljem da ih pridobije za pokret ka Sloveniji. Ali, Vranješević o tome obaveštava Dražu Mihailovića i od njega traži instrukcije. Da bi opravdao vreme potrebno za Mihailovićev odgovor, obavestio je Đurišića da ga na Lijevču polju sačeka nekoliko dana, koji su mu potrebni da bi sakupio jedinice.<ref>http: name="ReferenceA"//www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref>

U međuvremenu, saznavši za kršenje sporazuma, i neovlašteno kretanje četnika po svojom teritoriju, vlasti NDH šalju motorizovane jedinice da zaustave Đurišića. [[4. april]]a ujutru, snage NDH su iznenada napale Đurišićeve snage na Lijevča polju i nanele im ozbiljne gubitke. Samo u prvom udarcu uništen je ceo štab Gatačke brigade, sa komandantom sveštenikom [[Radojica Perišić|Radojicom Perišićem]] na čelu. Da bi sprečio uništenje svojih jedinica, Đurišić je uputio izaslanike na pregovore sa ustašama uz zahtev da mu omoguće slobodan prolaz u pravcu Kozare. Ali ustaše nisu prihvatile bilo kakve pregovore.<ref>http: name="ReferenceA"//www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref>

{{citat|Od Pavlovih trupa nećete imati nikakve koristi. One su neborbene, pljačkaju i šire najveću demoralizaciju. Ne dozvolite da se nastane blizu Vas, ako dođu, inače ćete biti od njih odmah poplavljeni sa strahovitom defetističkom propagandom.<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_192.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE OD 12. DECEMBRA 1944. DO 7. APRILA 1945.GODINE]<name="ReferenceB"/ref>|[[Draža Mihailović]]}}

U noći između 4. i 5. aprila Đurišićeve snage su krenule u proboj prema Kozari, ali bez uspeha. Ovaj neuspeh izazvao je demoralizaciju i rasulo. Ne samo pojedinci već i cele jedinice napuštale su Đurišića i predavale se Drljevićevim emisarima.<ref>http: name="ReferenceA"//www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref> Snage NDH su u trodnevnim borbama potpuno razbile Đurišićevu glavninu. Tome je pridonijela i Drljevićeva propaganda, pa je jedan broj četnika prišao na njegovu stranu, a većinu je zahvatila demoralizacija i rasulo.<ref>http://www. name="znaci.net"/00001/41_19.htm</ref>

Istovremeno, [[6. april]]a 1945. godine Mihailović odgovara Vranješeviću da snage Pavla Đurišića, preopterećene izbeglicama, ne predstavljaju nikakvu borbenu vrednost, da su samovoljno otišli, da Zaharije Ostojić ne radi u saglasnosti sa Vrhovnom komandom, te "prekinite svaku vezu sa njime".<ref>http: name="ReferenceA"//www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref>

{{citat|Situacija 7. IV. u Lijevču Polju: Jedinice vojvode Pavla Đurišića usled teške situacije, a zavedene propagandom Sekule Drljevlća, odlučile su da se predaju ustašama, odnosno Sekuli Drljeviću, koji se proglasio vrhovnim komandantom crnogorske vojske nezavisne Crne Gore. Na pregovorima koje su vodili Pavlovi delegati sa nekim Pavelićevim izaslanikom, zaključeno je da se Crnogorci ne razoružavaju i imaju se dislocirati na području Hrvatske po naređenju hrvatskih vlasti. Bosanci i Srbijanci imaju se smatrati ratnim zarobljenicima. Usled toga Čika Branko, Srbijanske i Hercegovačke jedinice odlučili su pod svaku cenu prebaciti se na našu teritoriju i to ostvaruju. Komunisti drže desnu obalu Vrbasa i ugrožavaju jedinice koje se prebacuju.<ref>http: name="ReferenceA"//www.znaci.net/00001/11_78.htm</ref>}}

Crnogorski četnici koji su se predali ustašama smješteni su u Staroj Gradiški. [[10. april]]a Drljević je od njih formirao tri brigade Crnogorske narodne vojske, koje su potom prebačene na područje oko Karlovca, pod komandu 2. i 5. ustaškog zbora.<ref>http://www. name="znaci.net"/00001/41_19.htm</ref>

Kod Gornjeg Šehera Đurišić je sa odredom ponovo prešao Vrbas, i [[17. april]]a na putu Banjaluka — Mrkonjić-Grad se našao sa ustaškim generalaom [[Metikoša|Vladimir Metikošem]] i Drljevićevim delegatom Dušanom Krivokapićem, koji mu prenose poruku Sekule Drljevića da se vrati svojim trupama, garantujući mu slobodan prolaz preko hrvatske teritorije.<ref>www.znaci.net name="ReferenceA"/00001/11_78.htm</ref> U toku pregovora Đurišićevih delegata i ustaških vlasti u Banjaluci, jedinice NOVJ su, [[21. april]]a, napale Đurišićev odred na putu [[Mrkonjić-Grad]] — [[Banjaluka]] i presekle mu odstupnicu u pravcu reke Sane. Ovo je nateralo Đurišića da prihvati uslove ustaša i Drljevića. Preko Banjaluke, on je sa svojim odredom došao u Staru Gradišku i priključio se svojim trupama koje su bile tu smeštene.<ref>www.znaci.net name="ReferenceA"/00001/11_78.htm</ref> Odmah po dolasku u Staru Gradišku, Đurišić i njegovo ljudstvo su razoružani.

Ustaše su prvo saslušavale Đurišića i ostale četničke vođe koji su bili s njim. Posle kraćeg vremena, Pavle Đurišić, [[Dragiša Vasić]], [[Luka Baletić]], [[Mirko Lalatović]], [[Zaharije Ostojić]], [[Pavle Novaković]], [[Petar Baćović]] i gotovo svi uhvaćeni oficiri i nekolicina članova četničkog nacionalnog komiteta za Crnu Goru, ukupno oko 150 ljudi, prebačeni su u [[logor Jasenovac]] i poubijani.<ref>www.znaci.net name="ReferenceA"/00001/11_78.htm</ref>

[[Kategorija:DrugiBosna svjetskii ratHercegovina u BosniDrugom isvjetskom Hercegoviniratu]]