Atanasije Jevtić – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 13:
{{citat|Ponovo je srpski narod na krstu i na Kosovu i Metohiji, i u Dalmaciji, i Krajini, i Slavoniji, i Baniji, Lici, Kordunu, Sremu, Bosni i Hercegovini. ... I šta možemo reći drukčije nego što je rekla mudra Jevrejka<ref>[[Golda Meir]], nekadašnja premijerka Izraela.</ref> zlobnim i agresivnim muslimanima: 'Praštamo vam što ste nas ubijali, ali ne možemo da vam oprostimo ako nas prisilite da vas ubijamo'.<ref name="Tomanić"/>}}
Sledeće godine je postavljen za [[Eparhija zahumsko-hercegovačka|episkopa zahumsko-hercegovačkog]]. Kada je predsednik SR Jugoslavije [[Dobrica Ćosić]] 1992. zamolio hercegovačkog episkopa Atanasija da ga obavesti ima li na terenu njegove eparhije [[ratni zločin|ratnih zločina]] koje čine srpske trupe, Atanasije je odgovorio da on brine o srpskom narodu „koji je žrtva i paćenik“, a ne o [[muslimani]]ma ili nekim tamo drugima
{{citat|Srbi pod ovakvom političkom i vojnom komandom čine zločine. Posle borbe, koliko znamo, u Zvorniku je pobijeno oko 400 Muslimana, a čuje se da je i u Foči bilo toga. Nije srpski običaj da se posle borbe ubija, pljačka, a čini se da nećemo izaći iz ovog rata čista obraza, pa makar je to trebalo i po cenu naših većih žrtava.<ref>Borba, 5. maj 1992</ref>}}
Izabran je za prvog rektora novootvorene duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u [[Srbinje|Srbinju]] ([[Foča|Foči]]), [[1994]]. godine. Usled teške povrede, povukao se sa arhipastirskih dužnosti uz saglasnost [[Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve|Svetog arhijerejskog sabora]] ([[1999]]). Privremeno je vršio dužnost administratora [[Eparhija raško-prizrenska|eparhije raško-prizrenske]], nakon razrešenja episkopa raško-prizrenskog [[Artemije Radosavljević|Artemija]].
| |||