Verzija na datum 26 juli 2011 u 19:38 uredi Prado (razgovor \| doprinos) 245 izmena Nova stranica: мини\|250п\|Паскалина '''Паскалина''' или аритметички калкулатор је била др...		Verzija na datum 26 juli 2011 u 21:23 uredi poništi OC Ripper (razgovor \| doprinos) Birokrati, Administratori interfejsa, Administratori 279.275 izmena mNema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 1: [[~~Слика~~Datoteka:Arts et Metiers Pascaline dsc03869.jpg\|~~мини~~thumb\|~~250п~~250px\|~~Паскалина~~Paskalina]] '''Paskalina''' ili aritmetički kalkulator je bila drugi mehanički [[kalkulator]], koji je izumeo [[Blez Paskal]] [[1645]]. godine. '''Паскалина''' или аритметички калкулатор је била други механички [[калкулатор]], који је изумео [[Блез Паскал]] [[1645]]. године. Paskal je 1642. god. započeo radove na svom kalkulatoru kada mu je bilo samo devetnaest godina. Pomagao je u poslu svom ocu, koji je bio poreski komesar pa je tražio uređaj koji bi mu olakšao posao. Paskal je 1652. god. napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina mašina, ali cena i složenost Paskaline - zajedno sa činjenicom da je ona mogla samo da sabira i oduzima, pa i to sa poteškoćama- uticale su na dalju prodaju. I tokom te godine proizvodnja je prestala. U to vreme, Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima, pre svega ka izučavanju [[atmosferski pritisak\|atmosferskog pritiska]], a potom i ka [[filozofija\|filozofiji]]. Паскал је 1642. год. започео радове на свом калкулатору када му је било само деветнаест година. Помагао је у послу свом оцу, који је био порески комесар па је тражио уређај који би му олакшао посао. Паскал је 1652. год. направио педесет прототипова и продао неколико десетина машина, али цена и сложеност Паскалине - заједно са чињеницом да је она могла само да сабира и одузима, па и то са потешкоћама- утицале су на даљу продају. И током те године производња је престала. У то време, Паскал се окренуо ка неким својим другим интересовањима, пре свега ка изучавању [[атмосферски притисак\|атмосферског притиска]], а потом и ка [[филозофија\|филозофији]]. Paskalina je bila decimalna mašina, a to nije bilo naročito pogodno, jer se u [[Francuska\|Francuskoj]] pojavio novi valutni sistem, sličan funtama, šilinzima i penijima, koji su se koristili u [[Velika Britanija\|Britaniji]] sve do sedamdesetih godina 20. veka, i kao takav nije bio decimalan. Паскалина је била децимална машина, а то није било нарочито погодно, јер се у [[Француска\|Француској]] појавио нови валутни систем, сличан фунтама, шилинзима и пенијима, који су се користили у [[Велика Британија\|Британији]] све до седамдесетих година 20. века, и као такав није био децималан. Francuska je 1799. godine prešla na [[SI\|metrički sistem]]. Do tog vremena, Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje, mada ni oni nisu bilo komercijalno preterano uspešni. Čudo od deteta, [[Gotfrid Vilhelm Lajbnic]], izumeo je 1672. godine spravu koja se zasnivala na drugom modelu, uzastopnom sabiranju, koja je mogla da obavlja sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje i da računa kvadratni koren. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tržištu sve do početka devetnaestog veka, kada je Čarls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspešan. Француска је 1799. године прешла на [[СИ\|метрички систем]]. До тог времена, Паскалов основни изум је инспирисао и друге изумитеље, мада ни они нису било комерцијално претерано успешни. Чудо од детета, [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], изумео је 1672. године справу која се заснивала на другом моделу, узастопном сабирању, која је могла да обавља сабирање, одузимање, множење и делење и да рачуна квадратни корен. Али калкулатори се нису појављивали на тржишту све до почетка деветнаестог века, када је Чарлс Хавијер Томас де Колмар изумео аритхометар базиран на Лајбницовом моделу, и који је први био комерцијално успешан. Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara, dok su kasnije varijante imale i do osam, što je potom omogućilo da se koriste i brojevi do 9.999.999. Први Паскалин прототип је имао свега неколико цифара, док су касније варијанте имале и до осам, што је потом омогућило да се користе и бројеви до 9.999.999. Cifre su se birale preko metalnih točkića čijim su se okretanjem dobijali odgovarajući brojevi; odgovori su se pojavljivali u kutijicama na samom vrhu kalkulatora. Pošto su se zupčanici okretali samo u jednom pravcu, negativni brojevi se nisu mogli odmah izračunati. Prilikom [[sabiranje\|sabiranja]] brojeva korišćen je [[metod]] komplemenata od devet. Da bi se pomoglo korisniku, pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj. Цифре су се бирале преко металних точкића чијим су се окретањем добијали одговарајући бројеви; одговори су се појављивали у кутијицама на самом врху калкулатора. Пошто су се зупчаници окретали само у једном правцу, негативни бројеви се нису могли одмах израчунати. Приликом [[сабирање\|сабирања]] бројева коришћен је [[метод]] комплемената од девет. Да би се помогло кориснику, при уносу броја приказивао се и његов комплемент изнад кутијице у којој је писао унети број. [[Kategorija:Računari]] ~~[[Категорија:Рачунари]]~~ [[zh-min-nan:Pascaline]] Red 29: [[ru:Суммирующая машина Паскаля]] [[sl:Pascaline]] [[sr:Паскалина]] [[uk:Паскаліна]]

Paskalina – razlika između verzija