Johann Gutenberg – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 1:
[[Datoteka:Gutenberg.jpg|250px|right|thumb|Johann Gutenberg]]
'''Johann Gutenberg''', isto tako poznat kao '''Johannes Gensfleisch zur Laden zur Guttenberg''' ([[1398]] - [[3.2.]] [[1468]].) je njemački metalac i izumitelj, poznat po tome je prvi štampao knjige uz pomoć pomičnih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane riječi i brži protok znanja u [[Renesansa|renesansnoj]] [[Evropa|Evropi]].
Gutenberg je bio prvi Evropljanin koji koristiti štampanje pokretnim tipkama, oko 1439, a globalni pronalazač štamparske prese. Među njegovim mnogim doprinosima za štampu su: pronalazak procesa za masovnu proizvodnju pokretnog tipa, korišćenje mastila na bazi nafte i korišćenje drvene štamparske prese slične poljoprivrednoj prese na zavrtanj iz tog perioda. Njegov zaista epohalan izum je kombinacija ovih elemenata u praktičan sistem koji je omogućio masovnu proizvodnju štampanih knjiga i bio je ekonomski održiv za štampače i čitalaca podjednako. Za Gutenbergov metod za izradu tipki se tradicionalno smatra da su uključili vrstu metalne legure i kalupa za livenje tipki.
Linija 14 ⟶ 15:
Ništa više nije poznato o životu Gutenberga za narednih petnaest godina, ali je nađeno pismo koje pisao on u martu 1434.god. i ono ukazuje na to da je živeo u Strassburgu, gde je imao neke rođake sa majčine strane. Takođe se smatra da je bio član zlatara koji sarađuju sa Strassburgškom milicijom. U 1437, postoje dokazi da je on bio bogat trgovac obrađenih dragulja, ali gde je stekao to znanje je nepoznato. U 1436/37.god. njegovo ime takođe se pojavljuje u sudu u vezi sa slomljenim obećanjem braka sa ženom iz Strassburga, Ennelin. Nema dokaza o tome da se brak sklopio. Posle smrti svoga oca u 1419.god. pominje se u zaostavštini.
== Štamparska presa ==
Oko 1439.god. Gutenberg je bio uključen u finansijsku nesreću prodajom poliranog metalnog ogledala (za koje se verovalo da hvata sveto svetlo iz verskih relikvija) hodočasnicima koji su išli u Ahen. Iste godine grad je planirao da napravi izložbu svoje kolekcije moštiju cara Karla Velikog, ali događaj je odložen za godinu dana i kapital, već potrošen, ne može biti otplaćen. Kada pitanje zadovoljavanja investitora došlo, Gutenberg je obećao da će sa njima da podeli "tajnu". To je, široko spekulišući, tajna o ideji štampanja sa pokretnim tipkama. Legenda kaže da mu je ideja došla "kao zrak svetlosti"..
Linija 26 ⟶ 25:
Gutenbergova radionica je bila postavljena u Hof Humbrechtu, imovine dalekih rođaka. Nije jasno kada Gutenbergov projekat Biblije zamišljen, ali za to je pozajmio drugih 800 guldena od Fust i rad započeo 1452.god. U isto vreme, štamparija je štampala i druge unosne tekstove (najverovatnije latinsku gramatiku). Postoje i spekulacije da je možda bilo dve prese, jedna za usputne tekstove i jedna za Bibliju. Jedan od najvećih profita štamparskog preduzeća je štampa na hiljade indulgencija za crkvu, dokumentovano od 1454/55.
U 1455.god. Gutenberg je objavio svoju 42-linijsku Bibliju, poznatiju kao [[Gutenbergova Biblija]]. Oko 180 ih je bilo štampano, najviše na papiru, a neki i na vellumu.
== Sudski spor ==▼
Negde u 1455.god. bio je spor između Gutenberga i Fusta, gde je Fust tražio natrag svoj novac optužujući Gutenberga za zloupotrebu sredstava. U međuvremenu troškovi projekta Biblije su se razvili i Gutenbergov dug sada premašuje 2.000 guldena. Fust ga je tužio na nadbiskupskom sudu. U novembru 1455.god. pravni dokument evidentira da je postojalo partnerstvo za "Projekat knjiga", a to su sredstva za koja Fust tvrdi da je Gutenberg koristio u druge svrhe. Sud je odlučio u korist Fusta, dajući mu kontrolu nad radionicom za štampanje Biblija i polovine svih štampanih Biblija.▼
▲Sudski spor
▲Negde u 1455.god. bio je spor između Gutenberga i Fusta, gde je Fust tražio natrag svoj novac optužujući Gutenberga za zloupotrebu sredstava. U međuvremenu troškovi projekta Biblije su se razvili i Gutenbergov dug sada premašuje 2.000 guldena. Fust ga je tužio na nadbiskupskom sudu. U novembru 1455.god. pravni dokument evidentira da je postojalo partnerstvo za "Projekat knjiga", a to su sredstva za koja Fust tvrdi da je Gutenberg koristio u druge svrhe. Sud je odlučio u korist Fusta, dajući mu kontrolu nad radionicom za štampanje Biblija i polovine svih štampanih Biblija.
Time je Gutenberg momentalno bankrotirao. Ali izgleda je zadržao (ili ponovo pokrenuo) malu stampariju, i učestvovao u štampanju Biblije u gradu Bamberg, u Nemačkoj oko 1459.god. Ali pošto knjige koje je on štampao ne nose njegovo ime ili datum, teško je biti siguran, iako postoji znatna količina naučne literature na ovu temu. Takođe postoji mogućnost da je veliki Katolički rečnik (300 primeraka 754 stranica), koji je štampan u Majncu u 1460.god., štampan baš u njegovoj radionici.
| |||