Verzija na datum 23 januar 2011 u 21:24 uredi Luckas-bot (razgovor \| doprinos) Botovi 77.977 izmena m r2.7.1) (robot Dodaje: be-x-old:Ота Вайнінгер ← Starija izmjena		Verzija na datum 27 april 2011 u 10:50 uredi poništi OC Ripper (razgovor \| doprinos) Birokrati, Administratori interfejsa, Administratori 279.275 izmena m clean up using AWB Novija izmjena →
Red 3: \| era = [[Filozofija 20. vijeka]] \| color = #B0C4DE \| ~~image_name~~naziv_slike = \| ~~image_size~~širina_slike = 200px \| ~~image_caption~~širina_slike = Otto Weininger \| ime = Otto Weininger \| rođenje = [[3. april]] [[1880]]. ([[Beč]], [[Austrija]]) Red 11: \| škola = [[Slobodna misao]] \| interesovanja = [[Filozofija]], [[logika]], [[psihologija]], [[genije]], [[rod]], [[religija]] \| ~~centralne ideje~~centralne_ideje = Svi ljudi imaju elemente i ženskog i muškog, logika i etika su jedno, logika je vezana uz princip identiteta (A=A), genije je univerzalni misliac. \| uticaj od = [[Immanuel Kant\|Kant]], [[Ludwig van Beethoven\|Beethoven]], [[Richard Wagner\|Wagner]], [[Isus]], [[Cesare Lombroso\|Lombroso]], [[Platon]], [[Henrik Ibsen\|Ibsen]], [[Thomas Carlyle\|Carlyle]], [[Arthur Schopenhauer\|Schopenhauer]], [[Johann Wolfgang von Goethe\|Goethe]] \| uticaj na = [[Ludwig Wittgenstein\|Wittgenstein]], [[Karl Kraus\|Kraus]], [[Franz Kafka\|Kafka]], [[Gertrude Stein\|Stein]], [[Robert Musil\|Musil]], [[Arnold Schoenberg\|Schoenberg]], [[James Joyce\|Joyce]], [[August Strindberg\|Strindberg]], [[Georg Trakl\|Trakl]], [[Elias Canetti\|Canetti]], [[Thomas Bernhard\|Bernhard]], [[Julius Evola\|Evola]], [[Lanz von Liebenfels\|von Liebenfels]], [[Giorgio de Chirico\|De Chirico]], [[Emil Cioran\|Cioran]] \| potpis = }} '''Oto Vajninger''' (''Otto Weininger'', 3. april 1880 - 4. oktobar 1903.), bio je [[austrija\|austrijski]] filozof. Rođen u [[Beč~~\|Beču~~]]u [[3. april~~\|3. aprila~~]]a [[1880]]. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za [[filologija\|filologiju]], a i nosio se mišlju da postane [[~~filolog\|~~filolog]]. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za [[prirodne nauke]] i [[matematika\|matematiku]] probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio [[filozofija\|filozofijom]], [[biologija\|biologijom]], [[fiziologija\|fiziologijom]], [[fizika\|fizikom]] i matematikom. Za [[eksperimentalne vežbe]] u [[laboratorija\|laboratoriji]] nije pokazivao mnogo sklonosti. ▼ Veoma je karakterističan njegov odnos prema [[muzika\|muzici]], za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je [[Rihard Vagner]]. Posle Vagnera najviše je poštovao [[Betoven~~\|Betovena~~]]a. [[Mocart]], [[Bah]] i [[Hendl]] bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori. ▼ ▲Rođen u [[Beč\|Beču]] [[3. april\|3. aprila]] [[1880]]. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za [[filologija\|filologiju]], a i nosio se mišlju da postane [[filolog\|filolog]]. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za [[prirodne nauke]] i [[matematika\|matematiku]] probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio [[filozofija\|filozofijom]], [[biologija\|biologijom]], [[fiziologija\|fiziologijom]], [[fizika\|fizikom]] i matematikom. Za [[eksperimentalne vežbe]] u [[laboratorija\|laboratoriji]] nije pokazivao mnogo sklonosti. ▲Veoma je karakterističan njegov odnos prema [[muzika\|muzici]], za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je [[Rihard Vagner]]. Posle Vagnera najviše je poštovao [[Betoven\|Betovena]]. [[Mocart]], [[Bah]] i [[Hendl]] bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori. Karakterističan je i njegov odnos prema [[priroda\|prirodi]]. Imao je inzvaredno snažno, diferencirano i obuhvatno osećanje za prirodu, i kao u slučaju muzike, svi utisci su povezani sa asociranim sadržinama predstava. Linija 34 ⟶ 32: Doživljavajući ''zlo sveta'' kao sopstvenu krivicu, Oto Vajninger je presudio sam sebi potvrđujući i na ovaj tragičan način činjenicu praroditeljskog greha i slobodne odluke svakog čoveka da se prema njemu postavi. == Bibliografija == Linija 50 ⟶ 47: {{Lifetime\|1880\|1903\|Weininger, Otto}} [[Kategorija:Austrijski filozofi]] [[Kategorija:Četveroslovnik-O\|TTO Weininger]]

Otto Weininger – razlika između verzija