Razlike između izmjena na stranici "Otto Weininger"

Obrisano 28 bajtova ,  prije 10 godina
m
clean up using AWB
m (r2.7.1) (robot Dodaje: be-x-old:Ота Вайнінгер)
m (clean up using AWB)
| era = [[Filozofija 20. vijeka]]
| color = #B0C4DE
| image_namenaziv_slike =
| image_sizeširina_slike = 200px
| image_captionširina_slike = Otto Weininger
| ime = Otto Weininger
| rođenje = [[3. april]] [[1880]]. ([[Beč]], [[Austrija]])
| škola = [[Slobodna misao]]
| interesovanja = [[Filozofija]], [[logika]], [[psihologija]], [[genije]], [[rod]], [[religija]]
| centralne idejecentralne_ideje = Svi ljudi imaju elemente i ženskog i muškog, logika i etika su jedno, logika je vezana uz princip identiteta (A=A), genije je univerzalni misliac.
| uticaj od = [[Immanuel Kant|Kant]], [[Ludwig van Beethoven|Beethoven]], [[Richard Wagner|Wagner]], [[Isus]], [[Cesare Lombroso|Lombroso]], [[Platon]], [[Henrik Ibsen|Ibsen]], [[Thomas Carlyle|Carlyle]], [[Arthur Schopenhauer|Schopenhauer]], [[Johann Wolfgang von Goethe|Goethe]]
| uticaj na = [[Ludwig Wittgenstein|Wittgenstein]], [[Karl Kraus|Kraus]], [[Franz Kafka|Kafka]], [[Gertrude Stein|Stein]], [[Robert Musil|Musil]], [[Arnold Schoenberg|Schoenberg]], [[James Joyce|Joyce]], [[August Strindberg|Strindberg]], [[Georg Trakl|Trakl]], [[Elias Canetti|Canetti]], [[Thomas Bernhard|Bernhard]], [[Julius Evola|Evola]], [[Lanz von Liebenfels|von Liebenfels]], [[Giorgio de Chirico|De Chirico]], [[Emil Cioran|Cioran]]
| potpis =
}}
 
 
'''Oto Vajninger''' (''Otto Weininger'', 3. april 1880 - 4. oktobar 1903.), bio je [[austrija|austrijski]] filozof.
 
Rođen u [[Beč|Beču]]u [[3. april|3. aprila]]a [[1880]]. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za [[filologija|filologiju]], a i nosio se mišlju da postane [[filolog|filolog]]. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za [[prirodne nauke]] i [[matematika|matematiku]] probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio [[filozofija|filozofijom]], [[biologija|biologijom]], [[fiziologija|fiziologijom]], [[fizika|fizikom]] i matematikom. Za [[eksperimentalne vežbe]] u [[laboratorija|laboratoriji]] nije pokazivao mnogo sklonosti.
 
Veoma je karakterističan njegov odnos prema [[muzika|muzici]], za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je [[Rihard Vagner]]. Posle Vagnera najviše je poštovao [[Betoven|Betovena]]a. [[Mocart]], [[Bah]] i [[Hendl]] bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori.
Rođen u [[Beč|Beču]] [[3. april|3. aprila]] [[1880]]. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za [[filologija|filologiju]], a i nosio se mišlju da postane [[filolog|filolog]]. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za [[prirodne nauke]] i [[matematika|matematiku]] probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio [[filozofija|filozofijom]], [[biologija|biologijom]], [[fiziologija|fiziologijom]], [[fizika|fizikom]] i matematikom. Za [[eksperimentalne vežbe]] u [[laboratorija|laboratoriji]] nije pokazivao mnogo sklonosti.
 
Veoma je karakterističan njegov odnos prema [[muzika|muzici]], za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je [[Rihard Vagner]]. Posle Vagnera najviše je poštovao [[Betoven|Betovena]]. [[Mocart]], [[Bah]] i [[Hendl]] bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori.
 
Karakterističan je i njegov odnos prema [[priroda|prirodi]]. Imao je inzvaredno snažno, diferencirano i obuhvatno osećanje za prirodu, i kao u slučaju muzike, svi utisci su povezani sa asociranim sadržinama predstava.
 
Doživljavajući ''zlo sveta'' kao sopstvenu krivicu, Oto Vajninger je presudio sam sebi potvrđujući i na ovaj tragičan način činjenicu praroditeljskog greha i slobodne odluke svakog čoveka da se prema njemu postavi.
 
 
== Bibliografija ==
 
{{Lifetime|1880|1903|Weininger, Otto}}
 
[[Kategorija:Austrijski filozofi]]
[[Kategorija:Četveroslovnik-O|TTO Weininger]]