Libertarijanizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
pruzeto sa srpske Wikipedije |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
[[image:Statue-de-la-liberte-new-york.jpg|thumb|right|200px|Mnogi libertarijanci vide [[Statua
slobode|Statuu slobode]] kao važan simbol svojih ideja]] {{Ideologije}}
'''Libertarijanizam''' ('''slobodarstvo''', '''liberterstvo''') je [[politička filozofija]] koja zastupa stanovište da bi pojedinci trebali biti slobodni da čine što god žele sa sobom i svojom [[imovina|imovinom]] sve dok ne ugrožavaju ovu istu slobodu ostalih.
Linija 5 ⟶ 9:
''Napomena o nazivima'': Neke pisce koji su označavani kao libertarijanci ponekad nazivaju i ''klasičnim liberalima''. Izraz "''filozofija slobode''" se ponekad koristi za libertarijanizam, [[klasični liberalizam|klasični liberalizam]], ili oba.
==Načela==
Libertarijanci generalno određuju slobodu kao mogućnost ili slobodu da činite što god želite sve do tačke kada vaše ponašanje počinje da ometa ili ugrožava drugu osobu ili njenu imovinu. Kod tačke ometanja, sve strane bi postale podložne izvesnim načelnim pravilima za [[razrešavanje sporova]], koja ističu nadoknadu žrtvi radije no samo kaznu ili odmazdu. Većina libertarijanaca dozvoljava da bi takve kazne mogla primerno nametati država u vidu krivičnih ili građanskih kazni, mada mnogi osporavaju stepen do kojeg je takva kazna nužno zadatak države.
Libertarijanci uglavnom vide ograničenja koja država nameće pojedincima i njihovoj imovini, preko potrebe da se kazni povreda prava jednog od nas od strane drugog, kao povredu slobode. Anarhisti se zalažu za odsustvo ma kakvih vladinih ograničenja, zasnovano na pretpostavci da su vladari i zakoni nepotrebni jer će u odsustvu vlade pojedinci prirodno oblikovati samoupravne društvene veze i pravila. Nasuprot ovome, pravi libertarijanci smatraju vladu neophodnom sa jedinom svrhom zaštite prava ljudi. Ovo uključuje zaštitu ljudi i njihove imovine od kriminalnih dela drugih, kao i obezbeđenje nacionalne odbrane.
Libertarijanci generalno brane ideal slobode sa stanovišta toga koliko je malo svako ograničen autoritetima, odnosno koliko je svakome dozvoljeno da čini, što se opisuje kao [[negativna sloboda]]. Ovaj ideal se razlikuje od viđenja slobode usmerenog na to koliko svako ''može'' činiti, što se naziva [[pozitivna sloboda|pozitivnom slobodom]]. Razliku između ovih pojmova prvi je zapazio [[Džon Stjuart Mil]], i kasnije u više pojedinosti opisao [[Isaija Berlin]].
Mnogi libertarijanci vide [[život]], [[sloboda|slobodu]] i [[imovina|imovinu]] kao konačna prava koja poseduju pojedinci, i da dovođenje jednog od njih u pitanje nužno ugrožava i ostale. U [[demokratija]]ma, oni smatraju kompromise o ovim pravima pojedinaca političkim dejstvima "[[tiranija većine|tiranijom većine]]". Ovaj izraz, koji je prvi skovao [[Aleksis de Tokvil]] i kasnije proslavio Džon Stjuart Mil, ističe pretnju većine da nameće većinske norme manjinama, i pri tom narušava njihova prava.
{{citat|...potrebna je takođe i zaštita od tiranije preovlađujućeg mišljenja i osećanja, od sklonosti društva da nameće, sredstvima drugim no građanskim kaznama, sopstvene ideje i običaje kao pravila ponašanja i drugima koji se sa njima ne slažu...|Džon Stjuart Mil}}
Mnogi libertarijanci daju prednost [[precedentno pravo|precedentnom pravu]], koje vide kao manje proizvoljno i prilagodljivije od [[normativno pravo|normativnog prava]]. Relativne prednosti precedentnog prava koje se postepeno razrađuje ka sve finijim određenjima imovinskih prava su izrazili mislioci kao što su [[Fridrih Hajek]], [[Ričard Epstajn]], [[Robert Nozik]] i [[Rendi Barnet]]. Neki libertarijanski mislioci veruju da bi ovaj razvoj mogao da razdefiniše razne "zajedničke" pojave poput, recimo, zagađenja i drugih međudejstava koja neki vide kao [[spoljašnja dejstva|spoljašnja]]. U rečima [[Rasel Mins|Rasela Minsa]], "libertarijansko društvo ne bi dozvolilo nikome da povredi druge zagađivanjem jer ono insistira na pojedinačnoj odgovornosti". Javno vlasništvo nad imovinom otežava zahtev za odgovornošću.
| |||