Neron – razlika između verzija

Bio je sin [[Gnej Domicije Ahenobarb|Gneja Domicija Ahenobarba]] i [[AgripinaAgripinila|Agripine]] Mlađe (15―59. n. e.), koja je kasnije postala četvrtom ženom cara Klaudija, koji je Nerona usvojio i proglasio za naslednika. Na rođenju dobio je Neron ime Lucije Domicije Ahenobarb (''Lucius Domitius Ahenobarbus''), nakon posvojenja od Klaudija uzeo je ime Neron, što je navodno [[Sabinjani|sabinska]] reč koja znači »odvažan«.

Neron je svoju vladavinu započeo u slozi sa [[senat]]om, pošto se do 62. godine nalazio pod uticajem prefekta [[Pretorijanci|pretorija]] [[Afranije Bur|Afranija Bura]] i filozofa [[Seneka|Aneja Seneke]], koji su podržavali dobre odnose između [[Principat|princepsa]] i senata. Težnja Neronove majke Agripine da ima presudan uticaj na svog sina dovela je do reakcije od strane Nerona, koga su energično podržavali Bur i Seneka, pa je Agripina izgubila svoj raniji značaj na dvoru. Klaudijev rođeni sin [[Britanik]], koga je sada Agripina htela da stavi nasuprot sopstvenom sinu, bio je otrovan, a zatim je i sama Agripina ubijena po Neronovom naređenju.

Preokret u Neronovoj politici nastupio je 62. n. e., kada je Bur umro, a Seneka se povukao u privatan život. Njihovo mesto zauzeo je prefekt pretorija Otonije [[Tigelin]], koji je povlađivao carevoj surovosti. Sada ponovo otpočinju progoni po zakonu o uvredi veličanstva, u kojima su stradali mnogi pripadnici aristokratije. Neki senatori su sa pojedinim pretorijanskim komandantima 65. n. e. protiv Nerona skovali [[Pizonovska zavjera|zaveru]] na čijem je čelu bio Kalpurnije Pizon, ali je zavera otkrivena. Mnogi učesnici su pogubljeni, a drugi su izvršili samoubistvo, među njima Seneka i pesnik [[Lukan]]. Usledili su još snažniji progoni aristokratije.

Neron je trošio ogromna sredstva na priređivanje igara i na distribucije, što mu je donosilo izvesnu popularnost među rimskim [[plebs]]om. Veliku nesreću za rimsko stanovništvo predstavljao je [[Veliki požar u Rimu|požar]] koji je u Rimu buknuo 64. n. e., a za koji se pojavila sumnja da ga je podmetnuo sam car, jer je navodno hteo da grad preuredi i planira na nov način. U izvorima nema pouzdanih potvrda za ovu verziju događaja, pa je u sumnju dovodi čak i [[Tacit]], izrazito neprijateljski raspoložen prema Neronu. Rim je posle požara ponovo podignut. U požaru je stradala i kuća samoga Nerona, pa je on na tom mestu podigao velelepnu palatu, nazvanu ''[[Domus aurea]]'' (»Zlatna kuća«), čiji su ostaci otkriveni. Česte predstave i nove gradnje iziskivale su ogromna sredstva. Nameti na [[Rimske provincije|provincije]] su se povećali, što je izazvalo nezadovoljstvo provincija.

U [[Britanija (otok)|Britaniji]], koju su nedavno osvojili pod Klaudijem, Rimljani su se suočavali sa velikim teškoćama. Krajem 59. n. e. Britanijom je upravljao [[Svetonije Paulin]]. On je organizovao ekspediciju na ostrvo Mon (danas [[Mann]]), koje je bilo centar [[druidi]]zma, zabranjenog pod Klaudijem. U odsustvu Svetonija Paulina u Britaniji je izbio ustanak. Kralj plemena Icena ostavio je za svog naslednika rimskog cara i sa njim dve svoje kćerke kao savladarke. Ali su zemlju počeli da pustoše [[centurion]]i, a u njegovoj kući svime su upravljali carski robovi. Kraljica [[BoudikaBudika]] (''Boudicca'') bila je podvrgnuta telesnoj kazni, icensko plemstvo izgubilo je imanja i pretvoreno u roblje, pa je Boudika je pozvala svoje saplemenike i druge Brite na osvetu. Koristeći se odsustvom glavnih vojnih snaga, ustanici su napali rimske provincijske centre, pa i one najznačajnije ― [[Kamulodunum]] i [[Londinij]]. Bilo je pobijeno oko 70 hiljada Rimljana, a ustanak je bio surovo ugušen tek 61. n. e., po povratku Svetonija Paulina u Britaniju.

U [[Judeja|Judeji]] je lokalni sukob Judejaca sa Grcima doveo 66. n. e. do [[Veliki jevrejski ustanak|ustanka]]. U cilju njegovog suzbijanja poslat je u Judeju konzul [[Vespazijan|Tit Flavije Vespazijan]], koji će nepune tri godine kasnije postati rimski car.

Iz Mezije je protiv varvara koji su opseli [[Hersones]] preduzet pohod kojim je rukovodio Svetonije Paulin. U Neronovo vreme Rim je zauzeo uporišta u [[BosporBosporsko Kraljestvo|Bosporskoj Kraljevini]]skoj kraljevini i na Tauridi; u tim oblastima raspoređeni su rimski garnizoni, ali severno crnomorsko primorje nikada nije pretvoreno u rimsku provinciju, niti je rimska vlast vršila neki naročit uticaj na unutrašnje uređenje tih oblasti. Neron je Rimu pripojio vazalnu kraljevinu [[Pont]], tj. istočni deo pontijskih poseda [[Mitridat VI|Mitridata VI]].