|
'''Srpski nacionalizam''' je izraz pod kojim se podrazumijevaju [[nacionalizam|nacionalistički]] pojedinci , organizacije i [[ideologija|ideologije]] kojima je zajedničko zalaganje [[Srbija|Srbiju]] kao [[nacionalna država|nacionalnu državu]] koja bi sadržavala sve ili većinu teritorija na kojima [[Srbi]] čine većinu ili su u prošlosti bili dio [[Istorija Srbije|srpskih državnopravnih entiteta]].
{{NPOV}}
{{sređivanje}}
Srpski nacionalizam je u svom modernom obliku nastao zajedno sa formiranjem Srba kao moderne [[nacija|nacije]] na prijelazu iz 18. u 19. vijek, odnosno u kontekstu nastojanja da se [[kršćanstvo|kršćansko]] stanovništvo [[Balkan]]a oslobodi tadašnje [[Osmansko Carstvo|osmanske]] vlasti, pri čemu je ideološka podloga pronađena u idejama [[Evropa|evropskog]] [[nacionalni romantizam|nacionalnog romantizma]] koje su se raširile među Srbima u [[Habsburška Monarhija|Habsburškoj Monarhiji]]. Ti su napori u srpskim ustancima, odnosno tzv. [[Srpska revolucija (1804 - 1835)|srpskoj revoluciji]] doveli do stvaranja [[Kneževina Srbija|Kneževine Srbije]], autonomnog državnopravnog entiteta u okviru Osmanskog Carstva, koji će nakon [[Berlinski kongres|Berlinskog kongresa]] postati [[nezavisnost|nezavisna]] država.
[[Датотека:Civil Flag of Serbia.svg|thumb|250px|десно|Народна застава [[Република Србија|Републике Србије]]]]
[[Датотека:Ilija Garašanin.jpg|thumb|250px|десно|[[Илија Гарашанин]], један од идеолога српског национализма]]
'''Српски национализам''' је концепт привржености српском народу и држави и његове основне особине су [[друштвени конзервативизам]] (супродстављање [[побачај|абортусу]], [[Еутаназија|еутаназији]] и легализацији [[Истополни брак|хомосексуалних бракова]]), па је тако често близак [[Српска православна црква|Српској православној цркви]], а често се могу срести и концепти [[Велика Србија|Велике Србије]], [[евроскептицизам]] и противљење уласку [[Србија|Србије]] у [[НАТО]] и [[Европска унија|Европску унију]], [[Укидање Аутономне Покрајине Војводине|Укидање АПВ]], као и заговарање употребе [[Српска ћирилица|српске ћирилице]].
Srpski nacionalisti su, međutim, to shvatili tek kao djelomično postizanje svojih ciljeva, s obzirom da je i dalje veliki broj Srba ostao pod stranom - osmanskom ili habsburškom vlašću. Zbog toga će srpski nacionalizam sljedećih decenija, kroz imati [[iredentizam|iredentistički]] karakter, što će uključiti i maskimalistički koncept [[Velika Srbija|Velike Srbije]]. Također će doći u sukob sa suparničkim nacionalističkim koncepcijama susjednih naroda, odnosno sa [[Mađarski nacionalizam|mađarskim]], potom [[Bugarski nacionalizam|bugarskim]] i [[Hrvatski nacionalizam|hrvatskim]], a na kraju i [[Albanski nacionalizam|albanskim]], [[Makedonski nacionalizam|makedonskim]] i [[Crnogorski nacionalizam|crnogorskim nacionalizmom]], dok će dugo vremena postojati nejasan odnos prema konceptu [[jugoslavenstvo|jugoslavenstva]], vidljiv kroz nastojanja da se etničke grupe i podgrupe, sa kojima Srbi dijele [[srpskohrvatski jezik|jezik]] uključe u srpski nacionalni korpus.
== Настанак и развој ==
=== Рана историја ===
Настао је у времену општег националног буђења на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] за време његове окупације од стране [[Османско царство|Османске империје]]. Међу његовим зачетницима убрајају се [[Лингвистика|лингвиста]] [[Вук Стефановић Караџић]], који је годинама радио на промовисању [[Српска култура|српске националне културне баштине]] ([[Српски језик|језика]], [[Ћирилица|писма]], [[списак српских епских народних песама|народних епских]] и [[lirika|лирских песама]]) широм [[Европа|Европе]], које је представио и европским књижевним великанима попут [[Јакоб Грим|Јакоба Грима]] и [[Јохан Волфганг Гете|Јохана Волфганга Гетеа]], затим [[Срби|српски]] државник [[Илија Гарашанин]], који је сачинио документ познат као [[Начертаније]], који је требало да представља доктрину спољне политике [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], и други. Међутим, људи који су имали највећу улогу у стварању српског национализма и српског култа, били су српски великани из [[историја Србије у средњем веку|средњовековне историје]], међу којима су најзначајнији [[Свети Сава]], [[стефан Душан|цар Стефан Душан]], [[лазар Хребељановић|кнез Лазар Хребељановић]] и [[Милош Обилић]], и култови [[Косовска битка|Косовског боја]], [[Душанов законик|Душановог законика]] и [[Српско царство|Српског царства]].
Srpski nacionalizam je imao izuzetno važnu ulogu u 20. vijeku, prije svega na samom početku kada je značajno uticao na politiku Kraljevine Srbije, te se odrazio kroz ekspanzionističku [[Borba za Makedoniju|borbu za Makedoniju]] i nastojanje da se Srbiji proširi na račun oslabljenog Osmanskog Carstva - a što je svoju kulminaciju imalo u [[Balkanski ratovi|Balkanskim ratovima]] 1912-13. godine, ali i kroz sukob sa Austro-Ugarskom oko [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], koji će poslužiti kao jedan od katalizatora za izbijanje [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]]. Iz tog je sukoba Srbija izašla kao pobjednik, ali demografski i materijalno iscrpljena, te je državnopravno utopljena u novu [[Prva Jugoslavija|jugoslavensku državu]]. U njoj se srpski nacionalizam održavao u neprijateljskom stavu prema ne-srpskim narodima i inzistiranju na [[unitarizam|unitarnom]] obliku vlasti koji bi Srbima kao najbrojnijem narodu trebao donijeti hegemoniju, odnosno protivljenjima da se on zamijeni [[federacija|federacijom]] ili kompromisom sa hrvatskim nacionalistima, što će posebno doći do izražaja nakon stvaranja [[Banovina Hrvatska|Banovine Hrvatske]] 1939. godine. Srpski nacionalizam je svoj novi snažni poticaj dobio u [[Drugi svjetski rat|Drugom svjetskom ratu]], tokom koga je srpsko stanovništvo u različitim dijelovima Jugoslavije izlagano [[Progon Srba u Drugom svjetskom ratu|progonu]], a što je kao reakciju stvorilo jačanje [[četnici|četničkog]] pokreta. Njega su, međutim, porazili [[KPJ|jugoslavenski komunisti]] i nakon rata obnovili Jugoslaviju kao [[SFRJ|socijalističku federaciju]] u kojoj je srpski nacionalizam pod parolom [[Bratstvo i jedinstvo|bratstva i jedinstva]] bio službeno proskribiran, odnosno mogao se nesmetano iskazivati jedino u [[srpska politička emigracija|političkoj emigraciji]]. Kada je krajem 1980-ih Jugoslaviju pogodila dugotrajna ekonomska, a potom politička i ustavna kriza, pri čemu se kao problem pojavio komplicirani ustavnopravni položaj [[SR Srbija|SR Srbije]] i pitanje [[Kosovo|Kosova]], srpski nacionalizam se počinje javljati u redovima vladajućeg [[Savez komunista Srbije|Saveza komunista Srbije]], a potom igra ključnu ulogu u događajima koji će dovesti do [[Raspad Jugoslavije|raspada Jugoslavije]] i [[jugoslavenski ratovi|jugoslavenskih ratova]]. Oni su završili vojničkim porazom Srbije, kao i otcjepljenjem i međunarodnim priznanjem nezavisnosti Kosova 2008. godine, zbog čega se srpski nacionalizam smatra kompromitiranim i marginaliziranim u današnjoj Srbiji; nasuprot tome srpski nacionalizam i dalje igra ključnu ulogu u politici suvremen [[BiH]], odnosno odražava se kroz separatističke tendencije u [[Republika Srpska|Republici Srpskoj]]. Srpski nacionalisti, u nešto manjoj mjeri, igraju određenu ulogu u politici nezavisne [[Crna Gora|Crne Gore]].
=== Српска револуција ===
{{главни|Српска револуција}}
[[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|лево|мини|[[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић Карађорђе]]]]
[[Датотека:BOJ NA MIŠARU.jpg|десно|мини|[[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]]]
[[Балканско полуострво]] бива захваћено свеопштим устанком против [[Османско царство|Османске империје]], која је вековима држала поробљене балканске народе претежно [[Православље|православне вероисповести]] ([[Срби]], [[Грци]], [[Бугари]], [[Румуни]]). [[Први српски устанак]] против [[Турци|Турака]] подигнут је [[15. фебруар]]а [[1804]]. године, у место [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]]. За вођу је изабран човек из народа и трговац [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]], од [[Турци|Турака]] прозвао [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] ([[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]), који је добио титулу [[Вожд|вожда]]. [[Срби]] су тада извојевали неколико чувених битака, упркос томе што су стајали пред бројнијим непријатељем, међу којима су: [[битка на Мишару|бој на Мишару]], [[бој на Иванковцу]], [[Битка код Баточине|бој код Баточине]], [[Битка на Делиграду (1806)|бој на Делиграду]] и неочекивано устаничко [[Београд#Османско царство|заузимање Београда]] након непуне две године од почетка [[Први српски устанак|устанка]].
==V. također==
[[Први српски устанак|Српске ратне победе]] заинтересовале су многе [[Европа|европксе]] монархе и војсковође, и тако покренуле српско питање на многим [[Европа|европским дворовима]]. Устанички [[вожд]] је тражио помоћ од [[император сверуски|руског цара]] [[Александар I Павлович|Александра I Павловича]] и француског императора [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]]. [[Император сверуски|Руски цар]] је пружио [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] уверење да [[Руска Империја]] чврсто подржава братски [[Православље|православни]] [[срби|српски народ]], и да ће, кад буде у прилици, послати руску војску као помоћ у борби против [[Турци|Турака]], а као знак поштовања поклонио му је сабљу са посветом. С друге стране, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је био у непријатељским односима са [[Руси]]ма, и спремао се да крене у поход на [[Руска Империја|Руску Империју]]. Међутим, једном приликом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је изјавио: „''Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на [[Балканско полуострво|Балкану]], постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног [[османско царство|османлијског царства]] и да тако ослободи свој поробљени народ. То је [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] и њему припада слава највећег војсковође!''<ref>[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/69926/Ubistvo-Karadorda--193-godine-kasnije Наполеон о Карађорђу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>”
*[[Srpstvo]]
*[[Svetosavski nacionalizam]]
*[[Velika Srbija]]
*[[Kosovski mit]]
*[[Hrvatski nacionalizam]]
*[[Hrvatsko-srpski sukob]]
[[Kategorija:Nacionalizmi]]
Ипак, због одсуства [[Руси|руске]] војске која није стигла у помоћ [[Срби]]ма, бранећи [[Русија|Русију]] од [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у [[Наполеонова инвазија на Русију|Отаџбинском рату]], [[Први српски устанак|српски устаници]] су почели да слабе у сукобима. [[Истанбул|Цариград]] је на [[Србија|Србију]] послао велику војску, коју ова није могла да победи. У [[битка на Чегру|боју на Чегру]], недалеко од [[Ниш]]а, [[Срби]] су се жестоко борили против далеко бројнијих [[Турци|Турака]]. Када је [[Срби|српски]] командант [[Стеван Синђелић|војвода Стеван Синђелић]] схватио да је битка изгубљена, све своје борце је лишио заклетве и позвао да напусте ров, који је већ био испуњен непријатељским војницима. Пошто нико није напустио устанички положај, [[Стеван Синђелић|Синђелић]] је отишао до барутане, и испалио куршум, тако да је читав ров експлодирао, убивши [[Срби|српске]], али и [[Турци|турске]] војнике. [[Турци]] су, ипак, били задовољни извојеваном [[Пирова победа|пировом победом]], али су остали кивни према [[Срби]]ма, те су наредили да се посеку главе свим погинулим устаницима, и уграде у [[Ћеле-кула|Ћеле-кулу]], као опомена [[срби|српском народу]].
=== Национална уједињења ===
:''За више информација погледајте [[Уједињење Немачке 1871.]]''
:''За више информација погледајте [[Уједињење Италије]]''
[[Датотека:Wernerprokla.jpg|мини|лево|250п|Проглашење [[Немачко царство|Немачког царства]] у [[Версај]]у]]
Средином [[19. век]]а, све веће [[Европа|европске државе]] су почеле да решавају питање свог националног уједињења. Тако се [[Уједињење Италије|ујединила Италија]] у периоду од [[1848]]. до [[1871]]. године, и [[Уједињење Немачке 1871.|Немачка 1871]]. године. Многе револуције су потресале [[Европа|Европу]] (у [[Револуције 1848. у Француској|Француској]], [[Мађарска револуција 1848.|Мађарској]], и суверени су се смењивали на престолу великом брзином. Ипак, по страни су остали народи под окупацијом [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Османско царство|Османске царевине]]. Зато је било питање часа када ће [[словени|словенски народи]] ([[Срби]], [[Хрвати]], [[Словенци]], [[Чеси]], [[Словаци]], [[Бугари]]...) устати против два окупатора, и покренути борбу за своје коначно ослобођење. Под вековном окупацијом рођен је бунт међу овим народима, и тако је дошло до стварања [[Панславизам|панславенске идеје]] окупљања свих [[Словени|Словена]]. Тим поводом је организован и [[Први свесловенски конгрес]] у [[Праг]]у, [[1848]]. године, који је захтевао изједначење права свих [[словени|словенских народа]] са другим [[Европа|европским народима]]. Посебно за тај конгрес, компонована је [[Панславизам|панславенска]] химна [[Хеј, Словени|Хеј Словени]].
Било је сасвим јасно и питање часа када ће [[Срби]] поставити питање свог националног уједињења пред европске владаре. [[Кнежевина Србија]] се тада, још увек, налазила у оквиру [[Османско царство|Османске царевине]], са статусом аутономне јединице. Иако је очекивало да ће највећи удар српског национализма доћи из [[Кнежевина Србија|Србије]], није било тако.
=== Невесињска пушка ===
:''За више информација о устанку у Херцеговини погледајте [[Невесињска пушка]]''
[[Датотека:Hercegovinci v zasade.gif|Херцеговци у заседи.|мини|десно|200п]]
[[Невесињска пушка|Српски устанак]] против [[Турци|Турака]] је поново избио тамо где је тортура над цивилним становништвом била највећа. То је била [[Херцеговина]], из које су вековима одвођена [[Срби|српска]] деца, да би служили као [[јањичари|јаничари]] у [[Османско царство|Османском царству]]. [[Невесињска пушка|Устанак]] је избио [[1875]]. године, и невероватном брзином се проширио на читаву [[Херцеговина|Херцеговину]] и [[Босна|Босну]]. Подршка је стигла из [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]], из којих одмах пристижу наоружани добровољци. [[Херцеговина|Херцеговци]] односе успехе у борбама, а [[Турци]] окривљују [[Кнежевина Србија|Кнежевину Србију]] за почетак устанка. Зато јој објављују рат.
=== Балкански ратови ===
Нагли пораст популарности, српски национализам је доживео у периоду [[Први балкански рат|Првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканског рата]], када је [[Краљевина Србија]], заједно са [[Краљевина Црна Гора|Црном Гором]], [[Краљевина Грчка|Грчком]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарском]], повела борбу за ослобођење [[Балканско полуострво|Балкана]] од [[Турци|Турака]]. [[Војска Краљевине Србије|Српска војска]] је тада од [[Османско царство|Турака]] ослободила територије [[Стара Србија|Старе Србије]] ([[Косово и Метохија|Косово]], [[Косово и Метохија|Метохија]], [[Рашка]] и [[Република Македонија|Вардарска Македонија]]). Поред тога, помогла је и [[Краљевина Бугарска|бугарско]] заузимање турског утврђења [[Једрене|Једрена]], чији је пад требало да представља крај [[Турци|турског]] присуства у [[Европа|Европи]].
=== Први светски рат ===
У том времену почеле су да се појављују прве српске националистичке организације. Међу њима су биле [[Млада Босна]], [[Црна рука]] и [[Уједињење или смрт]]. Ове три организације су организовале [[Сарајевски атентат|Видовдански атентат у Сарајеву]], у којем је убијен [[Аустроугарска|аустроугарски]] престолонаследник и надвојвода [[Франц Фердинанд]]. То је био повод да почетак [[Први светски рат|Првог светског рата]], у којем је [[Краљевина Србија]] однела прву победу против [[Централне силе|Централних сила]]. Српски војници су се поебно истакли у биткама на [[Церска битка|Церу]], где их је предводио војвода [[Степа Степановић]], и на [[Колубарска битка|Колубари]], где их је предводио војвода [[Живојин Мишић]]. Обојица су ушли у историју српског национализма као једни од највећих српских хероја и војсковођа.
=== Међуратни период ===
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], делови поражене [[Аустроугарска|Аустроугарске]] су се ујединили са [[Краљевина Србија|Србијом]], па је тако настала [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овој држави су се одмах појавили националистички покрети у сва три народа. Тако је, на пример, код [[Хрвати|Хрвата]] постојала [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]], која је ватрено заговарала независност [[Хрватска|Хрватске]] и њено републиканско уређење, док је на другој страни постојала предратна [[Народна радикална странка]], са председником [[Никола Пашић|Николом Пашићем]], која иако није била стриктно националистичка, често је била узимана као значајан фактор и партија српског национализма.
Преименовањем [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], и настојањем за стварање јединствене југословенске нације, дошло је до широких идеолошких подела међу српским националистима. Ту су били они који су подржавали идеју југословенства и уједињења [[Јужни Словени|јужних Словена]], и њих је предводио [[Димитрије Љотић]], али ту су били и они који су желели стварање независне српске државе монархистичког уређења, која би била у границама предвиђеним [[Лондонски уговор|Лондонским уговором из 1915]]. године. Такви су били људи из [[Српска радикална странка (Милан Стојадиновић)|Српске радикалне странке]], коју је предводио [[Милан Стојадиновић|др Милан Стојадиновић]].
=== Други светски рат ===
[[Други светски рат у Југославији|Други светски рат]] је сасвим уништио [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], која је подељена између четири окупатора ([[Трећи рајх|Немачке]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Народноослободилачка борба Бугарске|Бугарске]]). Тада је створена и [[Независна Држава Хрватска]], од стране [[Усташе|Усташког покрета]], који су основали разочарани чланови [[Хрватска сељачка странка|Хрватске републиканске сељачке странке]]. Ова држава је била [[Квислинг|квислиншка]], и сарађивала је са [[трећи рајх|националсоцијалистичком Немачком]] и фашистичком Италијом у потпуности. Сходно томе, у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] је сповођен масовни геноцид над припадницима [[Срби|српске]], [[Јевреји|јеврејске]] и [[Роми|ромске популације]], кроз оснивање логора попут [[Логор Јасеновац|Јасеновца]], [[Логор Јадовно|Јадовна]], [[Логор Стара Градишка|Старе Градишке]]... Репресалије над цивилима су биле стравичне, до те мере да су [[Краљевина Италија|италијански]] и [[Немци|немачки]] официри писали молбе својим [[Вођа|вођама]] [[Бенито Мусолини|Бениту Мусолинију]] и [[Адолф Хитлер|Адолфу Хитлеру]], са захтевом да узму српске цивиле у заштиту тако што ће обуздати [[Усташе|усташке вође]].
=== Народноослободилачка борба ===
[[Датотека:DragoljubMihailovic8e09281v.jpg|thumb|190px|лево|[[Драгољуб Михаиловић|Генерал Дража Михаиловић]]]]
Борбу против окупатора у [[Други светски рат у Југославији|Југославији]] повела су два покрета. Један је био [[Југословенска војска у отаџбини|четнички покрет]] [[Пуковник]]а [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]], који ће убрзо постати легална [[југословенска војска]] призната од [[петар II Карађорђевић|краља Петра II Карађорђевића]] и југословенске избегличке Владе у Лондону, те ће јој бити додељено име [[Југословенска војска у отаџбини]], а пуковнику [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићу]] чин [[генерал]]а и место министра војног. Други покрет је био [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански]], који је покренула [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], а чијем се челу нашао [[Јосип Броз Тито]]. Ова два покрета су најпре међусобно сарађивала, да би убрзо дошло да разлаза због идеолошких неслагања, која су проузроковала грађански рат.
[[Југословенска војска у отаџбини|Четнички покрет]], изразито монархистички и националистички опредељен, је повео прве борбе против [[Вермахт|немачког окупатора]] у читавој окупираној [[Европа|Европи]]. Тако је [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићев]] сарадник [[потпуковник]] [[Веселин Мисита]] повео [[Битка за Лозницу 1941.|ослобађање Лознице]], крајем [[август]]а [[1941]]. године, која је постала први ослобођени град у окупираној [[Европа|Европи]], у коме се први пут предао немачки гарнизон, од почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], на власт у [[Југославија|Југославији]] је дошла [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је почела са политичким прогонима неистомишљеника и противника [[Комунизам|комунизма]]. Тако је суђено [[Генерал|генералу]] [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Дражи Михаиловићу]], који је осуђен на смрт због сарадње са окупатором и убијен на непознатој локацији. [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] је тако постао један од највећих личности српског национализма, као херој [[Балкански ратови|Балканских]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], и носилац [[Краљевина Србија|српског]] одрена [[Орден белог орла|Ордена белог орла]], [[Уједињено Краљевство|британског]] [[Војни крст|Војног крста]], [[Француска|француског]] [[Ратни крст 1939–1945.|Ратног крста]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[Легија за заслуге|Легије за заслуге]] (коју му је постхумно доделио [[Хари Труман]], председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).
=== Распад СФРЈ ===
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|thumb|200px|десно|[[Ратко Младић|Генерал Ратко Младић]]]]
[[Распад СФРЈ|Распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], нагло је почео да јача национализам у свом њеним републикама. Грађански рат који је избио, довео је до појављивања много националистичких политичких и милитантних покрета. Тако се у политичке покрете убрајају [[Српска радикална странка]], чији је председник професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета Универзитета у Београду]] [[војислав Шешељ|др Војислав Шешељ]], и [[Српски покрет обнове]], на челу са [[новинар]]ом и [[списак српских књижевника|књижевником]] [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], а у милитантне организације [[Српска добровољачка гарда]] коју предводи некадашњи вођа навијача [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] [[Жељко Ражнатовић Аркан]], [[Гарда Пантери]] на челу са [[Љубиша Савић Маузер|Љубишом Савићем Маузером]], затим [[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]], Шкорпиони и др. Српски национализам је имао велику подршку у Републици Српској Крајини и Републици Српској. Међу истакнутим политичарима и војсковођама тога доба, који су се истакли као српске [[Патриотизам|патриоте]] и националисти, остали су упамћени [[Радован Караџић]], [[Ратко Младић|генерал Ратко Младић]] и [[Милан Мартић]].
По завршетку [[Распад СФРЈ|грађанског рата у Југославији]] и паду [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] са власти, после [[Демонстрације 5. октобра 2000.|5. октобра 2000. године]], једина озбиљнија организација која заговара [[Идеологија српског национализма|идеологију српског национализма]] и [[Велика Србија|Велике Србије]], била је [[Српска радикална странка]] са [[Војислав Шешељ|Војиславом Шешељем]] на челу. Она је остварила пријатељске односе са партијама [[Национални фронт (Француска)|Национални фронт у Француској]], чији оснивач и председник [[Жан-Мари ле Пен]] бива проглашен почасним грађанином [[Земун]]а (где је [[Српска радикална странка]] била на власти), [[Либерално-демократска партија Русије|Либерално-демократском партијом Русије]], и [[Баас|Баас партијом]] бившег [[Ирак|ирачког]] председника [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]]. Почетком [[2003]]. године, [[Хашки трибунал]] је подигао оптужницу против [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]. Он се добровољно предао трибуналу, у који је отишао [[фебруар]]а [[2003]]. године, где му [[Суђење Војиславу Шешељу у Хагу|суђење]] траје пуних 10 година без првостепене пресуде, а вођење [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] је препустио свом куму [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]], тада заменику председника, и генералном секретару [[Александар Вучић|Александру Вучићу]]. [[Томислав Николић|Николић]] је успео да сачува снагу странке, којој се прикључила и [[Странка српског јединства]], коју је основао [[Жељко Ражнатовић Аркан]], након чијег убиства ју је водио његов кум [[Борислав Пелевић]]. Као кандидат [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] за [[председник Републике Србије|председника Србије]], [[Томислав Николић]] је два пута односио победу у првом кругу избора (2004. и 2008. године), да би у оба наврата изгубио у другом кругу од свог противкандидата [[Борис Тадић|Бориса Тадића]].
=== Скора историја ===
Након унутар-страначких проблема, [[Томислав Николић|Николић]] је напустио [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]], и [[октобар|октобра]] [[2008]]. године основао [[Српска напредна странка|Српску напредну странку]]. Убрзо су му се придружили многи функционери [[Српска радикална странка|радикала]], међу којима је био и [[Александар Вучић]]. Нова странка се одрекла идеологије српског национализма, тако што се одрекла стварања [[Велика Србија|Велике Србије]], али је прихватила учлањење [[Србија|Србије]] у [[Европска унија|Европску унију]].
На [[избори за председника Србије 2012.|општим изборима у Србији 2012. године]], [[Томислав Николић]] је у другом кругу изабран за [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]], а [[Српска напредна странка]] је освојила највише посланичким места у [[народна скупштина Републике Србије|парламенту]], да би затим формирала [[Влада Ивице Дачића|Владу]] са [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичком партијом Србије]] и [[Уједињени региони Србије|Уједињеним регионима Србије]]. Председнички кандидат [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] на [[избори за председника Србије 2012.|изборима 2012. године]], била је [[Јадранка Шешељ]], супруга [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]. Након избора, странка није успела да пређе изборни цензус, и није добила ни једно место у [[народна скупштина Републике Србије|парламенту]]. Тако је ушла у круг мањих политичких покрета у [[Србија|Србији]] које заговарају идеологију српског национализма, међу којима су [[1389 (удружење)|Српски народни покрет 1389]], Српски народни покрет Наши, [[Отачаствени покрет Образ]] (коме је забрањен рад одлуком Уставног суда)... Велику критику је доживела [[Српска радикална странка]] након избора, због тога што није наступила у коалицији са [[Српски сабор Двери|Дверима српским]], које су одвојено имале приближан резултат, али не довољан за улазак у парламент. [[Српски сабор Двери|Двери српске]] су основане [[1999]]. године, као часопис, да би од [[2003]]. наставиле рад као удружење грађана, а кампању за свој излазак на изборе покренуле још почетком [[2011]]. године. Иако су оствариле неочекиван резултат, остале су испод изборног цензуса, са 4,33% гласова, заједно са [[Српска радикална странка|Српском радикалном странком]], која је освојила 4,61% гласова.
== Одлике ==
{{...}}
== Партије и покрети ==
{{...}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
# Др Војислав Шешељ, ''Идеологија српског национализма'', Велика Србија, Београд 2002.
# [[Владимир Ћоровић]], ''Историја Срба'', БИГЗ, Београд 1989.
# Војислав Коштуница, ''Зашто Србија а не Европска унија'', Фонд Слободан Јовановић, Београд 2012.
[[Категорија:Идеологије]]
[[Категорија:Национализам]]
|
