Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – razlika između verzija

'''Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija''' je najvažnije telo [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]]. Zadužena je za održavanje [[mir]]a i [[bezbednost]]i među [[narod]]ima. Dok ostali organi Ujedinjenih nacija samo daju preporuke [[vlada]]ma zemalja članica, Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi odluke koje vlade zemalja članica moraju poštovati, kako stoji u [[Povelja Ujedinjenih nacija|Povelji Ujedinjenih nacija]]. Odluke Saveta su poznate kao ''[[Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija|rezolucije Saveta bezbednosti]]''. Predsedavanje Savetom bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.

 

[[Datoteka:World Map 2006 Security Council.png|thumb|350p|Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 2006 {{legenda|#374EA2|stalne članice}}{{legenda|#339933|izabrane članice}}]]

Predstavnici članica Saveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni u [[Sedište Ujedinjenih nacija|sedištu Organizacije]] u Njujorku kako bi bilo moguće održati sastavak Saveta u svako doba. Ovaj zahtev je usvojen u povelji Ujedinjenih nacija, jer njen predhodnik, [[Liga naroda]] je često bila u nemogućnosti da odgovori na vreme u kriznim situacijama.

Sve stalne članice poseduju [[pravo veta]], koje se može iskoristiti kako bi se sprečilo izglasavanje bilo koje rezolucije. Jedan glas veta stalne članice nadjačava svaku većinu. Ovo u stvari tehnički i nije veto, već samo u.neu. glas; međutim svaki u.neu. glas stalne članice može da dovede u pitanje izglasavanje rezolucije.

 

{{Poseban članak|Izabrane članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija}}

Ostalih deset članica bira [[Generalna skupština Ujedinjenih nacija|Generalna skupština]] na period od 2 godine počevši od [[1. januar]]a, sa zamenom pet članica svake godine. Članice se biraju prema regionima potvrđuju na zasedanju Skupštine. [[Afrika|Afrički blok]] daje tri člana; [[Južna Amerika]], [[Azija]], [[Zapadna Evropa]] i ostali daju po dva člana; i [[Istočna Evropa]] jednog člana. Takođe, jedna od članica je iz [[Arapski svet|Arapskih]] zemalja, iz Azijskog ili Afričkog bloka. [http://www.thegreenpapers.com/ww/UNSecurityCouncil.phtml]

# [[Tanzanija]] (Afrika)

 

Odluke u petnaestočlanom Savetu bezbednosti o svim značajnim pitanjima, npr. odluka o sprovođenju direktnih mera vezanih za rešavanje sukoba, zahteva potvrdan glas devet članica. Negativan glas — [[veto]] — od strane stalne članice sprečava usvajanje predloga, čak iako ima potreban broj potrvdnih glasova. Uzdržanost se ne smatra za veto. Od osnivanja Saveta bezbednosti, [[Kina]] (RK/NRK) je 5 puta koristila veto; [[Francuska]], 18; [[Rusija]]/[[SSSR]], 122; [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], 32; i [[Sjedinjene Države]], 80. Većina veto glasova SSSR-a je priložena u prvih deset godina postojanja Saveta, a broj veta od 1984. godine je: Kina, 2; francuska, 3; Rusija, 4; Ujedinjeno Kraljevstvo, 10; i Sjedinjene Države, 42.

 

država koja je članica UN, ali ne i saveta bezbednosti, može učestvovati u odlukama Saveta bezbednosti za koje se Savet složi da delimično mogu uticati na interese te zemlje. U novije vreme, Savet je slobodnije se odnosio prema ovom pravu, omogućavajući mnogim zemljama da uzmu učešće u njenom odlučivanju. Nečlanice se uobičajeno pozivaju da uzmu učešće u odlučivanju kada su one već učesnice razmirica i sukoba o kojima razmatra Savet.

 

Prema članu VI [[Povelja ujedinjenih nacija|Povelje UN]], u.Rešavanje sukoba mirnim putemu., Savet bezbednosti u.može ispitati svaku razmiricu, ili situaciju koja može dovesti do međunarodnih sukoba ili još većih razmiricau.. Savet može u.predložiti odgovarajuću proceduru ili metod usaglašavanja interesa svih stranau. ako ustanovi da data situacija može ugroziti međunarodni mir i bezbednost. Ove preporuke nisu obavezujuće na članice UN.

 

Pravno obavezujuća priroda [[Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija|rezolucija Saveta bezbednosti]] predstavljala je temu pojedinih kontraverzi. Generalno je dogovoreno da su rezolucije pravno obavezujuće ako su nastale prema [[s:Povelja Ujedinjenih nacija#Član_VII|članu VII]] (Akcije u skladu sa mirovnim sporazumima, kršenjem mira, i aktima agresije) Povelje UN. Savet je takođe ovlašćen da donosi rezolucije prema [[Povelja Ujedinjenih nacija#Član VI|članu VI]] (Rešavanje sukoba mirnim putem); većina vlada ne smatra te rezolucije pravno obavezujuće. [[Međunarodni sud pravde]] je predložio u slučaju ''[[Namibija]]'' da druge rezolucije osim one prema članu VI mogu takođe biti obavezujuće, čime su se neke zemlje članice protivile. Izvan je svake sumnje međutim da rezolucije nastale prema drugim članovima Povelje koje se bave međunarodnom upravom organizacije (kao što je prijem nove članice) su pravno obavezujuće, gde Povelja daje ovlašćenje Savetu bezbednosti za njihovo donošenje.

 

{{Poseban članak|Reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija}}

[[Datoteka:G4countries.PNG|thumb|350p|[[G4 nacije]] ([[Indija]], [[Nemačka]], [[Japan]] i [[Brazil]]) međusobno podržavaju njihovih kandidatura za stalno mesto u Savetu bezbednosti.]]

generalni sekretar UN [[Kofi Anan]] zatražio je od tima savetnika da sačine preporuke za prepravljanje Ujedinjenih nacija do kraja 2004. Predloženo rešenje je da se poveća broj stalnih članica na pet, koje, u većini predloga, činile [[Japan]], [[Nemačka]], [[Indija]], [[Brazil]] (poznate u kao [[G4 nacije]]), jedno mesti iz [[Afrika|Afrike]] (najverovatnije ili [[Nigerija]] ili [[Južna Afrika]]), i/ili jedna zemlja iz Arapske lige. Dana [[21. septembar|21. septembra]] [[2004]], G4 nacije su izdale zajedničku izjavu kojom međusobno podržavaju pravo svake od njih za stalnim članstvom, zajedno sa Afričkom zemljom. Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su podržale ove zahteve. Predlog još nije prihvaćen dvotrećinskom većinom [[Generalna skupština Ujedinjenih nacija|Generalne skupštine UN]]; tj. sa 128 glasova.

 

Japan je drugi najveći doprinosioc redovnom budžetu UN-a. Njene isplate čak nadmašuju one od Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine, i Rusije. Stoga, Japan se smatra za najverovatnijeg kandidata za stalno mesto u Savetu.

 

Iako Sjedinjene države snažno podržavaju japansku kandidaturu za članstvo u Savetu bezbednosti, i dalje odbijaju G4+jedan ponudu za članstvo u selini, koja je Japanu potrebna da bi zadržala veliku podršku. Dok je Rusija zainteresovana da stvori protivtežu Kini, takođe je svesna jakih veza Japana sa SAD-om.

 

[[Nemačka]] je treći najveći doprinosioc redovnom budžetu UN-a, i kao takva, traži mesto u Savetu bezbednosti odmah pored Japana.

 

francuska je izričito zahtevala stalno mesto u Savetu bezbednosti za Nemačku: u.Nemačko angažovanje, njen položaj velike sile, njen međunarodni uticaj—Francuska bi volela da joj se oda priznanje stalnim mestom u Savetu bezbednostiu., rekao je francuski predsednik [[Žak Širak]] na govoru u Berlinu 2000. godine. Bivši [[nemački kancelar]], [[Gerhard Šreder]] je takođe označio Rusiju, među ostalim zemljama, kao zemlju koja podržava nemačku kandidaturu. [[Italija]] i [[Holandija]] sa druge strane, predlažu zajedničko mesto [[EU]] u Savetu umesto da Nemačka postane treća evropska članica pored Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Bivši nemački ministar spoljnih poslova [[Joška Fišer]], izjavio je da bi Nemačka prihvatila i zajedničko evropsko članstvo, ali sve dok postoje male naznake da bi se francuska i UK odrekle svojih mesta, Nemačka, mnogo veća zemlja, bi takođe trebalo da dobije stalno članstvo. Postojali su i predlozi da bi Eu trebalo da u.deliu. postojeća dva mesta koja već ima, bez sticanja trećeg - predloženo je da [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/368366.stm] Francska trebalo da deli svoje mesto sa Nemačkom u skladu sa Franko-Nemačkom integracionističkom tradicijom, a da bi UK trebalo da predstavlja manje integracionističke stavove EU. Stoga, je nemačka kampanja za stalnim članstvom intenzivirana tokom [[2004]]. Bivši kancelar [[Gerhard Šreder]] jasno je naznačio svoje stavove u avgustu, 2004: u.nemačka ima pravo na stalno članstvou.. Njenu kandidaturu su podržali Japan, Indija, Brazil, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija, između ostalih. Trenutni nemački kancelar, [[Angela Merkel]] se još nije izjasnila po ovom pitanju.

 

[[Indija]] , jedna od nuklearnih sila, predstavlja otprilike šestinu svetske populacije i najveću svetsku republiku. Takođe predstavlja i četvrtu svetsku ekonomiju u smislu jednakosti uvoza i izvoza i treća je na svetu po broju [[Oružane snage Indije|oružanih snaga]]. Indija je jedan od najvećih doprinosioca oružanim snagama UN za mirovne misije. Njenu kandidaturu su nedvosmisleno podržale stalne članice, [[Francuska]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], i [[Rusija]].

 

Čak do dana današnjeg, govor koji je [[Krišna Menon]] (Indijski predstavnik u SBUN) održao je najduži ikada predstavljen u Savetu bezbednosti (SBUN). dana [[23. januar]]a [[1957]]. godine, održao je govor bez presedana od 8 časova braneći Indijska prava na [[Kašmir]] [http://www.un.int/india/MR%20V.K.K%20MENONS.htm].

 

Brazilska kandidatura za stalno članstvo u Savetu bezbednosti ilma nekoliko jakih razloga:

* Brazil je slao trupe u borbi protiv Sila osovine tokom Drugog svetskog rata i trebalo je da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti pri osnivanju Ujedinjenih nacija.

* Brazil predstavlja značajnog političkog lidera među zemljama u razvoju, naročito u komercijalnim pregovorima u [[Svetska trgovinska organizacija|Svetskoj trgovinskoj organizaciji]].

 

Od raspada [[Otomansko carstvo|Otomanskog carstva]] predominantni islamski Bliski Istok je bio oblast stalnih međunarodnih konflikta, i ti periodični sukobi su bili tema mnogih debata i rezolucija Saveta bezbednosti. Stoga, mogućnost uvođenja stalnog Islamskog člana u Savet bezbednosti je veoma osetljivo pitanje, naročito ako se tom članu dozvoli pravo veta.

 

Skorašnjim otporima predlogu nacrta reformi koji proističe od G4 zemalja može koristiti ovako osetljivo pitanje, naročito Sjedinjenim Državama. SAD i nekoliko drugih Zapadnih zemalja protive se bilo kakvom predlogu koji daje novim članicama pravo veta, a u okviru [[Afrička unija|Afričke unije]], Egipat se protivi predlogu Nigerije za usvajanje G4 predloga kojim se ukida pravo veta novim članicama, što bi omogućilo stvaranje reformisanog Saveta koji ne poseduje stalnog člana sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

 

Trenutno, nijedna zemlja iz [[Afrika|Afrike]] ima stalno mesto u Savetu bezbednosti pa je ovo jedan od većih razloga za pokretanje reformi, kako bi jedna od Afričkih nacija dobila to mesto. Postoji nekoliko značajnih razloga zašto Afrika ima dobre šanse za sticanje stalnog člana u Savetu bezbednosti:

* Afrika je drugi po veličini i naseljenosti kontinent, odmah iza Azije (u čijem slučaju, Kina već poseduje stalno članstvo, a Japan i Indija konkurišu za mesto).

Iako nijedna država iz Afrike nije još formalno predstavljena kao kandidat za članstvo u Savetu bezbednosti, [[Južna Afrika]] i [[Nigerija]] se već smatraju za jake kandidate. Južna Afrika je najveća i najrazvijenija ekonomija na kontinentu, a Nigerija je najnaseljenija zemlja i veliki doprinosioc trupama UN za mirovne operacije.

 

''[[Prevodilac (film)|Prevodilac]]'' je film iz 2005. godine čija radnja govori o izmišljenom Afričkom državniku, po svemu sudeći zasnovana na [[Zimbabve]]anskom predsedniku [[Robert Mugabe|Robertu Mugabeu]], koji nastoji da izbegne optužnicu od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za suđenje pred [[Međunarodni krivični sud|Međunarodnim krivičnim sudom]] (MKS) pod optužbom za [[zločin protiv čovečnosti|zločine protiv čovečnosti]]. [[Australija]], [[Novi Zeland]], i međunarodne organizacije za ljudska prava su podržale poziv za podizanje optužnice protiv Mugabea. Pošto Zmbabve nije potpisnica statuta MKS, za suđenje je potrebno ili optužba od strane Saveta bezbednosti, ili da Zimbabve prihvati nadležnost Međunarodnog krivičnog suda.