Funkcija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Replacing deprecated latex syntax mw:Extension:Math/Roadmap |
oznake: vraćena izmjena mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
||
Red 44:
Bijekcija je odigrala važnu ulogu u razmatranju pojma [[beskonačnost]]i i njemu srodnih pojmova. Ako postoje dva skupa i makar jedna funkciju među njima koja je bijekcija onda ta dva skupa imaju isti broj elemenata. To znači da ako za dva beskonačna skupa, recimo brojeva, pronađemo bar jedno bijektivno preslikavanje među njima, tada kažemo da oni imaju jednako mnogo elemenata. To je jedna od osnovnih ideja osnivača [[teorija skupova|teorije skupova]] [[Kantor]]a i [[Dedekind]]a.
Početnu ideju skupova je ubrzo, početkom [[20. vijek|20. veka]], uzdrmao britanski [[matematičar]] i [[filozof]], [[Bertrand Russell|Bertran Rasel]], našavši nekoliko nedoslednosti u [[Kantor]]ovoj teoriji. Danas se te nedoslednosti obično nazivaju ''paradoksima teorije skupova''. Rasel je ukazao na [[paradoks praznog skupa]], koji je razrešen zahtevom da je prazan skup podskup svakog skupa. Njegov drugi paradoks je [[paradoks skupa svih skupova]]. Ideja ''skupa svih skupova'' je sasiceva kontradiktorna, tako da današnja teorija skupova, jednostavno, ne zahteva postojanje sveobuhvatnog, "univerzalnog skupa".
==Ispitivanje toka funkcije==
| |||