Čedomir Ljubo Čupić – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
dodat referencirani tekst |
dodat referenciran tekst o udarnim bataljonima u Crnoj Gori |
||
Red 32:
[[Datoteka:Public execution of Čedomir Ljubo Čupić.jpg|minijatura|Javno streljanje Čedomira Ljuba Čupića u Nikšiću 9. maja 1942. godine.]]
Početkom [[srpanj|srpnja]] 1941. godine, izbjegao je iz okupiranog [[Nikšić]]a, potom pristupio partizanskoj četi ''[[Đuro Đaković]]'' u kojoj je bio politički komesar. Posebno se isticao u borbama koje je ova jedinica vodila u okolini Nikšića naročito nakon što je početkom marta 1942 njegova jedinica postala deo udarnih komunističkih bataljona.<ref>{{Cite web |url= http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/ljubo_cupic.htm |title=ONI KOJE PAMTIMO: NOVE POJEDINOSTI IZ BIOGRAFIJE LEGENDARNOG LjUBA ČUPIĆA |accessdate=25 juli 2021 |work= Digitalna Biblioteka Crnogorske Kulture |publisher= Montenegrina |date= 22 januar 2006 |quote= Postao je borac čete "Đuro Đaković", formirane od boraca koji su izašli iz Nikšića. Isticao se u borbama koje je ta jedinica vodila u okolini Nikšića, a to je došlo naročito do izražaja nakon formiranja udarnih bataljona (početkom marta 1942. godine). ... Kao komunista i komesar čete imao je junačko druženje. }}</ref> Udarne bataljone u Crnoj Gori su učestvovali u kaznenim ekspedicijama.<ref>{{harv|Petranović|1980|p=267}}: "Udarni bataljoni koje su partizanski štabovi slali u kaznene ekspedicije nisu uspevali da zaustave četničku kontrarevoluciju jer su bili slabiji , loše snabdeveni , izloženi snežnoj stihiji , demoralisani iznurenošću , neprijateljskom ..."</ref>
U toku perioda Crvenog terora eufimistički nazvanog [[Leva skretanja|Levim skretanjima]] komunističke oružane formacije su spalile mnoga sela u Crnoj Gori među kojima i Ozriniće i Zagarač u okolini Nikšića.<ref>{{cite book|title=Istorijski zapisi|url=https://books.google.com/books?id=u-nTAAAAMAAJ|year=1987|publisher=с.н.|page=119|quote=...спаљени Озринићи и Загарач, што је најдрастичнији примјер неправилног рада.}}</ref><ref>Ђ. Вујовић, Црна Гора у народноослободилачком рату 1941-1945, Подгорица 1997, str 134</ref> Pojedini izvori tvrde da je Čupić učestvovao u masakru civila u Ozrinićima 27 marta 1942 tokom kojeg su komunisti ubili 41 civila, od kojih je Ljubo lično ubio trojicu: Raša Mijuškovića, Vladimira i Mitra Đukića.<ref>{{Cite web |url=https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1020158/pobili-neduzne-zapalili-kuce-ozrinicima-kod-niksica-skoro-devet-decenija-skrivao-partizanski-zlocin-nad-mestanima-ovog-kraja |title=ПОБИЛИ НЕДУЖНЕ, ЗАПАЛИЛИ ИМ КУЋЕ! У Озринићима код Никшића скоро девет деценија се скривао партизански злочин над мештанима овог краја |accessdate=25 juli 2021 |work= |publisher=Novosti |date=25 juli 2021 |quote=У јуришу је учествовао и Љубо Чупић који је убио три цивила - Раша Мијушковића, Владимира и Митра Ђукића. }}</ref>
Red 43:
[[Narodni heroj Jugoslavije|Za narodnog heroja]] proglašen je [[10. lipnja]] [[1953.]] godine.
* Narodni heroji Jugoslavije, "Mladost" Beograd, 1975. godina▼
== Reference ==
{{reference}}
== Izvori ==
▲* Narodni heroji Jugoslavije, "Mladost" Beograd, 1975. godina
* {{cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|url=https://books.google.com/books?id=kp4JAQAAIAAJ|year=1980|publisher=Nolit}}
== Vanjske veze ==
| |||