Универзитет у Варшави – razlika između verzija

 

Подела Пољске 1795. имала је за последицу да су студенти из Варшаве имали могућност уписа једино [[Универзитет у Вилниусу|Академије у Вилниусу]] будући да је Краков, и са њим [[Јагелонски универзитет]] као најстарије и најпрестижније пољско академско средиште, завршио у оквирима тадашње [[Habsburška Monarhija|Хабсбуршке Монархије]]. Када је 1815. основана Конгресна Пољска, која је била у персоналној унији са [[Ruska Imperija|Руском Империјом]], ван њезиних граница је завршио и Вилниус тако да је земља остала и без тога универзитета. 1816. император [[Aleksandar I od Rusije|Александар I Павлович]] дозволио је пољским властима оснивање униерзитета тоји ће се састојати од медицинског, филозофског, теолошког, уметничко-хуманистичког и администратино-правног факултета. Убрзо по основању универзитет је похађало око 800 студената, а на њему је предавало око 50 професора. Након што је значајан број студената и професора узео учешће у Новембарском устанку 1830. године, универзитет је затворен. По завршетку [[Krimski rat|Кримскога рата]] у Русији је дошло до периода либерализације што је за последицу имало и издавање дозволе за отварање Медицинско-хируршке академије у Варшави. 1862. одељења за административе и правне, за медицинске, филозофске, теолошке и уметничке и хуманистичке науке су поново отворена. Како је значај новоосноване академије растао назив јој је промењен у Главна академија. Ипак, поновни устанак из 1863-1864 који је познат као Јануарски устанак, имао је за да су све школе у којима је наставни језик био пољски биле затворене. За свога кратког трајања, Главна је академија образовала око 3,000 студената од којих ће многи накнадно постати део језгре пољске интелигенције.

[[Datoteka:6 Warszawa 387.jpg|minijatura|Једна од универзитетских библиотека]]