Wikipedija

Универзитет у Варшави

Универзитет у Варшави (пољски:Uniwersytet Warszawski; латински:Universitas Varsoviensis), који је основан 1816. године, највећи је универзитет у Пољској. Универзитет запошљава 6,000 запосленика од чега 3,100 професора и предавача. Институцију похађа више од 53,000 студената, од чега преко 9,000 на вишим, дипломским или постдипломским нивоима студија. Укупно се на универзитету проводе студији у 37 дисциплина. Краљевски универзитет, назив који је некада носла институција, основан је 19. новембра 1816. године. Оснивање овога универзитета било је подстакнуто и поделом Пољске која је Варшаву одвојила од најстаријег и најпрестижнијег универзитета у пољским регијама, Јагелонског универзитета у Кракову на југу данашње Пољске.

Универзитет у Варшави
Uniwersytet Warszawski
лат. Universitas Varsoviensis
Logo univerziteta
зграда ректората
Хисторија
Оснивање1816.
Генерално
Врстајавни универзитет
Администрација
РекторМарцин Палис
Академско особље5,531
Студенти
Број студената
  – докторанти		53,500 (2013)
2,148
УдружењаЕРАСМУС, АУЕ
Локација
Сједиште
  – град
  – држава
Варшава
Пољска
Службене странице
www.uw.edu.pl

Руски император Александар I Павлович одобрио је отварање пет факултета приликом оснутка универзитета. Били су то факултет права и политичких наука, медицински, филозофски, теолошки и хуманистички факултети. Институција се брзо развијала до Новембарског устанка Пољака против Руске Империје 1830. године када је била затворена и тако је остало све до 1857. године када је као медицинска академија поново отворила своја врата. Након поновног устанка, Јануарског устанка из 1863-1864. године, сви су програми на пољском језику 1869. обустављени, али је универзитет наставило да похађа 3,000 студената, од којих су многи постали важан део локалне интелектуалне елите. У међувремену централна зграда универзитета претворена је у Империјални руски универзитет који је образовао војни кадар. Преко 70% студената у овом су периоду били Пољаци, али је њихов удео пао испод 10% због бојкота након револуције 1905. године. У периоду Првог светског рата институција је обновила свој рад и процењује се да ју је тада похађало око 4,500 студената. По завршетку рата Пољска је стекла независност и администрација у новој влади је пажњу посвећивала и подизању квалитета Варшавског универзитета који је до тридесетих година прерастао у највећи универзитет у земљи. У овоме је периоду проширен избор студијских програма и дисциплина које су подучаване и проучаване на универзитету. Након 1935 године универзитет носио име Јозефа Пилсудског, маршала и првог председника међуратне Пољске који је те године преминуо. Други светски рат и планско рушење Варшаве од стране нациста довели су до обуставе рада универзитета који ће поново започети са радом 1945. године.

Историја uredi

Почетни период за владавине Александра I uredi

 
Император Александар I Павлович

Подела Пољске 1795. имала је за последицу да су студенти из Варшаве имали могућност уписа једино Академије у Вилниусу будући да је Краков, и са њим Јагелонски универзитет као најстарије и најпрестижније пољско академско средиште, завршио у оквирима тадашње Хабсбуршке Монархије. Када је 1815. основана Конгресна Пољска, која је била у персоналној унији са Руском Империјом, ван њезиних граница је завршио и Вилниус тако да је земља остала и без тога универзитета. 1816. император Александар I Павлович дозволио је пољским властима оснивање униерзитета тоји ће се састојати од медицинског, филозофског, теолошког, уметничко-хуманистичког и администратино-правног факултета. Убрзо по основању универзитет је похађало око 800 студената, а на њему је предавало око 50 професора. Након што је значајан број студената и професора узео учешће у Новембарском устанку 1830. године, универзитет је затворен. По завршетку Кримскога рата у Русији је дошло до периода либерализације што је за последицу имало и издавање дозволе за отварање Медицинско-хируршке академије у Варшави. 1862. одељења за административе и правне, за медицинске, филозофске, теолошке и уметничке и хуманистичке науке су поново отворена. Како је значај новоосноване академије растао назив јој је промењен у Главна академија. Ипак, поновни устанак из 1863-1864 који је познат као Јануарски устанак, имао је за да су све школе у којима је наставни језик био пољски биле затворене. За свога кратког трајања, Главна је академија образовала око 3,000 студената од којих ће многи накнадно постати део језгре пољске интелигенције.

 
Главни универзитетски кампус
 
Једна од универзитетских библиотека

Главна академија била је затим замењена са Империјалним универзитетом у Варшави на којему је језик наставе био руски. Главна сврха империјалног универзитета било је образовање руског војног гарнизона који је био смештен у граду, али су већина студената (око 70%, или 1,500 од укупних 2,000) били етнички Пољаци. Универзитет на руском језику сматрао се оруђем у рукама нових власти уз помоћ којега је провођена русификација пољског друштва. Ипак, оваква ситуација није спречила студенте универзитета у удруживање у илегалне организације у којима су управо они заузели водеће улоге. Најзнаменитији међу њима били су пољски социјалистички студенти који су учествовали у Револуцији из 1905. године. Након ревоуције уследио је и бојкот образовања на руском језику који ј за последицу имао пад удела пољских студената на универзитету на свега 10%. Велик број студената који су желели да наставе са образовањем успркос бојкоту одлучивао се на одлазак на образовање у Галицију или на универзитете у западној Европи.

Два пута су руске власти размишљале о идеји пресељења универзитета ван граница Конгресне Пољске и у оквире Русије. У периоду Револуције 1905-1907. и део професора је предлагао ову идеју који су преиспитивали рад универзитета у Варшави у светлу бојкота од стране пољских студената. Форални разговори о овој идеји вођени су са више руских градова, а међу њима и са Вороњежом и Саратовом. Коначна је одлука ипак била да се универзитет задржи у Варшави, али је бојкот настављен како због језика тако и због нациоалне структуре професорског кадра на институцији. Други се пут идеја о премештању универзитета јавила у периоду Првог светског рата у којему је војна и политичка ситуација приморала руске власти на повлачење из града. Од јесени 1915. привремено су постојале две институције које су носиле назив Универзитет у Варшави. Једна је функционисала у Варшави, а друга са истим именом је све до 1917. функционисала у руском Ростову на Дону. 5. маја 1917. руска привремена влада је одлучила да затвори тај универзитет. Истога је дана основан и данашњи Јужни федерални универзитет који је тада носио назив Универзитет у Ростову на Дону.

У периоду Првог светског рата немачке су снаге ушле у Варшаву 1915. године. Са намером да придобију симпатије локалног становништа (барем оних који су били етнички Пољаци), немачке и аустријске окупационе власти дозволиле су одређену либерализацију јавнога живота у Пољској. Неколико пољских удружења поново је легално могло да обнови свој рад. Једна од институција које су поново отворене био је и Универзитет у Варшави на коме је дозвољено извођење наставе на пољском језику и повратак дела професора на радна места. Како би се пољски националистички покрет држао под контролом број предавача на универзитету био је ограничен (на њих мање од 50), али ограничење броја студената није постојало. Тако је до 1918. број студената порастао са 1,000 на 4,500.

Друга пољска Република uredi

 
Опсерваторија

Обнова неовисности која је уследила по завршетку рата и крају периода поделе земље и успостави Друге пољске Републике, означиа је и почетак брзога раста Универзитета у Варшави. Модернизација рада институције је до 1920-их довела до тога да је универзитет у многим аспектима био на нивоу универзитета у западној Европи. У следећој је деценији универзитет прерастао у највећи универзитет у Пољској са 10,000 студената и више од 250 предавача. Држава није пружала бесплатно образовање и просечна школарина у овоме је периоду за годину дана износила једну просечну месечну плату док је свега 3% студената имало прилику да прима стипендије. Санацијска влада у тридесетим годинама донела је одлуке којима је ограничила аутономију и академске слободе на универзитету. На универзитету је, иако то и није било формално прописано, провођена антисемитска сегрегација у којој су студенти и професори Јевреји сачињавали одвојена одељења позната као гето одељења.

Други светски рат uredi

 
Улазна врата главнога кампуса 1944. године.

По окончању инвазије Пољске нацистичке власти из Генералног губернаторства донеле су одлуку о затварању свих институција високог образовања у Пољској. Велика већина опреме и лабораторија је опљачкана и однесена у Немачку где је подељена међу тамошњим универзитетима, док је главни кампус Универзитета у Варшави претворен у касарну.

Нацистичка расна идеологија сматрала је да високо образовање није потребно инфериорним Пољацима и да се целу нацију, као и остале Славене, треба претворити у нацију која ће служити аријевцима. Образовање на пољском језику било је забрањено, а казна за непоштивање забране била је смртна. Без обзира на то, део професора организовао је такозвани Тајни универзитет у Варшави. Предавања су извођена у малим групама у приватним становима и судионици су се константно изагали ризику да буду откривени и погубљени од стране окупатора. До 1944. више од 300 предавача и преко 3,500 студената било је део Тајног универзитета у Варшави.

Значајан је број студената суделовао и у Варшавском устанку 1939. године као припадници Домовинске армије или Сивиш Шеренги. Кампус је у овоме периоду био под нацистичком управом која га је претворила у утврђење са бункерима и машинским оружјем. Жестоке борбе око кампуса започеле су већ првога дана устанка али борци покрета отпора нису успели да се пробију кроз главна врата. 63 професора Универзитета у Варшави убијени су у току рата. Опрема и уметничка дела непроцењиве вредности уништени су или опљачкани и однесени у Немачку из које никада нису враћени у Пољску.

Народна Република Пољска uredi

 
Факултет примењене лингвистике

Непосредно по завршетку рата намера о обнови рада универзитета у Варшави била је нејасна као и намера о обнови или необнови самога града. У децембру 1945 професори су се вратили на универзитет где су у рушевинама старога кампуса започели са обновом рада. У томе се периоду и око 4,000 студената вратило на предавања, а и обнова зграда је постепено напредовала. До краја декаде универзитет је задржао релативну аутономију. У периоду стаљинизма власти су покушавале наметнути политичку контролу на рад институције. Многе је професоре ухапсила пољска тајна полиција, провођена је цензура књига и идеолошки критерији су заузели врло проминентно место при одабиру студената и запошљавању новога особља и академског кадра. Са друге стране, нове су власти осигурале бесплатно похађање школе, док су параелно са тим за око 60% студената осигурали и стипендије. По доласку Владислава Гомулке на власт у 1956. години дошло је и до релативне либерализације која се огледала и у обнови прекограничне сарадње, те до раста квалитета наставе.

Факултети uredi

 
Факултет права и администрације.

Познате особе uredi

Познати студенти uredi

 
Давид Бен-Гурион

Познати професори uredi

  • Зигмунд Бауман
  • Јан Лукасјевич

Извори uredi

Вањске везе uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Варшави&oldid=41060893