Zelda Fitzgerald – razlika između verzija

Početkom 1922. godine Zelda je ponovo ostala trudna. Iako neki pisci kažu da se u Skotovom dnevniku navodi rečenica „Zelda i njen pobačaj”, zapravo ne postoji takav zapis. Zeldin stav o drugoj trudnoći nije poznat, ali je u prvom nacrtu romana „Lepi i prokleti”, kog je Skot tada završavao, Skot napisao scenu u kojoj glavni ženski karakter Glorija veruje da je trudna, a Entoni joj poručuje da „razgovara sa nekom ženom i vidi kako da se to najbolje reši”. Entonijev predlog je uklonjen u konačnoj verziji romana, a ta promena pomerila je fokus sa abortusa na Glorijinu zabrinutost da će joj beba uništiti figuru.<ref>{{Harvnb|Milford|1970|p=88}}; {{Harvnb|Cline|2003|pp=125–26}}</ref>

 

Kako se objavljivanje romana „Lepi i prokleti” približavalo, [[Barton Rasko]], sveže zaposleni književni urednik časopisa ''New York Tribune'', pokušao je da od Zelde izmami njenu recenziju Skotovog najnovijeg romana. U svojoj recenziji, Zelda se je našalila na račun upotrebe njenih dnevnika u Skotovom radu, ali je njen komentar postao pravi izvor ozlojeđenosti:<ref>{{Harvnb|Milford|1970|p=89}}</ref>

{{citat|Za početak, svako mora da kupi knjigu iz sledećih estetskih razloga: prvo, zbog toga što ja znam gde je zlatna haljina za svega 300 dolara u Četrdeset drugoj ulici i, takođe, ako dovoljan broj ljudi kupi knjigu znam gde ima i platinast prsten sa potpunim krugom, a i ako je gomila ljudi kupi mom mužu je potreban nov zimski kaput, iako mu je onaj koji već ima fino služio prethodne tri godine... Čini mi se da sam na jednoj strani knjige prepoznala odlomak mog starog dnevnika koji mi je nestao ubrzo nakon venčanja, a i delove pisma koji mi, mada znatno izmenjeni, veoma deluju poznato. Zapravo, izgleda da gospodin Ficdžerald smatra da plagijarizam počinje upravo kod kuće.<ref>Lanahan. In {{Harvnb|Bryer|Barks|2002|pp=xxvii–viii}}</ref>}}