1874 – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
dop. iz de Wiki |
|||
Red 10:
* 5. 1. - [[Island]] dobio ustav i ograničenu samoupravu od [[Danska|Danske]].
* 5. 1. (24. 12. 1873. po j.k.) - Zakon o šest dana zemlje - zemlja, površine šest dana oranja (oko 3,453 ha), koju seljak u Srbiji nije smeo zadužiti ni otuđiti.
* [[10. 1.]] - Izbori u Nemačkom Carstvu: većina za razne liberale.
* [[12. 1.]] (31. 12. 1873. po j.k.) - U Srbiji uspostavljen Fond za podizanje "apsanskih zavedenja" (modernih [[zatvor]]a) i donesen Zakon o potpomaganju industrijskih preduzeća (predviđen sistem koncesija).
* januar - [[Svetozar Marković]] zatvoren zbog pisanja njegovih novina "Javnost" - osuđen na devet meseci zatvora, novine zabranjene.
* [[20. 1.]] - Potpisan [[Pangkorski ugovor]] između Britanaca i sultana [[malaja|malajske]] države [[Perak]] - osnova za britansku vlast na tom poluostrvu.
* [[23. 1.]] - Britanski princ [[Alfred od Saksen-Koburga i Gote|Alfred]] se u Sankt Petersburgu oženio ruskom velikom kneginjom [[Marija Aleksandrovna (velika kneginja)|Marijom Aleksandrovnom]] (baba i deda po majci jugoslovenske kraljice [[Marija Karađorđević|Marije]]).
* 23. 1. - ''[[Kulturkampf]]'': u [[Pruska|Pruskoj]] donesen zakon o obaveznom [[građanski brak|građanskom braku]], omogućen i razvod.
* [[3. 2.]] - Umro [[Kraljevina Havaji|havajski]] kralj [[Lunalilo]], za njegovog naslednika će 12. 2. biti izabran [[Kalākaua]] (do [[1891]]).
* [[8. 2.]] - Praizvedba opere [[Modest Musorgski|Musorgskog]] "[[Boris Godunov (opera)|Boris Godunov]]" u Sankt Petersburgu.
* [[16. 2.]] - [[Pobuna u Sagi]] nezadovoljnih političara i bivših samuraja protiv japanske vlade - ugušena za par nedelja.
* [[21. 2.]]. - [[Disraeli Benjamin|Benjamin Disraeli]] postaje [[Velika Britanija|britanski]] premijer.
Linija 25 ⟶ 28:
[[Datoteka:Claude Monet, Impression, soleil levant.jpg|mini|200px|"[[Impresija, izlazak sunca]]"]]
* [[5. 4.]] - Praizvedba [[Johan Štraus Mlađi|Štrausove]] operete [[Šišmiš (opereta)|Šišmiš]]" u Beču.
* [[15. 4.]] - [[15. 5.]] - Izložba mladih slikara impresionista u Parizu, na kojoj je izložena i [[Claude Monet|Moneova]] "[[Impresija, izlazak sunca]]" - iz podsmešljive kritike [[Louis Leroy|Louisa Leroya]] preuzet pojam [[impresionizam]] (mada je korišćen i ranije).
* 15. 4. - 15. 5. - [[Brooks–Baxterov rat]] u [[Little Rock, Arkansas]], oružani sukob usled spornih izbora za guvernera 1872. - znatno oslabljena Republikanska stranka u Arkanzasu, kraj [[Rekonstrukcija (SAD)|Rekonstrukcije]], demokrati će vladati 90 godina.
* [[19. 4.]] - Potpuna revizija [[Ustav Švajcarske|Ustava Švajcarske]]
* [[30. 4.]] (18. 4. po j.k.) - Knez [[Kralj Milan Obrenović|Milan]] stigao u [[Carigrad]] (sastao se sa [[Abdul Aziz|sultanom]] [[16. 5.]]) - pitanje [[Mali Zvornik|Malog Zvornika]] nije rešeno.
* proleće - Britanski oficir [[Walter Clopton Wingfield]] prodaje komplete za igru koju je on nazvao ''Sphairistikè'' - preteča [[tenis]]a.
* [[4. 5.]] - U Nemačkoj donesen Zakon o ekspatrijaciji, koji omogućava proterivanje višestruko neposlušnih klerika.
* maj - Duhovni vođa [[Komanči|Komanča]] [[Isatai]] ih podstiče na osvetnički rat protiv belaca, uz obećanje da će biti neranjivi - pridružuju im se i Kajove i Čejeni.
* maj - [[Tajvanska ekspedicija (1874)|Tajvanska ekspedicija]] je prvi japanski inostrani pohod japanske carske vojske i mornarice - kažnjavanje tajvanskih domorodaca za ubistvo ribara 1871.
* [[17. 5.]] (5. 5. po j.k.) - Knez Milan stigao u posetu [[Rumunija|Rumuniji]].
* [[20. 5.]] - Praizvedba opere ''Brankovics György'' [[Ferenc Erkel|Ferenca Erkela]] u Budimpešti.
* [[27. 5.]] - [[Dorsland Trek]] ("Seoba zemljom žeđi"?) - [[Buri]] iz Južne Afrike putuju do Angole.
Linija 42 ⟶ 49:
* [[1. 7.]] - Na tržište iznesen [[Pisaći stroj Sholesa i Gliddena]] (Remington No. 1) - ima valjak i [[QWERTY]] tastaturu ali samo velika slova i otkucano se ne može videti.
* 1. 7. - [[Banka Španije]] izdaje prve novčanice [[španska pezeta|pezete]].
* [[13. 7.]] - U [[Bad Kissingen]]u pucano na nemačkog kancelara [[Otto von Bismarck|von Bismarcka]], atentatorov motiv je sukob vlade sa katoličkom crkvom.
* [[24. 7.]] - Karlisti na čelu sa Don Alfonso de Bourbonom zauzeli [[Cuenca (Španjolska)|Cuencu]] - pljačka i masakr stanovništva.
* [[27. 7.]] - u [[Kragujevac|Kragujevcu]] je pokrenut list „Glas javnosti“, glasilo socijalista [[Svetozar Marković|Svetozara Markovića]].
* [[27. 7.]] - [[27. 8.]] - [[Briselska konferencija (1874)|Briselska konferencija]], po inicijativi ruskog cara Aleksandra II: donesena je Deklaracija o zakonima i običajima rata, koja nije obavezujuća, ali predstavlja osnovu za [[Haške konvencije]].
* avgust - Ekspedicija potpukovnika [[George Armstrong Custer|G. A. Custera]] otkrila zlato u [[Black Hills|Crnim brdima]] Dakote - dolazi do zlatne groznice i konflikta sa Sijuksima, kojima Crna brda pripadaju po ugovoru sa SAD.
* [[2. 9.]] - Položen kamen temeljac za zgradu [[Parlament (Beč)|Parlamenta]] u Beču (prva sednica 1883).
* [[10. 9.]] - Papska bula ''[[Non expedit]]'' poziva katolike Italije da ne učestvuju na izborima.
* [[14. 9.]] - ''[[Battle of Liberty Place]]'': pobuna Belačke lige, konfederalnih veterana, u [[New Orleans, Louisiana|New Orleans]]u - privremeno je zbačen republikanski guverner i postavljen demokratski (posledica spornih izbora iz 1872).
* [[28. 9.]] - [[Teksaško-indijanski ratovi]], [[Red Riverski rat]]: Čejeni, Komanči i Kajove [[Bitka u kanjonu Palo Duro|razbijeni u kanjonu Palo Duro]], moraju se vratiti u rezervat u [[Indijanska teritorija|Indijanskoj teritoriji]] (Oklahoma).
* [[9. 10.]] - Potpisan Bernski ugovor kojim je osnovana Generalni poštanski savez (kasnije [[Svetski poštanski savez]]) - potpisnice su 22 zemlje među kojima i Srbija.
* [[10. 10.]] - [[Fidži]] postaje britanska krunska kolonija (do [[1970]]).
* oktobar - Skupštinski izbori u Srbiji u znaku stranačkih strasti (u Gornjem Milanovcu ubijen izabrani poslanik) - [[liberalna stranka (Srbija)|liberali]] uspešniji od konzervativaca.
* [[19. 10.]] - Otvoreno [[Zagrebačko sveučilište]], ima četiri fakulteta: Pravni, Bogoslovni, Filozofski i Medicinski.
* [[3. 11.]] - Izbori za [[Predstavnički dom SAD]] u većini država: [[Demokratska stranka SAD|demokrati]] dobili većinu prvi put od 1860, pre Građanskog rata.
* [[17. 11.]] - Britanski jedrenjak ''[[Cospatrick (brod)|Cospatrick]]'' se zapalio južno od [[Rt dobre nade|Rta dobre nade]]: preživela trojica od 472 osobe, zahvaljujući kanibalizmu.
* [[24. 11.]] - Amerikanac [[Joseph Glidden]] dobio patent za [[Bodljikava žica|bodljikavu žicu]].
* [[7. 12.]] (25.11. po j.k.) - Predsednik srpske vlade [[Jovan Marinović]] daje ostavku, usled velike opozicije po pitanju skupštinske adrese; zamenjuje ga [[Aćim Čumić]], takođe [[Konzervativci (Srbija)|konzervativac]] (par liberala u vladi).
* [[29. 12.]] - Španski general [[Arsenio Martínez Campos]] se u [[Sagunto|Saguntu]] izjasnio za [[Alfonso XII (Španija)|Alfonsa XII]] - vojska ne želi protiv
=== Kroz godinu ===
Linija 79 ⟶ 93:
* [[17. 2.]] - [[Thomas J. Watson]], direktor ''IBM'' († [[1956]])
* [[18. 3.]] - [[Nikolaj Berđajev]], religijski i politički filozof († [[1948]])
* [[24. 3.]] - [[Harry Houdini]], američki iluzionist i eskapist († [[1926]].)
* [[25. 3.]] - [[Ivša Lebović]], hrvatski političar i odvjetnik († [[1936]].)
* [[29. 3.]] - [[Rudolf Maister]], austro-ugarski i jugoslavenski oficir († [[1934]].)
* [[15. 4.]] - [[Johannes Stark]], njemački fizičar († [[1957]])
* [[18. 4.]] - [[Ivana Brlić-Mažuranić]], hrvatska književnica († [[1938]].)
* [[25. 4.]] - [[Guglielmo Marconi]], talijanski inženjer i fizičar († [[1937]].)
Linija 89 ⟶ 104:
* [[9. 5.]] - [[Howard Carter]], britanski arheolog, egiptolog († [[1939]])
* [[21. 5.]] - [[Franjo Brozinčević]], švicarski inženjer i preduzetnik († [[1933]])
* [[26. 5.]] - [[Henri Farman]], avijatičar, proizvođač aviona († [[1958]])
* [[29. 5.]] - [[Gilbert Keith Chesterton]], britanski pisac († [[1936]])
* [[15. 6.]] -
=== Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac ===
Linija 99 ⟶ 115:
* [[10. 8.]] - [[Herbert C. Hoover]], američki političar i predsjednik († [[1964]])
* 10. 8. - [[Antanas Smetona]], predsednik Litvanije († [[1944]])
* [[18. 8.]] - [[Ana od Batenberga|Ana Petrović Njegoš]], kćerka knjaza Nikole († [[1971]])
* [[22. 8.]] - [[Max Scheler]], njemački filozof († [[1928]].)
* [[24. 8.]] - [[Stanoje Stanojević]], srpski istoričar († [[1937]])
Linija 113 ⟶ 131:
* [[13. 11.]] - [[Margerit Long]], francuska pijanistkinja (†[[1966]].)
* [[15. 11.]] - [[August Krogh]], danski liječnik, nobelovac († [[1949]].)
* [[16. 11.]] - [[Aleksandar Kolčak]], ruski admiral († [[1920]])
* [[20. 11.]] - [[Brana Cvetković]], srpski glumac, reditelj i književnik († [[1942]])
* [[27. 11.]] - [[Chaim Weizmann]], hemičar, prvi predsednik Izraela († [[1952]])
Linija 125 ⟶ 144:
* [[17. 1.]] - [[Chang i Eng Bunker]], originalni sijamski blizanci (* [[1811]])
* [[3. 2.]] - [[Lunalilo]], kralj Havaja (* [[1835]])
* [[9. 2.]] - [[Jules Michelet]], istoričar (* [[1798]])
* [[8. 3.]] - [[Millard Fillmore]], bivši predsednik SAD (* [[1800]])
* [[10. 3.]] - [[Moritz von Jacobi]], fizičar, inženjer (* [[1801]])
* [[1. 5.]] - [[Nikola Tommaseo]], književnik, jezikoslovac i političar (* [[1802]])
* [[28. 6.]] - [[Ilija Garašanin]], srpski državnik (* [[1812]])
* [[18. 6.]] - [[Fran Kurelac]], hrvatski književnik i filolog (* [[1811]].)
| |||