Jean Sibelius – razlika između verzija

'''Jan SibelijusSibelius''' ([[8. 12.|8.12.]] [[1865]]. - [[20. 9.|20.9.]] [[1957]].), finski kompozitor.

Snažna umetnička ličnost svoje zemlje. Finska nacionalna muzička škola, koju su utemeljili kompozitori kao [[Frederik PacijusPacius]], [[Aksel Gabrijel IngelijusIngelius]] i [[Robert Kajanus]], sa muzičkom harizmom Jana SibelijusaSibeliusa, stekla je međunarodni ugled i priznanje.

Jedno vreme je studirao pravo, a sa 14 godina počeo je učiti pevanje, a studirao je [[Teorija muzike|teoriju]], kompoziciju i violinu. U početku su najjače poticaje njegovom stvaranju dale legende iz narodnog epa "[[Kalevala]]", no nikada nije unosio u svoja dela narodnu melodiju i ritmiku, već je komponovao u njihovom duhu. 1891. Godine, oženio se šest godina mlađom Aino Jarnefelt, iz porodice kompozitora [[Armas Jarnefelt|Armasa Jarnefelta]] i sa njom u srećnom braku poživeo do kraja života. Godine 1897, dobio je državnu stipendiju, koja mu je omogućila da se u celini posveti komponovanju. Nakon mnogih putovanja po Evropi, stvorio je muzička dela, koja su mu bila više internacionalna, a po stilu klasicistička, sa snažnim uplivom [[Claude Debussy|Debisijevog]] muzičkog [[impresionizam|impresionizma]] i tonske rafinisanosti, a isto tako i pod uticajem Evropske pozne romantike, sintetizujući ove tekovine svog vremena i gradeći na njima svoj lični stil. Nakon velikog broja kompozicija, komponovanih u prvom periodu, između 1888. i 1905. godine (vremenski razmak od 17 godina i čak oko 50 numerisanih ''opusa''), SibelijusSibelius donekle smanjuje broj dela koja stvara, a u formalnoj i melodijsko - ritmičkoj strukturi teži sve većoj koncentraciji muzičkog materijala i pročišćavanju ličnog stila. Tako u drugom svom stvaralačkom periodu, između 1905 i 1924 godine, stvara niz dela (to je još oko 55 ''opusa'', ali raspoređenih na period od 19 godina), koja su po preglednosti tema i po formalnoj i melodijsko - ritmičkoj strukturi, značajno skoncentrisana u manjem broju zasebnih celina, stavova.

Poslednji javni nastup imao je [[1924]]. godine, a na njemu je dirigirao svoje remek-delo "[[Sedma simfonija|Sedmu simfoniju]]", koja je bila i zadnja simfonija koju je napisao i koja je u svoj svojoj preglednosti, ostvarila koncentraciju muzičkih misli i strukture. Valja ovde primetiti da je SibelijusSibelius poslednje delo (''opus 116'') komponovao 1929. godine - znači, još 11 ''opusa'' u narednih pet godina - i da je otada živeo u povučenosti imanja ''Jarvenpaa'' nedaleko od [[Helsinki]]ja, poslednjih 28 godina svog dugog života. Pred kraj života, uništio je [[manuskript]] svoje nesuđene Osme Simfonije, koji je u međuvremenu načinio.

Muzičko stvaralaštvo Jana SibelijusaSibeliusa obuhvata ukupno 116 dela ili ''[[opus]]a'', komponovanih između 1888. i 1929. godine. SibelijusSibelius je stvarao na raznim muzičkim područjima.

Na polju [[Koncert (muzička kompozicija)|koncertantne]] muzike, SibelijusSibelius je komponovao kultno delo za violinu, njegov najomiljeniji instrument:

[[Koncert za violinu i orkestar (SibelijusSibelius)|Koncert za violinu i orkestar]], d - mol, [[opus]] 47 (1903 - 1905).

Na polju baletske muzike, SibelijusSibelius je kompnovao dva kraća baleta: Peleas i Melisanda (prema [[Moris Meterlink|Meterlinkovom]] komadu i Bura (prema [[Viljem ŠelspirŠekspir|Šekspiru]]). Takođe je napisao i dve samostalne orkestarske svite: Karelija, svita opus 11 (1894) i Ljubavna svita, opus 14 (1894. godine, za kamerni orkestar).

SibelijusSibelius je ipak, veliki majstor simfonijske muzike. Tu je ostavio veliki broj jednostavačnih simfonijskih poema i sedam instrumentalnih simfonija.