Antivirus – razlika između verzija

Za razliku od prvobitnih antivirusnih softvera, koji su bilise baziranibazirali isključivo na tretiranju računarskih virusa, moderni antivirusni softver sistemsistemi štite od različitih malvera, u koje osim "klasičnih" virusa spadaju i: [[računarski crv|crvi]], [[Trojanski konj (informatika)|trojanci]], [[backdoor]], [[rootkit]], [[adware|adwarei]]<nowiki/>i, [[spyware|spywarei]]<nowiki/>i, [[dialer|dialeri]]<nowiki/>i, [[keylogger|keyloggeri]]<nowiki/>i... Mnogi današnji paketi nude zaštitu i od raznih vrsta socijalnog inženjeringa, poput fišinga (''[[fishing]]'').<ref>{{cite web|title=What is antivirus software?|url=http://www.microsoft.com/security/resources/antivirus-whatis.aspx|publisher=Microsoft}}</ref>

Postoji više načina zaštite. Ona bazirana na potpisima uključuje otkrivanje i uklanjanje već poznatih napasti. No, problem je u tome što kompjuter može da bude zaražen i nekim novim malverom za koji još ne postoji potpis. Zbog toga antivirusi često koriste metodu [[heuristika|heuristike]]. Jedna vrsta heuristike se zasniva na generičkim potpisima, kojakoji možemogu da otkrijeotkriju novi malver ili varijantu onog već poznatog, tako što u datoteci tražitraže poznati maliciozni kod, ili njegove manje izmene. Neki antivirusni softveri mogu da predvide delovanje programa tako što će ga pokrenuti u [[sandbox]]u, i analizirati ga da provere izvršava li kakve potencijalno zlonamerne radnje. Sandbox je izolisano okruženje van kojeg program ne može da prodre i u slučaju da jeste maliciozan, ne može da uradi štetu stvarnom sistemu.

No, bez obzira koliko korisni mogu da budu, antivirusi imaju i neke nedostatke. Oni utiču na korišćenjekorištenje sistemskih resursa, zbog čega može doći do smanjene brzine rada kompjutera (pada performansi).<ref>{{cite web|title=How Antivirus Software Can Slow Down Your Computer|url=http://www.support.com/blog/post/how-antivirus-software-can-slow-down-your-computer|publisher=Support.com Blog|accessdate=07/26/10}}</ref> Neiskusni korisnici mogu takođe da imaju problema sa razumevanjem obaveštenja i odluka koje im antivirusni softver daje. Neispravna odluka, naime, može znatno oslabiti sigurnost sistema. Osim toga, ako se antivirus koristi heuristikom, uspešnost te metode ovisi o balansu između lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata. Lažno pozitivni rezultati (kada je bezazlen program prepoznat kao pretnja) mogu da imaju jednako loše posledice kao i lažno negativni razultati<ref>{{cite web | title=Softpedia Exclusive Interview: Avira 10 | url=http://news.softpedia.com/news/Avira-s-New-Anti-Malware-Fleet-139829.shtml| work=Ionut Ilascu | publisher=Softpedia | date=14 April 2010 | accessdate=2011-09-11}}</ref> - npr. gubitak važnog dokumenta ili čak važne sistemske datoteke.

* Detekcija štetnih aktivnosti - antivirusni softver nadgleda softver u okruženju koji sa kojim kompjuterski sistem komunicira. Ukoliko detektuje sumnjive aktivnosti nekog softvera, dodatno ga detaljno proverava koristeći neku od metoda detekcije. Ova metoda je pogodna za detekciju novih i nepoznatih virusa.

* Heuristička metoda - slično metodi detekcije štetnih aktivnosti, ova metoda se može koristiti kod novih i nepoznatih virusa. Može se koristiti na dva načina: analiza datoteka i emulacija datoteka. [[Emulacija datoteka]] podrazumeva pokretanje programa u virtuelnom okružju, te bileženje radnji koje izvrši. Ovisno o zabileženim radnjama, antivirus može da odredi da li je program maliciozan ili ne i potom poduzetipoduzme odgovarajuće radnje.<ref>{{Harvnb|Szor|2005|pp=474–481}}</ref>

Još jedna potencijalna mana ove metode jest da neki autori virusa pokušavaju da izbegnu sličnost sa postojećim potpisima te pribegavaju -morfičnemorfičnim (oligomorfičneoligomorfičnim, polimorfičnepolimorfičnim i odnedavno metamorfičnemetamorfičnim) virusevirusima. Ta vrsta malicioznog softvera šifrira ([[enkripcija|enkriptuje]]) delove svog koda, ili na druge načine izmenjuje samog sebe, u svrhu prikrivanja, tj. da njegov potpis ne odgovara nekom u rečniku.<ref>{{Harvnb|Szor|2005|pp=252–288}}</ref>

Mnogi virusi, naime, počnu na razini pojedinačnih infekcija. Preko kasnijih [[mutacija]], tj. "poboljšavanja" njihovih svojstava (od strane samog autora ili nekih drugih napadača), on može imati više međusobno sličnih varijanti. Generička detekcija je detekcija i uklanjanje više malicioznih pretnji korišćenjemkorištenjem jednog odgovarajućeg potpisa.<ref>{{cite web |url= http://www.securelist.com/en/glossary?glossid=189210517|title=Generic detection |accessdate=2013-07-11 |work= |publisher=Kaspersky |date= }}</ref>

Antivirusni softver može da pokuša skenirati kompjuter u potrazi za [[rootkit]]om. Reč je o posebnoj vrsti malwarea dizajnirandizajniranoj da si pridobije administratorske privilegije preko kompjuterskog sistema - a da pritom, naravno, prođe nezapaženo što je duže moguće. Rootkit može da promenipromeniti način funkcionisanja operativnog sistema, a ponekad se i "upletatiuplesti" u rad antivirusnog softvera čineći ga nepouzdanim. Teško ga je ukloniti, a ponekad je jedino rešenje reinstalacija operativnog sistema.<ref>[http://www.f-secure.com/en_EMEA/security/virus-removal/virus-information/encyclopedia/encyclopedia_rootkit.html Rootkit]</ref>

Zaštita u stvarnom vremenu poznata je pod nazivima real-time protection, on-access scanning, background guard, resident shield i autoprotect. To je zaštita kakvu poseduju skoro svi antivirusi, antispywarei (često ne u besplatnoj verziji) i drugi programi za zaštitu kompjutera. Ona beleži aktivnosti na sistemu i posmatra dešavaju li se kakve sumnjive aktivnosti, i to u stvarnom vremenu. To je u drugim rečima razdoblje kada su podaci učitani u memoriju kompjutera: kad korisnik stavlja [[CD]], otvara [[e-mail]] poruku, ili surfa [[internet]]om; ili pak razdoblje kad je datoteka na kompjuteru već učitana ili izvršena.<ref>[http://www.kaspersky.com/faq?chapter=170710015&qid=173727547 Kaspersky Lab Technical Support Portal] {{WebCite|url=http://www.webcitation.org/5wTrMA7aY|date =2011-02-13}}</ref>

Lažno pozitivni rezultat označava dešavanje kada antivirus pogrešno detektira bezopasnu datoteku kao virus. Kada se ovo dogodi, mogu da se jave ozbiljni problemi. U slučaju da je antivirus konfigurisan da automatski briše zaražene datoteke ili da ih izoliše u karantenu, lažno pozitivni rezultat kod neke važne datoteke može da učiniučiniti operativni sistem ili namenski program nesposobnim za rad.<ref>{{cite web|url=http://arstechnica.com/microsoft/news/2008/11/avg-incorrectly-flags-user32-dll-in-windows-xp-sp2sp3.ars|title=AVG incorrectly flags user32.dll in Windows XP SP2/SP3|accessdate=2011-02-24|author=Emil Protalinski|date=November 11, 2008|publisher=''[[Ars Technica]]''}}</ref> U slučaju da Windowsi postanu nesposobni za rad, troškovi njihovog ponovnog popravljanja u servisima može da prisili firme u kojima se koriste na privremeno zatvaranje.<ref>{{citation|url=http://www.zdnet.co.uk/news/security-management/2010/04/27/mcafee-to-compensate-businesses-for-buggy-update-40088779/|title=McAfee to compensate businesses for buggy update|accessdate=Thursday, 2 December 2010}}</ref><ref>{{citation|url=http://news.cnet.com/8301-1009_3-20003074-83.html|title=Buggy McAfee update whacks Windows XP PCs|accessdate=Thursday, 2 December 2010| archiveurl= http://web.archive.org/web/20110113170013/http://news.cnet.com/8301-1009_3-20003074-83.html| archivedate= 13 January 2011 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref>

Pokretanje više antivirusa istovremeno može da ugrozi sistemske performanse i, još važnije, da uzrokuje konflikte među antivirusima.<ref>{{cite web|url = http://support.microsoft.com/default.aspx?scid=http://support.microsoft.com:80/support/kb/articles/Q189/2/64.ASP&NoWebContent=1|title = Plus! 98: How to Remove McAfee VirusScan|accessdate = 2009-11-29|last = [[Microsoft]]|authorlink = |year = 2007|month = January| archiveurl= http://web.archive.org/web/20091111020202/http://support.microsoft.com/default.aspx?scid=http://support.microsoft.com:80/support/kb/articles/Q189/2/64.ASP&NoWebContent=1| archivedate= 11 November 2009 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref> Zbog toga će mnogi antivirusi odbiti da se instaliraju ako otkriju da na sistemu deluje i neki drugi. Ipak, pomoću koncepta koji se naziva multiskening nekoliko je firmi (uključujući G Data<ref>{{cite web|title=G-Data Internet Security 2010|url=http://www.pcworld.com/article/165600/gdata_internet_security_2010.html|author=Robert Vamosi|date=May 28, 2009|publisher=''[[PC World (magazine)|PC World]]|accessdate=2011-02-24}}</ref> te [[Microsoft]]<ref>{{cite web|url=http://www.darkreading.com/vulnerability_management/security/antivirus/showArticle.jhtml?articleID=224700879|title=New Microsoft Forefront Software Runs Five Antivirus Vendors' Engines|publisher=''Darkreading''|author=Kelly Jackson Higgins|date=May 5, 2010|accessdate=2011-02-24}}</ref>) uspelo da napravi aplikacije koje istovremeno pokreću više ''enginea''.

Funkcionalnost nekoliko legitimnih aplikacija takođe mogu da srozaju antivirusi. TrueCrypt, program otvorenog koda namenjen [[enkripcija|enkripciji diskova]], može da se sukobi da antivirusom, što dovodi ili do nemogućnosti funkcionisanja ili velike sporosti programa.<ref>{{cite web|url=http://www.truecrypt.org/docs/?s=troubleshooting|title=Troubleshooting|accessdate=2011-02-17}}</ref> I igre na Steam platformi mogu da imaju problema sa antivirusnim softverom;, te zbog toga bitibudu nestabilne ili se sporo izvoditiizvode.<ref>{{cite web

Problem je dodatno uvećan zbog činjenice da je, za razliku od nekad, danas čestočesta praksa da pisce malicioznog softvera finansuju kriminalne organizacije.<ref>{{cite web|url=http://www.computerweekly.com/Articles/2007/07/13/225537/hacking-poses-threats-to-business.htm|title=Hacking poses threats to business|accessdate=2009-11-15|author=Dan Illett|publisher=''[[Computer Weekly]]''|date=July 13, 2007}}</ref> Nije retkost da kriminalne organizacije koje nemajubez dovoljno tehničkog znanja za pisanje malwarea čak kupuju maliciozne pakete od programera, kojima cene variraju obično ozavisno od kompleksnosti i brojubroja opcija, a kreću se od tristotinjak pa sve do preko hiljadu evra. Paketi je moguće zasebno podesiti da se izbace ili uvedu neke druge opcije, u zavisnosti o želji kriminalaca, a onda ukupna cena ovisi o komponentama koje su izabrane.

Nezavisna testiranja antivirusa u februaru 2010. pokazala su da najbolja razina detekcije iznosi 99.,6, a najmanja samo 81.,8%. Svi antivirusi na testiranju imali su određen broj lažno pozitivnih rezultata<ref>{{cite web|url = http://www.av-comparatives.org/images/stories/test/ondret/avc_report25.pdf|title = Anti-Virus Comparative No. 25 |accessdate = 18 April 2010|last = AV Comparatives |authorlink = |year = 2010|month = February| archiveurl= http://web.archive.org/web/20100330233157/http://www.av-comparatives.org/images/stories/test/ondret/avc_report25.pdf| archivedate= 30 March 2010 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref>, neki više, neki manje. Iako se metodologije razlikuju, neke istaknute nezavisne kompanje za testiranje uključuju AV-Comparatives, ICSA Labs, West Coast Labs, Virus Bulletin, AV-TEST i ostale članice Anti-Malware Testing Standards Organization-a.ref>[http://www.computerworld.com/s/article/9178037/Guidelines_released_for_antivirus_software_tests Guidelines released for antivirus software tests]</ref><ref name="Harley 2011">{{cite book|last= Harley |first= David |authorlink= David Harley |title= AVIEN Malware Defense Guide for the Enterprise |url= http://books.google.com/books?id=LBzXf0A-jQwC |accessdate= 2013-06-10 |year= 2011 |publisher= [[Elsevier]] |location= |isbn= 9780080558660 |page= 487 }}</ref> Valja pomenuti da je testiranje antivirusnih programa vrlo složeno te da varira o mnogim faktorima.