Opsada Beograda (1456) – razlika između verzija

|opis_slike = <small>Mađarska slika iz [[19. vekvijek|19. veka]]a. U sredini, sa krstom u ruci, je [[Jovan Kapistran]].</small>

|datum = [[4. 7.|4. jul]] – [[22. 7.|22. jul]] [[1456]].

|strana2 = [[file:Flag of the Ottoman Empire (1453-1844).svg|25px]] [[Otomansko Carstvo|Osmansko carstvo]]

|komandant2=[[file:Flag of the Ottoman Empire (1453-1844).svg|25px]] [[Mehmed II Osvajač|Mehmed II]]<br />[[file:Flag of the Ottoman Empire (1453-1844).svg|25px]] [[Karadža, rumelijski beglerbeg|beglerbeg Karadža]]

'''Opsada Beograda 1456.''' ({{jez-mađ|Nándorfehérvári diadal}}, {{jez-tur|Belgrad kuşatması}}) je drugi veliki napad Turaka na ovaj grad koji se desio između [[4. jul7.|4.]] i [[22. jul7.|22. jula]]a .<ref name="spremić">Momčilo Spremić, Đurađ Branković i njegovo doba, Srpska književna zadruga, Beograd 2002.</ref> Nakon [[Pad Carigrada (1453)|pada Carigrada]], glavni protivnik [[OsmanskoOtomansko carstvoCarstvo|Osmanlija]] na zapadu bila je [[Ugarska]] kraljevina. [[Sultan]] [[Mehmed II Osvajač|Mehmed II]] pokrenuo je veliku vojsku sa ciljem da [[Opsada Smedereva (1456)|osvoji Smederevo]], prestonicu [[Srbija|srpskog]] [[despot]]a [[Đurađ Branković|Đurđa Brankovića]], i [[Beograd]], najznačajnije ugarsko uporište na južnoj granici.

Veliku tursku silu nisu dočekale ujedinjene hrišćanske snage čemu su se mnogi nadali. Čak ni u samoj [[Ugarska|Ugarskoj]] nije postignut dogovor o jedinstvenom delovanju. Vojsku koja je branila [[beogradska tvrđava|beogradsko utvrđenje]] činili su odredi koje je okupio [[Janoš Hunjadi]], nešto trupa koje je poslao despot Đurađ, kao i odredi slabo naoružanih [[krstaškikrižarski ratovi|krstaša]].

Značajan događaj tokom [[Opsada|opsade]] je razbijanje turske flote na Dunavu [[14. jul7.|14. jula]]a [[1456]]. godine. Uvidevši da ne mogu da odseku grad od reka, a samim tim i od Ugarske, Turci su se odlučili na žestok juriš koji je izveden [[21. jul7.|21. jula]]a. Uz velike napore opsađeni su odoleli a sutradan je usledilo tursko povlačenje.

Smrću [[Vladislav I Jagelonac.|Vladislava I Jagelonca]], [[1444]]. godine, Ugarska je ostala bez vladara. Državom je upravljao savet koji je izvršnu vlast poverio sedmorici kapetana. Potvrđen je izbor [[Ladislav V. PosmrčePosmrtni|Ladislava V Posmrčeta]] za kralja, a odlučeno je da se do njegovog punolestva vlast poveri jednom od guvernera. Ova dužnost dodeljena je [[Janoš Hunjadi|Janošu Hunjadiju]] [[1446]]. godine. Hunjadi se aktivno borio protiv Turaka. Ipak, [[18. oktobar10.|18. oktobra]] [[1448]], njegove snage su poražene na [[Kosovska bitka (1448)|Kosovu polju]]. Ovom prilikom Hunjadi je zarobljen, ali uspeo je da pobegne da bi potom ponovo pao u zarobljeništvo srpskog despota Đurđa Brankovića. Odnosi među njima su se poboljšali tek [[1451]], kada su despotu vraćena neka imanja u Ugarskoj, ali će oni ostati složni i u narednom periodu. Za vreme Hunjadijevog odsustva ponovo je postalo aktuelno pitanje izbora vladara. Godine [[1452]], car [[Sveto rimskoRimsko carstvoCarstvo|Svetog rimskog carstva]] [[Fridrih III od Austrije|Fridrih III]] je pod pritiskom pobune staleža u [[Beč]]u morao da se odrekne starateljstva nad Ladislavom i da mu dozvoli povratak u Ugarsku. Za novog staratelja dvanaestogodišnjeg Ladislava izabran je [[Ulrih II Celjski|Ulrih Celjski]]. Kao naknadu za ovaj položaj Hunjadi je dobio neke posede, imenovan je za naslednog [[Bistrički župan|bistričkog župana]] i za komandanta ([[kapetan]]a) ugarske vojske.<ref name="ugarska" /> Posle povratka kralja u Ugarsku, položaj guvernera je ukinut jer su Hunjadijevi protivnici smatrali da on nije neophodan.<ref name="ugarska">[[Peter Rokai]], [[Zoltan Đere]], [[Tibor Pal]], [[Aleksandar Kasaš]], Istorija Mađara, Klio, [[Beograd]] [[2002]].</ref>

[[file:Gentile Bellini 003.jpg|thumb|150px|[[Mehmed II|Mehmed II Osvajač]], portret koji je 1480. naslikao mletački slikar [[Đentile Belini]]. Osmanski sultan je 1456. neuspešno opsedao Beograd, ali je kasnije osvojio Srbiju, Bosnu i Moreju.]]

Nakon smrti [[Murat II|Murata II]] na [[Osman I|Osmanov]] presto dolazi [[Mehmed II Osvajač|Mehmed II]], kasnije nazvan ''Osvajač''. Već u prvim godinama vladavine [[1453]]. godine postigao je veliki uspeh. Osvojen je [[Istanbul|Carigrad]], prestonica [[Vizantijaвизантијско царство|vizantijskih]] careva i centar [[Pravoslavlje|istočnog hrišćanstva]]. Ova pobeda ojačala je ratoborno krilo među otomanskim velikodostojnicima koje je podržavalo Mehmeda. On je [[jul]]a [[1453]]. uklonio [[Veliki vezir|velikog vezira]] [[Džandarli Halil]]a, koji se često zalagao za kompromis sa [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] silama.<ref name="mantran">[[Rober Mantran]], Istorija osmanskog carstva, Klio, [[Beograd]], [[2002]].</ref>

Osnovna preokupacija turskog sulatana bio je [[Balkansko poluostrvo|Balkan]]. Za sultana je bilo značajno da osigura prevlast na [[Dunav]]u. U takvim okolnostima neizbežno je morao doći u sukob sa Ugarskom. Pohod [[1454]]. bio je neuspešan. Naredne godine zauzeo je [[Novo Brdo]], važnu i bogatu rudarsku oblast. [[Vlaška]] je mirovala, a [[vojvoda od Moldavije]] prihvatio je u [[Oktobar|oktobru]] [[1455]]. da plaća [[danak]] da bi osigurao mir i slobodnu trgovinu za svoje podanike u [[Akerman]]u. Sultan je mogao mirno da organizuje pohod na Ugarsku koju su razarali unutrašnji sukobi.<ref name="mantran" />

U ovom periodu u Ugarskoj, i uopšte na zapadu, pravljeni su planovi za [[krstaškikrižarski ratovi|krstaški pohod]] protiv Osmanlija. U [[februar]]u 1456. u [[Budim]]u je održan sabor ugarskih velikaša na kome se raspravljalo o odbrani južne granice i opremanju vojske. Ovom prilikom odlučno su istupila dva crkvena dostojanstvenika. Prvi je bio [[Jovan Kapistran]], koji je s Hunjadijem boravio u Južnoj Ugarskoj, gde je zagovarao neophodnost rata protiv Turaka. Njega je [[papa]] i zvanično imenovao za krstaškog propovednika. Drugi je bio [[Huan Karvahal|Huan (Jovan) Karvahal]]. On je na saboru odlučno istupio ističući da se u Italiji obavljaju obimne pripreme. Ovaj sabor je završen u aprilu bez značajnijih zaključaka.

U Italiji su zaista pravljeni veliki planovi. Rimski papa [[Papa Kalist III|Kalist III]] gradio je flotu na [[Tibar|Tibru]], a pomoć je obećao i [[Alfonso V od Aragona|Alfonso Aragonski]] kao i [[Mletačka republikaRepublika|Mleci]], [[Genova|Đenova]], [[Firenca]], [[Modena]], [[Bologna|Bolonja]], [[burgonja|burgundski]] vojvoda i [[portugal]]ski kralj. Računalo se na vojske [[sveto rimskoRimsko carstvoCarstvo|cara Svetog rimskog carstva]] i ugarskog kralja. Ipak, hrišćanski svet nije bio jedinstven, mnogi evropski vladari nisu podržali pohod, ([[Kraljevina Francuska|francuski]] kralj [[Karlo VII Pobednik|Šarl VII]] se držao po strani, a u [[Kraljevina Engleska|Engleskoj]] je otpočinjao dinastički sukob kasnije nazvan [[Ratovi dviju ruža|Rat ruža]]).

Pošto podrška [[dvoracpalata|dvordvora]]a i plemića nije bila obezbeđena morala je da se mobiliše masa fanatičnih vernika. Propovedanje [[krstaškikrižarski ratovi|krstaškog rata]], koji je objavljen još u [[februar]]u [[1456]], dobilo je na važnosti. Glavni propovednik bio je [[Franjevci|franjevac]] Kapistran. Odziv siromašnih bio je masovan. Bilo je tu ljudi raznih zanimanja ili bez zanimanja, studenata i avanturista svih vrsta.<ref name="kalić" /> Grupe krstaša stizale su sa svih strana, preko [[Budim]]a u [[Petrovaradin]], u kome je bilo centralno mesto okupljanja.

I pored svih neuspeha, neumorni Hunjadi je ulagao ogromne napore da okupi vojsku. Dana [[12. jun6.|12. juna]]a piše u [[Transilvanija|Erdelj]] i traži pomoć, pre svega [[konjica|konjicu]]. Pisao je [[22. jun6.|22. juna]]a zajednici ''[[sedam saksonskih stolica]]'', ali pomoć nije došla. Ponovo piše u Erdelj [[3. jul7.|3. jula]]a, ali vremena više nije bilo, jer su se Turci približili Dunavu. Iako sa slabijim snagama, Hunjadi se u junu uputio u susret Turcima.

Turske pripreme otpočele su još u [[Zima|zimu]] 1456. godine. Na ravnici između [[Istanbul]]a i [[Jedrene|Jedrena]] sakupila se ogromna vojska. Sultan je tražio pomoć od svojih vazala: od [[bosnahistorija usrednjovjekovne srednjem vekuBosne|bosanskog]] kralja tražio je 10.000 ljudi, od [[herceg]]a [[StefanStjepan Vukčić Kosača|Stefana Vukčića]] 8.000, a od [[vojvoda|vojvode]] [[Petar I Pavlović|Petra I Pavlovića]] 4.000 i odgovarajuću količinu namirnica od svakog od njih. Oni su odbili da pošalju ovu pomoć, ističući kako će plaćati samo redovan [[danak]]. Ali i bez njih turska sila je bila ogromna. Sakupljana je vojska iz svih provincija. Vojsku je predvodio lično Mehmed II, a uz njega su bile najznačajnije vojskovođe; među njima i [[Rumelija|rumelijski]] [[beglerbeg]] [[Karadža, rumelijski beglerbeg|Karadža]] i zapovednik [[janjičari|janičara]] [[Hasan, zapovednik janičara|Hasan]].<ref name="kalić" /> U turskoj vojsci bilo je i stranaca iz [[PersijskoPerzijska carstvoMonarhija|Persije]], sa poseda [[egipat]]skog sultana, [[Tatari|Tatara]], takođe i stručnjaka za livenje [[top]]ova iz [[Italija|Italije]] i [[Nemačka|Nemačke]]. O brojnosti ove vojske ne postoje pouzdani podaci. Čak i očevidac [[Jovan Taljakoco|Taljakoco]], Kapistranov pratilac, u različitim trenucima iznosi različite podatke. Prvi put govori o 100.000, a drugi put o 160.000 vojnika. Po rečima [[Salcburg|salcburškog]] kancelara [[Bernard Krojburški|Bernarda Krojburškog]] turska vojska nikada nije imala preko 100.000 ljudi, pa se ovaj broj može uzeti za gornju granicu.<ref name="kalić" />

[[file:Tucrcoczy Janos Iancu de Hunedoara Brunnner Ausgabe.jpg|thumb|150px|thumb|[[Janoš Hunjadi]], najznačajniji borac protiv Turaka u [[15. vekvijek|15. veku]]u, ovde je prikazan na drvorezu ugarskog gravera [[Janoš Turoci|Janoša Turocija]]. Ovo je jedini Hunjadijev portret urađen za njegova života.]]

Najviše je bilo krstaša. Oni su dolazili sa svih strana, najviše iz Ugarske, ali i iz [[Austrija|Austrije]], [[Poljska|Poljske]], [[Češka Republika|Češke]], [[Nemačka|Nemačke]]. Glavni logor krstaške vojske bio je kod [[Zemun]]a. Ova vojska bila je slabo opremljena. [[Konji|Konj]]â gotovo da i nije imala, a prave ratne opreme veoma malo. Hunjadi nije imao dovoljno poverenja u ovu vojsku, a i sam Kapistran je ulagao velike napore kako bi održao red. Od svih prispelih krstaša samo je manji broj učestvovao u borbama. Prva grupa, koju je predvodio lično Kapistran, prebačena je na pet lađa u Beograd, [[2. jul7.|2. jula]]a. Već [[3. jul7.|3. jula]]a grad je bio potpuno odsečen. Najverovatnije je u borbama u gradu i oko njega učestvovalo između 10 i 20 hiljada hrišćanskih vojnika. Veliki problem za ovu vojsku bilo je snabdevanje. Ono se nešto popravilo tek posle borbi na Dunavu [[14. jul7.|14. jula]]a.

U [[jun]]u [[1456]]. ogromna turska vojska kretala se kroz [[Srbija|Srbiju]] ka [[Dunav]]u. Đurađ Branković i ceo srpski narod bili su uznemireni dolaskom turske sile.<ref name="spremić" /> Baš tada na nebu se pojavila repata zvezda ''koja dosezaše do zemlje''. Ondašnji, sujeverni svet smatrao je da ova pojava, kasnije nazvana Halejeva kometa, donosi nesreću.<ref name="spremić" /> Srpski despot slao je sultanu poklone kako bi ga umilostivio ali bez uspeha, pa je turska vojska došla pod Smederevo. Jedan deo turske vojske poseo je [[Rudnik (planina)|Rudnik]], a jedan broj konjanika je krenuo protiv [[Đurađ Kastriot Skenderbeg|Skenderbeg]]a. Smederevo je bilo dobro snabdeveno i utvrđeno. I drugi srpski gradovi bili su spremani za borbu. Turci su napali Smederevo ali je grad odolevao. Spaljeno je predgrađe. Na vest da dolaze Ugri, sultan [[Mehmed II Osvajač|Mehmed II]] se pokolebao. Pošto gubici nisu bili zanemarljivi, odustao je od osvajanja srpske prestonice i krenuo ka [[Beograd]]u.<ref name="spremić" />

Turski pljačkaški odredi još su tokom juna uznemiravali okolinu Beograda. Tom prilikom stradala je i jedna srpska [[Crkvacrkva (građevinazgrada)|crkva]] za čiju se obnovu zalagao Silađi, bez sumnje sa ciljem da privoli Srbe na zajedničku borbu.

Hunjadi je bio dobro obavešten o pokretima i namerama sultanove vojske. On je nameravao da presretne turske brodove na Dunavu pre nego što stignu do Beograda. S tim ciljem je otišao u [[Opština Kovin|Kovin]], ali kada su [[3. jul7.|3. jula]]a turski brodovi naišli on nije imao dovoljno snage za planiranu akciju. Istog dana turski brodovi su bili pred Beogradom.

Stanovništvo grada bilo je zaprepašćeno turskom silom. To nije bio napad nekog lokalnog turskog zapovednika, već ogromna vojska koju je predvodio sultan. Kada je u grad [[2. jul7.|2. jula]]a došao odred krstaša sačekan je burno, uz muziku i opšte veselje. Kapistran je planirao da iz Beograda ode Hunjadiju i da zajedno pripremaju pomoć opsednutom gradu. Silađi je bio protiv Kapistranovog odlaska jer je smatrao da je kasno organizovati nove odrede i da se treba boriti onim čime se raspolaže. Kapistran je ipak otišao [[3. jul7.|3. jula]]a. Hunjadi je pripremao brodove u [[Slankamen]]u. Ove napore pomagao je i srpski despot. On je obećao veliku pomoć ako se borba protiv Turaka nastavi i južno od [[Sava (razvrstavanje)|Save]] i [[Dunav]]a. U [[Italija|Italiji]] se pronela vest da je Hunjadi spreman da se dogovori sa sultanom, ali je po svoj prilici ovo bila varka sa ciljem da se izvrši pritisak na italijanske dvorove jer su te glasine istovremeno javljale da je sultanu uglavnom stalo do slobodnog prolaza u [[Italija|Italiju]].

Situacija u opsednutom Beogradu postajala je sve teža pa je spoljna akcija bila sve potrebnija. Ugarska flota okupila se do [[13. jul7.|13. jula]]a u Slankamenu. Bio je samo jedan veći brod snadbeven topovima i eksplozivnim materijalom. U Slankamenu su takođe bili iskusni Hunjadijevi borci i odredi krstaša. Kapistran je [[propoved]]ima održavao [[moral]] boraca. Da bi akcija bila uspešna, bilo je dogovoreno da beogradski [[kastelan]]i pripreme male lađe i da, kada borba već počne, napadnu Turke.<ref name="kalić">[[Jovanka Kalić|Jovanka Kalić-Mijušković]], Beograd u srednjem veku, Srpska književna zadruga, Beograd [[1967]].</ref>

Nošena rečnim strujama Dunava, flota je krenula ka Beogradu. U borbi su na hrišćanskoj strani učestvovali [[šajkaši]], ljudi koji su dobro poznavali Dunav, što će se pokazati kao izuzetno važno u potonjim borbama. Kopnom se ka [[Zemun]]u kretala krstaška vojska pod Kapistranovom komandom. Ka Beogradu je išao i Hunjadi sa svojim ljudima. Udružene snage pod Hunjadijem kod Zemuna su vodile prve borbe. Turske lađe bile su raspoređene kod Zemuna i povezane [[lanac|lancima]] kako bi lakše sprečile proboj borbene linije. Hunjadi je za dan prodora na Dunavu izabrao [[14. 7.|14. jul]]. Sve je zavisilo od prvog naleta, od toga da li će se razbiti red turskih [[galija]]. Ugarske lađe žestoko su napale. Razbijena je prva turska borbena linija. Brodovi su dejstvovali jedni na druge topovima i [[puška]]ma, a kada bi se dovoljno približili, započinjala bi borba prsa u prsa. Za ishod borbe bio je značajan napad šajkaša iz Beograda, sa leđa. Hrabrost Srba šajkaša naročito je hvalio Taljakoco.<ref name="kalić" /> Za vreme borbi nečijom nepažnjom izbio je požar na najvećoj hrišćanskoj lađi. Požar je ugašen, ali je lađa onesposobljena, što je Taljakoco naveo kao razlog zbog koga sve turske lađe nisu zarobljene ili uništene.

Posle poraza na Dunavu Turci su još više pažnje posvetili napadu sa [[kopno|kopna]]. [[Bombardovanje]] je nastavljeno i dovlačen je materijal za zatrpavanje gradskog jarka. Dana [[15. jul7.|15. jula]]a došlo je do manjeg okršaja ispred gradskih [[Zidine|zidina]]. Jedna manja grupa krstaša koju je predvodio Farkaš izašla je iz grada gde su ih Turci, nadmoćni na otvorenom polju, potukli.

Turci su se spremali za napad. Gradske zidine već su popuštale na toliko mesta da se nije moglo sve popraviti. Otpočelo je i kopanje podzemnog kanala kako bi se [[Miniranje|minirali]] zidovi i omogućio prodor u grad. Zemljom iz ovog kanala zatrpavan je jarak. Hunjadi je [[20. jul7.|20. jula]]a bio obavešten o predstojećem turskom napadu.

Tursko bombardovanje je prestalo. Odvijale su se poslednje pripreme za opšti napad. Hunjadi je smatrao da je situacija beznadežna pa je u noći između [[20. jul7.|20.]] i [[21. jul7.|21. jula]]a predložio napuštanje grada. On sam je napustio grad, ali nije naredio povlačenje ugarskih odreda, a i sam je ostao u neposrednoj blizini Beograda odakle je komandovao. Noć pred napad, u grad je prebačena grupa od 4.000 krstaša.

Uveče [[21. jul7.|21. jula]]a otpočeo je turski napad. Vojsku su obilazili [[derviši]] i određivali nagrade za one koji se prvi popnu na zidine i one koji prvi uđu u grad. Uz velike gubitke približavali su se napadači zidinama. Turci su napadali svim sredstvima ali su se i hrišćani žestoko borili. U borbu se uključilo sveštenstvo. Turci su se probili u [[Donji grad Beogradske tvrđave|Donji grad]]. Ova grupa je tek posle žestoke borbe izbačena iz grada. Oko [[ponoć]]i borba je dostigla vrhunac. Kritični trenutak je nastupio kada je grupa od 600-700 [[janjičari|janičara]] prodrla u [[grad]]. Borbe su vođene kako na bedemima tako i na [[ulica]]ma. U ovom trenutku i Silađi je posumnjao u mogućnost da se grad odbrani. Turci su jurišali ka [[most]]u koji je vodio u [[Gornji grad Beogradske tvrđave|Gornji grad]]. Pošto ovaj most nije bio podignut na njemu se razvila najžešća borba. Od ove borbe zavisila je [[sudbina]] grada. Janičari nisu uspeli da se probiju u Gornji grad. Usledio je hrišćanski protivnapad u ranu zoru [[22. jul7.|22. jula]]a. Branioci su bacali [[Baklja|baklje]] na turske vojnike koji su se peli na gradske zidine. Brzo je buknula vatra i turski prodor je obustavljen. Janičari, koji su bili odsečeni u gradu, su pobijeni. Jednovremenost kojoj je izvršena ova hrišćanska akcija znatno je doprinela efikasnosti. Ona nije mogla biti rezultat pojedinačne inicijative krstaša. Turci su bili uvereni da je sve vršeno po Hunjadijevom planu. Turske lađe nisu odigrale značajniju ulogu prilikom ovog napada. Hrišćani su gospodarili [[rekarijeka|rekama]]ma. One lađe koje nisu bile uništene, sultan je naredio da se spale kako ne bi pale u neprijateljske ruke. To je i učinjeno ujutro 22. jula.

U početku Turci nisu sprečavali ispad hrišćana. Po Hunjadiju i Kapistranu oni su ovo radili namerno, a isto objašnjenje se nalazi i u turskim [[Istorijski izvori|izvorima]]. Moguće je ipak da su Turci već tada otpočeli povlačenje. Ipak, ubrzo je usledio žestok turski protivnapad. Krstaši su razbijeni, a Kapistran se spasao. Sam Hunjadi nije učestvovao u ovim borbama. U borbi je učestvovao [[Mehmed II Osvajač|Mehmed II]] koji je pokušavao da spreči povlačenje svoje vojske. U ovom okršaju je i ranjen. Mnogi istaknuti Turci su izginuli među njima i rumelijski beglerbeg Karadža, koji je poginuo od topovskog đuleta pre turskog napada [[21. jul7.|21. jula]]a a u borbama ispred grada poginuo je zapovednik janičara, Hasan. U borbama oko [[Beograd]]a janičari su teško stradali.

Iako su saterali hrišćane u grad, Turci nisu imali snage da ga osvoje. Već posle neuspeha u noći između [[21. jul7.|21]]—[[22. jul7.|22. jula]]a sultan je odlučio da se povuče. Razlozi za povlačenje bili su veliki gubici i pogibija nekih od najznačajnijih dostojanstvenika.

Prve pripreme za povlačenje izvršene su [[22. jul7.|22. jula]]a. Ujutru su spaljene lađe na Dunavu a potom je uništavano sve što se nije moglo poneti. Nije bilo moguće uništiti ili odneti sve što je prethodnih nedelja bilo doneto. U toku noći između 22. i [[23. jul7.|23. jula]]a čitava turska vojska se povukla. Turci su se trudili da njihovo povlačenje prođe nezapaženo kako bi izbegli gonjenje. Zahvaljujući brzini kojoj su se Turci evakuisali hrišćani su došli do bogatog plena. Zaplenjen je veliki broj topova.

O tačnom broju turskih gubitaka nema pouzdanih podataka. Broj poginulih pod Beogradom koji daju izvori kreće se od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada. Turska flota na Dunavu pretrpela je katastrofu. Ono što nisu uništili šajkaši, spaljeno je kako ne bi dopalo u ruke neprijatelju. Janičari su takođe teško stradali. Oni su i imali najteži zadatak da se probiju u grad. Najveći deo turskih topova pao je hrišćanima u ruke. Broj Turaka koji su napustili sultanovu vojsku ili su zarobljeni nije moguće ni približno utvrditi. [[ĐenovaGenova|Đenovljanin]] [[Promontorio de Kampis]] procenio je turske gubitke na 500.000 dukata.

Sila koja je više meseci okupljana iz svih [[pokrajina|provincija]] carstva morala je da se povuče. Ovaj poraz je narušio ugled turskog sultana. On se svetio svojim saradnicima zbog poraza. Kada su mu petorica glasnika doneli loše vesti iz Ugarske on je naredio da se pobiju. Postoje i podaci koji govore da je lično odrubio glave nekim svojim vojskovođama a neki su, po njegovom naređenju, pobijeni čim su stigli u [[Sofija|Sofiju]].<ref name="spremić" /> Osvajač Carigrada vraćao se ranjen i sa proređenom vojskom ne osvojivši Beograd koji je bio preveliki izazov i za njegovog oca [[Murat II|Murata II]] [[1440]]. godine.

Materijalna šteta naneta beogradskom utvrđenju bila je ogromna. Najviše branilaca poginulo je u borbama [[21. jul7.|21.]] i [[22. jul7.|22. jula]]a a znatno manje od turskih bombardovanja. Zarobljene [[hrišćanstvo|hrišćane]] [[Turci]] su ubijali. I ovde je nemoguće dati preciznu procenu broja žrtava.

Na gradskom utvrđenju najviše su stradali gradski zidovi na Donjem gradu. Na nekim mestima oni su bili potpuno porušeni. Mnoge [[toranj|kule]] su takođe bile razorene. Stradali su i objekti unutar gradskih zidina. Jedna [[Crkvacrkva (građevinazgrada)|crkva]] je pogođena dok je Taljakoco u njoj vršio službu. Nakon odlaska krstaša Hunjadi je uradio sve što je u njegovoj moći da obnovi razrušene bedeme. Ipak grad je bio toliko razoren da je potpuna obnova bila van njegove moći. On je tražio da ugarski kralj što pre doće na jug svoje zemlje i pomogne obnavljanje grada. Sredstva je tražio i od plemića. Normalizacija života u gradu tekla je vrlo sporo.

Vest o hrišćanskoj pobedi širila se vrlo brzo. Mnogi su se ponadali da su zaustavljena turska osvajanja.<ref name="kalić" /> Najznačajniji beogradski branioci, Hunjadi i Kapistran, slali su pisma ugarskom kralju, [[papa|papi]], plemićima, [[Venecija|Veneciji]], [[Milansko vojvodstvo|milanskom vojvodi]]. Papa je vest o pobedi raznosio dalje pa je ona stigla i do [[Etiopija|etiopskog]] vladara. Vest o pobedi širili su i [[Dubrovačka republikaRepublika|Dubrovčani]].<ref>priredio [[Mihailo Dinić]], Građa za istoriju Beograda u Srednjem veku, Istorijski arhiv Beograd, Beograd [[1958]].</ref> Naređeno je da se svuda prirede svečanosti u čast pobede kod Beograda, a lično je smatrao ovaj događaj ''najsrećnijim događajem u svom životu''.<ref name="spremić" /> Papa je [[6. 8.|6. avgust]] proglasio danom beogradske pobede koji je trebalo da se slavi u celom hrišćanskom svetu. O značaju koji su savremenici pridavali ovom događaju pokazuje i veliki broj savremenih [[Istorijski izvori|izvora]]. Nijedan događaj u [[srednji vijek|srednjovekovnoj]] beogradskoj istoriji nije zabeležen u tako velikom broju izvora.<ref name="kalić" />

Pobedu hrišćana obeležio je i gubitak najznačajnijih branilaca. Naime, u polurazorenom gradu došlo je do širenja raznih zaraznih bolesti. Kod Hunjadija su se prvi znaci [[Kuga|kuge]] pojavili [[4. avgust8.|4. avgusta]]a, a [[6. avgust8.|6. avgusta]]a su se prvi simptomi pojavili i kod Kapistrana. Hunjadi je prebačen u [[Zemun]] gde je nakon nedelju dana umro. Hrišćani su izgubili čoveka koji je ceo svoj život posvetio borbi protiv Turaka, a Turci su dobili zadovoljenje za pretrpljeni poraz — grad nisu osvojili, ali je njihov najveći protivnik bio mrtav. Kapistran je umro [[23. oktobar10.|23. oktobra]] [[1456]]. godine u [[Ilok]]u. Pre kraja godine umro je i srpski despot Đurađ Branković, još jedna važna ličnost u balkanskoj politici prethodnih decenija.

Papski legat Karvahal još uvek je gajio nadu u mogućnost organizovanja [[krstaškikrižarski ratovi|krstaškog rata]] i nastavljanje borbe protiv Turaka. Međutim, takav poduhvat bio je nemoguć bez podrške plemića koji bi obezbedili konjicu a on takvu podršku nije imao. Krstaši su se u potpunosti razišli tek u [[decembar|decembru]] [[1456]]. godine.

Smrću Janoša Hunjadija situacija u Ugarskoj se promenila. Njegovom smrću nije nestao samo borac protiv Turaka već i predstavnik domaćeg [[aristokratijaaristokracija|plemstva]] koje se suprostavljalo stranom plemstvu oličenom u Ulrihu Celjskom. Bez Hunjadija Ladislav i Ulrih su znatno ojačali. Oni su sa malobrojnom vojskom logorovali u [[Futog]]u odakle su nakon završetka opsade i Hunjadijeve smrti pošli da preuzmu Beograd. Hunjadijev sin [[Ladislav Hunjadi|Ladislav]] odbio je da im preda grad, ali je pustio kralja i Ulriha da uđu u grad. Tu se posvađao sa Celjskim pa ga je ubio. Kralja je pustio nakon što je dobio pismene garancije da mu se neće svetiti. Ladislav V nije održao svoju reč. Čim se Ladislav pojavio u [[Budim]]u, uhvaćen je, osuđen i odmah pogubljen. Matija Hunjadi je zatvoren. Na vest o Ladislavljevoj smrti došlo je do pravog rata između pristalica dve stranke.<ref name="ugarska" />

Spremajući se za svadbu sa francuskom princezom [[Katarina, francuska princeza|Katarinom]] iznenada je umro [[23. novembar11.|23. novembra]] [[1457]]. godine. Pošto nije imao dece ponovo se postavilo pitanje nasleđa trona. Mađarski plemići okupljeni u budimskoj tvrđavi predložili su [[Ladislav Gorjanski|Ladislava Gorjanskog]], palatina Ugarske. Hunjadijeva stranka održala je skup na [[Rakoško polje|Rakoškom polju]] [[25. januar1.|25. januara]]a [[1458]]. gde su istakli svog kandidata, Matiju Hunjadija-Korvina. Masa je krenula u Budim da odluku saopšti plemićima. Oni nisu imali snage da odreaguju pa je novi kralj Ugarske postao, Hunjadijev sin [[Matija Korvin]].<ref name="ugarska" />