Che Guevara – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
|||
Red 1:
[[Datoteka:CheHigh.jpg|thumb|right|Najpoznatija slika latinskoameričkog revolucionara]]
'''Ernesto Gevara de la Serna''', poznatiji kao '''Che Guevara''' ili samo '''Che'''; rođen [[14.
Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji [[Fidel
Časopis „[[Time (časopis)|Tajm]]“ proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka,<ref>{{cite news|publisher=Time|url=http://www.time.com/time/time100/heroes/profile/guevara01.html|title=Time 100: Che Guevara|year=1999|month=June|day=14|first=Ariel|last=Dorfman|accessdate=27. maja 2009}}</ref> a čuvenu fotografiju Gevare (desno), koju je načinio [[Alberto Korda Dijaz|Alberto „Korda“ Dijaz]], Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka“.<ref>Akademija umetnosti u Merilendu, prenosi BBC: [http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/1352650.stm Che Guevara photographer dies]. Dobavljeno dana 28. maja 2009.</ref>
== Mladost ==
[[Datoteka:CheG1951.jpg|thumb|thumb|right|200px|22-godišnji Gevara, 1951. godine u Argentini. Fotografiju je načinio njegov otac.]]
Ernesto Gevara de la Serna je rođen u dobrostojećoj porodici [[Španija|špansko]]-[[Irska|irskog]] porekla.<ref name="kirjasto">[http://www.kirjasto.sci.fi/guevar.htm kirjasto.sci.fi: Če Gevara — kratka biografija]. Dobavljeno dana 26. maja 2009.</ref><ref name="lalic26">Lalić 2006, str. 26. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Njegov otac, Ernesto Rafael Gevara Linč, potiče iz špansko-irske porodice (majka mu je bila Irkinja<ref name="lalic26"/>), bio je arhitekta po struci,<ref name="lalic26"/> i pripadao je argentinskoj [[oligarhija|oligarhiji]]. Njegova majka, Selija de la Serna, bila je španskog porekla.<ref name="lalic26"/> Ernesto je bio najstariji od petoro dece. Dve godine posle rođenja ustanovljeno je da Ernesto boluje od [[astma|astme]]; lečenje nije pomoglo, te su roditelji odlučili da se iz vlažnog [[Buenos
Za vreme studija pozvan je na [[regrutacija|regrutaciju]] i nalaz vojne komisije je bio da je mladić „delikatnog zdravlja, sa hroničnom astmom, nesposoban za vojnu službu“.<ref name="lalic27">Lalić 2006, str. 27. [[#refLalic2006|↓]]</ref><ref>[http://www.hyperhistory.net/apwh/bios/b4guevara_che.htm HyperHistory.net: Guevara, Che Ernesto]: „...[Guevara] applied for the Argentine army before applying for university, but was rejected because of his asthma.“. Dobavljeno dana 26. maja 2009.</ref>
Red 15:
== Dnevnik motocikliste ==
[[Datoteka:Norton 500 Manx 1961.jpg|thumb|thumb|right|200px|Primerak motocikla marke „Norton 500“ iz 1961. godine, kakvim je Gevara, zajedno sa svojim drugom Albertom Granadom, pošao na svoju prvu „turneju“ po Južnoj Americi.]]
Dana [[23.
Putovali su preko Argentine do [[Čile]]a, a odatle pacifičkom obalom kada se „La Poderosa“ pokvarila i prestala sa radom. Ostavivši motocikl u Čileu, nastavili su put ka severu, koristeći autobus, autostop, morske puteve ili idući peške. Prešli su Čile, došli u Peru, gde su posetili [[Maču Pikču]], radili u rudniku, prali posuđe, istovarali robu sa brodova i radili druge fizičke poslove. [[1.
Za sve ovo vreme, Ernesto je pisao svoj dnevnik putovanja, tzv. „Dnevnik motocikliste“ ({{jez-špa|Diarios de motocicleta}}), koji je godinama kasnije postao dobro prodavan širom sveta u izdanju [[The New York Times|Njujork
== Gvatemala ==
Vratio se u [[Buenos Aires|Buenos Ajres]] [[31.
Gevara je stigao u Gvatemalu 7. jula [[1953]], gde je [[Hakobo Arbens]] tek osnovao demokratski izabranu vladu čiji je cilj bio sprovođenje širokih društvenih i agrarnih reformi koje su, između ostalog, obuhvatale i ukidanje [[latifundija|latifundijskog]] sistema. Agrarna reforma u Gvatemali najviše je pogađala američku korporaciju „[[Junajted frut kompani]]“, pošto u to vreme u Gvatemali nije bilo drugih latifundija osim „Fruterinih“, kako su zvali ovu kompaniju u Gvatemali.<ref name="lalic49">Lalić 2006, str. 49-50. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Kada je 15. maja 1954. iz [[Čehoslovačka|čehoslovačke]] fabrike „[[Škoda]]“ u Gvatemalu, u Puerto Barios stigla pošiljka oružja,<ref name="refUSDepOfState1952">Državno odeljenje SAD, arhiva. [[#refUSDepOfState1952|↓]]</ref> [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] su agrarnu reformu proglasile konačnim dokazom gvatemalske povezanosti sa [[Sovjetski Savez
U decembru 1953. godine,<ref name="washington2008">{{cite news|title=Rebel Wife|publisher=The Washington Post|year=2008|month=October|day=12|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/10/09/AR2008100902413_pf.html|first=Hilda|last=Gadea|accessdate=27. maja 2009}}</ref> Ernesto je u Gvatemali upoznao [[Hilda Gadea|Hildu Gadeu]], ekonomistkinju iz Perua, koja je imala političke kontakte kao članica levo orijentisane [[Američka narodna revolucionarna alijansa|Američke narodne revolucionarne alijanse]]. Ona ga je upoznala sa nekolicinom visokih zvaničnika Arbensove vlade, kao i sa nekolicinom Kubanaca koji su bili povezani sa Fidelom Kastrom i njegovim revolucionarnim pokretom „[[26. jul (pokret)|26. jul]]“, koji je dobio ime po datumu kada je Kastro 1953. godine poveo napad na vojnu kasarnu „Monkada“, sa konačnim ciljem da obori diktatorsku vlast [[Fulgensio Batista|Fulgensija Batiste]] na Kubi. Među tim Kubancima je bio i [[Niko Lopez]], jedan od Kastrovih narednika.
Red 32:
== Kuba ==
[[Datoteka:Che Guevara - 2do Viaje - 1953-55.png|thumb|left|thumb|200px|Mapa Čeovog putovanja od 1953. do 1956, uključujući put u Gvatemalu i Meksiko, a na kraju putovanje brodom na Kubu, sa Kastrom i njegovim revolucionarima.]]
Početkom [[1955]]. godine radio je kao doktor u bolnici u [[
Dana [[24.
Na slobodi su u tajnosti nastavili sa svojim revolucionarnim aktivnostima. Iako je prvobitno planirao da u borbi učestvuje samo kao lekar, Gevara je učestvovao u vojnim vežbama, koje su služile kao priprema planiranom odlasku na Kubu i revoluciju, i njihov vojni instruktor Alberto Bajo na kraju ga je pohvalio kao „najboljeg gerilca“.<ref>Anderson 1997, str. 194. [[#refAnderson1997|↓]]</ref> Dana 25. novembra 1956. su krenuli na Kubu, na iznajmljenom brodu „[[Grenma]]“ ({{jez-eng|Granma}}, „baba“). Brod je bio namenjen za najviše 25 ljudi, a njih je bilo ukupno 82. Nakon izuzetno nemirnog vremena, u teškom stanju su stigli na istočnu obalu Kube kod mesta Los Kajuelos ({{jez-špa|Los Cayuelos}}). Umesto planiranog 30. novembra, stigli su tek 2. decembra. Krećući se kroz polja [[šećerna trska|šećerne trske]], oteklih nogu i bez ikakve hrane ili opreme osim svojih pušaka i nekoliko šaržera municije,<ref name="reminisc5">Guevara 1963, str. 5. [[#refGuevara1963|↓]]</ref> 5. decembra su ih, kod mesta Alegrija de Pio, iznenadile Batistine snage, napadajući ih i sa kopna i iz vazduha. Gevara je kasnije saznao da je zapravo njihov unajmljeni vodič bio taj koji ih je izdao i doveo vladine snage do mesta gde su bili.<ref name="reminisc5"/> Nespremni i iscrpljeni, od 82 njih, koliko ih je krenulo na put, samo 16<ref>Lalić 2006, str. 60. [[#refLalic2006|↓]]</ref> ili 22<ref>Anderson 1997, str. 213. [[#refAnderson1997|↓]]</ref> njih je preživelo, te su u dve grupe krenuli ka obroncima [[Sijera Maestre|Sijere Maestre]], gde su se docnije ponovo sastali. Če Gevara je ovom prilikom ranjen u vrat,<ref name="reminisc5"/> ali je skupa sa drugim preživelim gerilcima, što ranjenim što nepovređenim, uspeo da se izvuče, da bi 21. decembra zajedno stigli na plantažu kafe, gde ih je Fidel već čekao nekoliko dana.
Red 40:
U šumama Sijere Maestre oni su nastavili sa vojnim vežbama, prikupljajući dobrovoljce i nabavljajući opremu. Gevara je bio zadužen za proizvodnju bombi, pravio male improvizovane rerne za pečenje hleba, obučavao nove članove taktici i organizovao kurseve gde su nepismeni članovi pokreta učili da čitaju i pišu. Još uvek ih je bilo malo, tako da ih je do marta 1957. bilo tek oko 80.
Do 24. februara 1957. javnost nije znala ni da li su Kastro i njegove trupe, skupa sa Gevarom, uopšte živi. Tog dana su, međutim, ekipe američkog „[[The New York Times|Njujork
[[Datoteka:CheyFidel.jpg|thumb|thumb|right|200px|Če Gevara i Fidel Kastro pri trijumfalnom ulasku u Havanu]]
Kada su pisali proglas omladini grada [[Santiago de Cuba|Santjago de Kuba]], Kastro je rekao Če Gevari da pored svog potpisa upiše „''el comandante''“.{{napomena|Čin „el comandante“ je u Kastrovoj vojsci predstavljao čin majora, što je predstavljalo najviši čin. Kastro je imao isti taj čin, i tek je 20 godina kasnije, kad Gevara više nije bio ni živ, prihvatio čin generala i obukao generalsku uniformu sa bleštavim epoletama.}} Postao je strog vođa, koji je dezertere kažnjavao kao izdajnike, a za njima je slao odrede za pogubljivanje. Tako je postao poznat kao brutalan i nemilosrdan vođa.<ref>Castañeda 1998, str. 105. i 119. [[#refCastaneda1998|↓]]</ref> Sam Kastro ga je opisivao kao inteligentnog, hrabrog i vođom za primer, koji je imao „veliki moralni autoritet nad svojim trupama“.<ref name="ignacio177"/>
Gevara je bio odgovoran za otvaranje ilegalne revolucionarne radio stanice „[[Radio Rebelde]]“ ({{jez-špa|Radio Rebelde}}, „pobunjenički radio“) u februaru 1958. godine, preko koje je pokret „26. jul“ emitovao svoje novosti i poruke otpora usmerene narodu Kube. Još u Gvatemali, nekoliko godina ranije, Gevara je iz prve ruke bio svedok uspehu radija kao sredstva propagande, kada je [[Centralna obaveštajna agencija|CIA]] vodila organizovano svrgavanje Arbensa. Na taj način gerilci su se mogli direktno obratiti građanstvu, i koristili su ga da bi pozivali narod na otpor, [[štrajk]]ove i rušenje vlade.
Red 49:
U julu 1958. godine, Če je odigrao ključnu ulogu u [[Bitka kod Las Mersedesa|bici kod Las Mersedesa]], koristeći svoje trupe da zaustavi grupu od oko 1500 ljudi, koje je Batistin general Kantiljo pozvao sa ciljem da okruži i uništi Kastrovu vojsku. Više godina kasnije, američki major Lari Bokman je analizirao Čeovu taktiku i opisao je kao „izvanrednu“.<ref>Bockman 1984, str. 53. [[#refBockman1984|↓]]</ref> U narednim borbama, Gevara je predvodio novi odred vojske usmeren ka zapadu, da bi pomogao u napretku ka [[Havana|Havani]]. Postojao je samo taj jedan Gevarin odred van Kastrovog „jezgra“ pod njegovom direktnom komandom. U poslednjim danima 1958. godine, Gevara je usmerio svoj „samoubilački odred“ u napad na [[Santa Klara|Santa Klaru]], što je predstavljalo jednu od odlučujućih borbi za pobedu revolucije;<ref>Castro 1972, str. 439-442. [[#refCastro1972|↓]]</ref><ref>Dorschner 1980, str. 41-47, 81-87. [[#refDorschner1980|↓]]</ref> Njegova konačna pobeda u borbama za Santa Klaru, u kojima su protivničke trupe bile brojčano nadmoćne čak i u razmeri 10:1, kasnije su opisivane kao „remek-delo u modernom ratovanju“.<ref>Sandison 1996, str. 39. [[#refSandison1996|↓]]</ref> Mediji koje je Batista kontrolisao su slali u javnost obaveštenja da je Če Gevara poginuo u tim borbama, ali je njihov ilegalni radio „Rebelde“ obavestio da su Čeove grupe zauzele Santa Klaru. Bilo je veče pred novu godinu, 31. decembra 1958. godine. Batistini generali su, bez njegovog znanja, počeli da pregovaraju o predaji, a već narednog jutra Batista je pobegao iz zemlje.
Kastrova vojska je [[8.
== Nakon pobede revolucije ==
Nakon pobede revolucije, Če je [[9.
Kastrova vlada je, prema onima koje su smatrali ratnim zločincima, uhapšenim za vreme i nakon pobede revolucije, sprovodila mere slične onima koje su sprovođene u [[
Če Gevarin konačni i najistaknutiji položaj u vlasti Kube bio je položaj glavnog ambasadora Kube u svetu. Dana 12. juna 1959. godine, Kastro je poslao Čea na tromesečni obilazak 14 zemalja sveta, od jula do avgusta, sa službenom kubanskom delegacijom. Većina tih zemalja je pripadala savezu „[[Bandung]]“ zemalja Afrike i Azije. U Japanu je proveo 12 dana (od 15. do 27. jula), učestvujući u pregovorima oko proširenja saradnje ovih dveju zemalja. Tokom te posete, Če je tajno{{napomena|Gevara je zatražio da mu japanska vlada odobri posetu Hirošimi, ali, kada su oni to odbili, Gevara je tajno napustio svoj hotel u Osaki i otputovao noćnim vozom u Hirošimu, sa svojim pomoćnikom Omarom Fernandezom.}} posetio [[
Po povratku na Kubu, Gevara je zatekao dosta sređenije stanje i učvršćenu Kastrovu vlast, koja je već počela da sprovodi društvene i ekonomske reforme, prvenstveno agrarne. Povodom incidenta u [[Invazija u Zalivu svinja|Zalivu svinja]], kada su kubanski emigranti u SAD, a u režiji samih SAD, pokušali srušiti vlast na Kubi, on je izjavio: „Mi imamo sastanak s istorijom i jednostavno ne možemo sebi dopustiti da budemo uplašeni! Moramo zadržati entuzijazam s kojim smo krenuli u borbu. Moramo graditi fabrike levom rukom, u desnoj ruci držati pušku, a obema nogama gaziti crve“.<ref>[http://www.docstoc.com/docs/5711779/che DocStoc: Che]. Dobavljeno dana 26. maja 2009.</ref>
Dana 4. marta 1960. godine, francuski teretni brod „La Kubre“, koji je prevozio municiju iz luke u [[
=== Revolucija za vreme mira ===
Red 73:
=== Odnosi sa SSSR ===
Gevara je praktično bio arhitekta dobrih odnosa između [[Sovjetski Savez
=== Govor u Ujedinjenim nacijama ===
U decembru 1964, Če Gevara je bio zvanični predstavnik Kube u sedištu [[
Če Gevara je u govoru predstavio Latinsku Ameriku kao „porodicu od 200 miliona ljudi koje muče iste muke“.<ref name="unspeech"/> Najavio je da će stranice ovog dela istorije pisati „gladne indijanske mase, seljaci bez zemlje, iskorištavani radnici i napredne mase.“ U ovim trenucima, pretio je Gevara, anonimne mase će početi da pišu sopstvenu istoriju „sopstvenom krvlju“, i povratiti „ona prava kojima se svi smeju već 500 godina“. Govor je završio najavljujući da će „talas gneva“ očistiti Latinsku Ameriku i da će se radničke mase, koje „okreću točak istorije, po prvi put probuditi iz dugog, surovog sna u koji su gurnuti.“<ref name="unspeech"/>
=== Putovanja krajem 1964. ===
Gevara se 17. decembra 1964. godine otisnuo na tromesečno putovanje po svetu, u kojem će posetiti [[Narodna Republika Kina|Narodnu Republiku Kinu]], [[Egipat]], gde je upoznao [[Gamal Abdel
U Alžiru je održao svoj govor na konferenciji afričko-azijske solidarnosti.{{napomena|Kasnije se pokazalo da je ovaj govor u Alžiru bio njegov poslednji u životu javni nastup na međunarodnoj sceni.}} U tom govoru, akcenat je stavio na sledeće tri stvari:<ref>Lalić 2006, str. 84. [[#refLalic2006|↓]]</ref><ref>Guevara 1969, str. 352–359. [[#refGuevara1969|↓]]</ref>
Red 91:
== Kongo ==
[[Kongo]], u kom je 17. januara 1961. izveden vojni udar i ubijen dotadašnji predsednik [[Patris Lumumba]], a na čelo države došao diktator [[Moiz Čombe]], predstavljao je privlačno odredište za nastavak Gevarine revolucije. Godine [[1965]]. Če je u tajnosti otputovao u Kongo, sa grupom kubanskih saboraca, kako bi vodio oružani otpor nametnutom diktatoru. Godinu dana niko nije znao gde se Če nalazi, i u medijima su bile česte pretpostavke da je Kastro, nakon Čeovih teških govora uperenih ka [[Sovjetski Savez
[[Datoteka:CheinCongo2.gif|thumb|right|200px|37-godišnji Če u Kongu, za vreme Kongoanske krize]]
Red 97:
{{citat|Nisu voleli disciplinu. Kad sam im rekao da će obuku obavljati na licu mesta, bili su razočarani. Hteli su da idu na obuku na Kubu, ili u Kinu, tamo gde je sve plaćeno, komforno i bezbedno, gde se dobro jede, ima pića i žena. Kad sam za vreme usiljenih marševa zahtevao da nose hranu, odgovarali su osorno da nisu mazge i da neće da nose. Neki od ustaničkih vođa su dolazili kod mene da prijave da imaju trupe od 1000 i 2000 vojnika, a kasnije se ispostavilo da nemaju nikog. Ali, oni nisu lagali da bi sebi podigli značaj, nego da bi na tolike vojnike dobili trebovanje u hrani i opremi.}}
S druge strane, na strani predsednika Čombea borile su se dobro organizovane grupe [[Belgija|belgijskih]] i [[
Za vreme njegovog odsustva, 18. maja 1965. godine, umrla je njegova majka, Selija de la Serna. Sahranjena je na aristokratskom groblju „Rekoleta“ u [[Buenos
== Bolivija ==
Red 112:
== Smrt ==
[[Datoteka:CheExec24.jpg|thumb|thumb|right|250px|Telo Če Gevare nakon ubistva. Fotografiju je načinio operativac CIA pre odnošenja tela iz La Igere u Valje Grande (9. oktobar 1967)]]
Dana 8. oktobra [[1967]]. kod sela [[La Igera]], nakon kratkog i slučajnog okršaja vatrenim oružjem, bolivijska vojska je iz zasede uhvatila Čea i jednog njegovog saborca. Če je bio ranjen u nogu i nije mogao da se brani. Kada su shvatili ko je u pitanju, vojnici su hitno pozvali svog nadređenog, kapetana Garija Pradu, a on je hitno telefonirao u [[Valje Grande]], da bi pozvao pukovnika Zentena, komandanta osme divizije. Šifrovana poruka obaveštenja je glasila: „Imamo tatu u rukama.“<ref>Lalić 2006, str. 120 [[#refLalic2006|↓]]</ref> Uhvaćeno je ukupno tri gerilca: Če, Vili Kuba i Huan Pablo Čanga. U čekanju da dođu nadležni nadređeni, Gevara je prebačen u obližnju seosku školu. Tu je prvi stigao pukovnik Andreas Selić, a sutradan ujutru, [[9.
Oko podneva tog 9. oktobra, iz La Paza je stigla šifrovana poruka: „Izdajte pasoš za tatu“. Za sve vreme od hvatanja, Če nije pristao na ispitivanje. Bolivijski vozač helikoptera Haime Nino de Guzman, koji je prisustvovao događaju, opisivao je kasnije da je Gevara izgledao užasno: bio je ranjen u desni list, odeća mu je bila pocepana, a kosa prljava. Uprkos tome, Guzman se seća da je „Če držao glavu visoko, gledao svakog direktno u oči i samo tražio da mu se da duvana da zapali.“ Guzman dalje tvrdi da se „sažalio“ i dao mu duvan za lulu, nakon čega mu se Gevara osmehnuo i zahvalio.<ref name="miamiherald1997">{{cite news|title=The Man Who Buried Che|first=Juan|last=O. Tamayo|publisher=Miami Herald |year=1997|month=September|day=19|url=http://www.fiu.edu/~fcf/cheremains111897.html|accessdate=27. maja 2009}}</ref> U noći 8. oktobra, Gevara je, uprkos tome što su mu ruke bile vezane, pritisnuo bolivijskog oficira Espinozu uza zid, nakon što je ovaj pokušao da mu uzme lulu kao suvenir.<ref name="miamiherald1997"/> Pred samo izvršenje smrtne kazne iz prkosa je čak pljunuo u lice jednog od visokih oficira koji su se tu zatekli.<ref>Michele 1968, str. 33. [[#refMichele1968|↓]]</ref> Za izvršenje pogubljenja izabrana je „zelena beretka“, narednik Mario Teran; ne zna se da li se sam prijavio ili su ga odredili. Feliks Rodrigez mu je dao instrukciju da ne puca u glavu, nego od vrata nadole. U svojoj knjizi „Če Gevara — život, smrt, legenda“, [[Borislav Lalić]] navodi da su mu poslednje reči pre streljanja, upućene unervoženom naredniku, bile: „Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka.“<ref>Lalić 2006, str. 127. [[#refLalic2006"|↓]]</ref> Džon Li Anderson, međutim, u svojoj knjizi „Če Gevara: revolucionarni život“, navodi da su mu poslednje reči bile: „Pucaj, kukavico. Ubićeš samo čoveka.“<ref>Anderson 1997, str. 739. [[#refAnderson1997|↓]]</ref> Upucan je iz karabina, najpre u desnu stranu grudnog koša, zatim u desno rame, u nogu, stomak i u levu stranu grudnog koša. Dok je izgovarao poslednje reči, jedan vojnik mu je prišao i ispalio još jedan metak u vrat, nakon čega je izdahnuo, u 13:10 č.
Red 120:
Feliks Rodrigez je, nakon Čeove smrti, prisvojio nekoliko Gevarinih ličnih predmeta uključujući i ručni sat koji je godinama nakon toga nosio na ruci, pokazujući ga s vremena na vreme novinarima.{{napomena|Nakon pobede kubanske revolucije, kada je Čeov prijatelj Oskarito Fernandez Mel video da Če nema sat, on mu je poklonio svoj zlatni ručni sat, marke „roleks“.<ref>Lalić 2006, str. 184. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Nakon nekog vremena, Če mu je pružio komadić papira — priznanicu iz Nacionalne banke na kojoj piše da je Mel „donirao“ zlatnu narukvicu kubanskim zlatnim rezervama. Gevara je nastavio nositi taj sat, ali sa običnom narukvicom.<ref>Anderson 1997, str. 503. [[#refAnderson1997|↓]]</ref>}} Po drugim izvorima, Čeov ručni sat je uzeo pukovnik Andreas Selić, skupa sa Čeovim pištoljem.<ref>Lalić 2006, str. 177-178. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Danas su neki od njegovih ličnih predmeta, uključujući baterijsku lampu, u posedništvu CIA. Agent CIA kubanskog porekla, Gustavo Viljoldo, na dan pogubljenja odsekao je i jedan pramen Čeove kose, da bi ga godinama kasnije, 2007. godine, prodao na javnoj aukciji za 119.500 dolara.<ref>{{cite news|publisher=The New York Times|url=http://www.nytimes.com/2007/10/26/world/americas/26che.html?_r=3&oref=slogin&oref=slogin|title=Lone Bidder Buys Strands of Che’s Hair at U.S. Auction|day=26|month=October|year=2007|last=Lacey|first=Marc|accessdate=27. maja 2009}}</ref>
Nakon smrti, bolivijski lekari su mu amputirali šake,<ref name="anderson742">Anderson 1997, str. 742. [[#refAnderson1997|↓]]</ref> a bolivijska vojska mu je odnela telo na nepoznatu lokaciju, odbijajući da kaže da li je kremiran ili sahranjen. Celu proceduru oko Čeovih posmrtnih ostataka vodio je Feliks Rodriges, agent CIA, ali on o tome nikad nije svedočio.<ref>Lalić 2006, str. 153. [[#refLalic2006"|↓]]</ref> Šake su stavljene u [[formaldehid]], te poslate u [[Buenos Aires|Buenos Ajres]] radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu [[otisak prsta|otisaka prstiju]].<ref name="anderson742"/> Potom su poslate na Kubu. 15. oktobra 1967, Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio 3 dana žalosti.<ref name="anderson740">Anderson 1997, str. 740-741. [[#refAnderson1997|↓]]</ref> Tri dana kasnije, Kastro se obratio naciji, pred skoro milion ljudi u Havani, govoreći o Čeovom revolucionarnom liku.<ref name="anderson740"/>
Krajem 1995. godine, penzionisani general Mario Vargas ispričao je Džonu Liju Andersonu, autoru knjige „Če Gevara: Revolucionarni život“, da je Gevara sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu. Međunarodni tim istraživača je kopao na toj lokaciji preko godinu dana, da bi u julu 1997. godine tim kubanskih [[geologija|geologa]] i argentinskih [[sudska medicina|forenzičara]] našao ostatke 7 tela u dve masovne grobnice, uključujući jedno bez šaka. Bolivijsko ministarstvo unutrašnjih poslova je identifikovalo telo kao Gevarino, nakon provere zuba koji su se „savršeno poklapali“ sa kalupom Čeovih zuba, sačinjenim na Kubi pred Čeov odlazak u Kongo. Međutim, u vreme iskopavanja javio se i Gari Prado, tada general u penziji, tvrdeći da su navodi o Čeovom sahranjivanju lažne i da je Gevara zapravo kremiran, a njegov pepeo razasut po planini. Naređenje da se tako uradi, po tvrdnji Prada, stiglo je direktno iz kabineta tadašnjeg predsednika Bolivije [[Rene Barijentos|Renea Barijentosa]].<ref>Lalić 2006, str, 154. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Još jedan svedok, Marselino Kardenas, koji je u vreme događaja bio stražar pored Čeovog leša, tvrdi da iskopani posmrtni ostaci nisu Gevarini. On navodi da su šake odsečene radi identifikacije i Hoakinu, Čeovom gerilcu, koji je ubijen kod reke Rio Grande, te da su iskopani posmrtni ostaci čoveka bez šaka sigurno njegovi.<ref>Lalić 2006, str, 156. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Ipak, 17. oktobra 1997, pronađeni ostaci za koje se smatra da su Čeovi, skupa sa 6 ostalih iskopanih tela, sahranjeni su uz vojne počasti u posebno izgrađenom [[mauzolej]]u u kubanskom gradu [[Santa Klara]], gde je Če svojevremeno vodio svoje trupe u kubanskoj revoluciji.<ref>{{cite news|day=17|year=1997|month=October|publisher=CNN|title=Cuba salutes Che Guevara|url=http://www.cnn.com/WORLD/9710/17/cuba.che|accessdate=27. maja 2009}}</ref>
=== Učešće SAD u odluci o ubistvu ===
CIA i američka vlada su se distancirale od odluke da se Če ubije; u memorandumu koji je savetnik za nacionalnu bezbednost Volt Vitman Rostou uputio tadašnjem predsedniku SAD [[
=== Dnevnik iz Bolivije ===
Red 131:
Od Gevare je oduzet iz njegov dnevnik koji je vodio u Boliviji; sastojao se od oko 30.000 reči, na španskom jeziku, ručno pisan, i sadržao kolekciju njegove poezije, kratku priču o „mladoj komunističkoj gerili koja uči kako da prevaziđe strah“.<ref>{{cite news|title=Bidding for Che|publisher=Time|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,837605,00.html|year=1967|month=December|day=15|accessdate=27. maja 2009}}</ref> Dnevnik je sadržao opise gerilskih akcija u Boliviji.<ref name="diario">Guevara, Ernesto "Che" (1967b). ''Diario (Bolivia)''. 1966–1967.</ref> Prvi zapis je načinjen 7. novembra 1966, nedugo nakon svog prvog dolaska u Boliviju, a poslednji 7. oktobra 1967, dan pre nego što je uhvaćen. U dnevniku se opisuje kako je gerila morala započeti svoje operacije prerano, jer je bolivijska vojska otkrila njihovo prisustvo, objašnjava se zašto je Gevara odlučio da podeli gerilce u dva odreda, koji kasnije nisu mogli da uspostave kontakt, i opisuje sveukupan neuspeh operacije. Takođe se opisuje razdor između njega i [[Komunistička partija Bolivije|Komunističke partije Bolivije]], zbog čega je Gevara imao znatno manje vojnika nego što je isprva očekivao. Pored toga, Gevara u dnevniku objašnjava kako je imao problema sa regrutovanjem novih vojnika, između ostalog i zbog toga što su učili jezik [[kečua jezik|kečua]], umesto jezika koji se govorio u tom delu zemlje, [[Gvarani (jezik)|gvaranija]].<ref>Ryan 1998, str. 45. [[#refRyan1998|↓]]</ref> U svojim poslednjim danima života, Gevara je sve više i obolevao. Dobijao je napade astme, i neki od poslednjih izvršenih napada bili su izvedeni u cilju da se domognu lekova.<ref>Ryan 1998, str. 104. [[#refRyan1998|↓]]</ref>
Nakon Čeove smrti vodeći svetski listovi ponudili su 125.000 američkih dolara za autorsko pravo za objavljivanje njegovog dnevnika. Dana [[1.
Njegov dnevnik je vrlo brzo preveden i distribuiran širom sveta. Nakon što je svetska javnost saznala za Gevarinu smrt, videla njegove posmrtne slike i lični dnevnik, širom sveta su se organizovale demonstracije zbog načina na koji su bolivijska vojska i Amerikanci tretirali [[ratni zarobljenici|ratne zarobljenike]]. Pisani su članci, posvete, pa čak i pesme o njegovom životu i smrti.<ref>[[Datoteka:Loudspeaker.svg|11px]] Karlos Puebla, „[http://w1.1559.telia.com/~u155900388/Carte_al_Che.wav Carta al Che]“ (dobavljeno dana: 28. maja 2009)</ref><ref>[[Datoteka:Loudspeaker.svg|11px]] Karlos Puebla, „[http://www.bbc.co.uk/spanish/audio/seriemilenio02e.ram Hasta Siempre, Comandante]“ (dobavljeno dana 28. maja 2009)</ref>
Red 141:
I nekoliko desetina godina nakon Čeove smrti, njegov život i zaostavština ostaju inspiracija za mnoge.
Britanski političar Džordž Galovej je jednom prilikom izjavio: „Jedna od najvećih grešaka koju su SAD ikad napravile je što su načinile one fotografije mrtvog Čea. Njegov izgled koji podseća na Isusa Hrista obezbedio je da se njegov revolucionarni poziv pošalje ne samo buntovnim studentima, nego i u srca vernika...“<ref>{{cite news|publisher=The Independent|year=2007|day=6|month=October|title=George Galloway: Should Che be an icon? Yes|url=http://www.independent.co.uk/opinion/commentators/george-galloway-should-che-be-an-icon-yes-396109.html|accessdate=28. maja 2009}}</ref> Časopis „Ekonomist“ je takođe uporedio slike mrtvog Čea sa [[Andrea
[[Datoteka:Che Guevara statue.jpg|thumb|thumb|right|200px|Statua Ernesta Gevare na mestu njegove smrti, u selu La Igera, u Boliviji.]]
[[Nelson Mandela]] Če Gevaru smatra „inspiracijom za svakog čoveka koji voli slobodu“.<ref name="heyche">{{cite web|author=che guevara |url=http://www.hey-che.com/people-about-che-guevara.html |title={hey-che.com: Drugi o Čeu |publisher=Hey-che.com |date= |accessdate = 08. 11. 2010.}}</ref> [[Jean-Paul Sartre|Žan-Pol Sartr]] ga je opisao kao „najcelokupnijeg čoveka njegovih godina; živeo je svoje reči, govorio svoja dela, i njegova priča i priča sveta su išle paralelnim tokom“.<ref name="heyche"/> U Argentini mnoge srednje škole nose njegovo ime.<ref>{{cite news|publisher=Reuters|url=http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSN1446436420080614?sp=true|title=Argentina pays belated homage to "Che" Guevara|month=June|day=14|year=2008|first=Helen|last=Popper|accessdate=26. maja 2009}}</ref> Kolumbijski pisac [[Gabriel García Márquez|Gabrijel Garsija Markes]] za Če Gevaru je rekao: „Mogao bih pisati hiljadu godina na milion strana o Če Gevari“.<ref name="heyche"/> U filmu [[Emir Kusturica|Emira Kusturice]] „[[Maradona (film)|Maradona]]“, slavni fudbaler pokazuje tetovažu Če Gevare na desnom ramenu i Fidela Kastra na listu leve noge. U Boliviji, naročito u oblasti u kojoj je ubijen, Če Gevara takođe ima status sveca. U selu La Igera, lokalni meštanin Manuel Kortes izražava ovaj rasprostranjeni stav rečima: „Kao da je živ i sa nama, kao prijatelj. On nam je kao Devica Marija. Kažemo: »Če, pomozi nam da zemlja dobro rodi«, i uvek bude dobro.“<ref>{{cite news|publisher=Common Dreams.org|year=2004|day=17|month=August|title=In Bolivia, Push for Che Tourism Follows Locals' Reverence|last=Hall|first=Kevin|accessdate=27. maja 2009}}</ref><ref>Lalić 2006, str. 202. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Tamo ga seljaci često nazivaju i ''San Ernesto de La Igera'' ({{jez-špa|San Ernesto de La Higuera}}, „Sveti Ernesto od La Igere“).
Na Kubi, Če Gevara se smatra jednim od najvećih narodnih heroja (skoro kao svetac za mnoge<ref>{{cite news|publisher=People's Weekly World|title=Che Guevara remains a hero to Cubans|month=October|day=2|year=2004|url=http://www.pww.org/article/view/5880/1/234/|accessdate=28. maja 2009}}</ref>). Tamo ga se i dalje sećaju kako je besplatno radio u građevinskim poslovima i učestvovao u seči šećerne trske.<ref>{{cite news|publisher=Reuters|year=2007|month=October|day=8|url=http://www.ezilon.com/information/article_18610.shtml|title=Cuba remembers Che Guevara 40 years after his fall|first=Rosa Tania|last=Valdes|accessdate=28. maja 2009}}</ref> I danas, na kubanskim novčanicama se nalazi njegova slika kako mačetom seče šećernu trsku. [[Fidel Castro|Fidel Kastro]] ga naziva „čovekom dubokih ideala, čovekom u čijem umu se komešao san o borbi“.<ref name="heyche"/>
S druge strane, njegovi protivnici ga nazivaju promoterom propale ideologije i svirepim ubicom. Među kubanskim emigrantima u SAD, Če je mrska figura koju nazivaju „koljačem iz »La Kabane«“.{{napomena|Tako ga kubanski emigrant [[Pakito d'Rivera]], čuveni saksofonista i klarinetista u Majamiju, naziva u svom otvorenom pismu [[
Grafike njegovog lika štampane su na mnogim odevnim i drugim predmetima, poput majica, zastava, šalova, šolja, tetovaža, bikinija itd; ironično, ovakva masovna prodaja doprinosi upravo potrošačkom sistemu koje je on sam prezirao. Sam njegov otac, Ernesto Gevara Linč, govorio je kako je „ljut na novinare i razne literarne »fabrikante«, koji tako bezdušno eksploatišu mit njegovog sina i prodaju ga širom sveta“.<ref>Lalić 2006, str. 200-201. [[#refLalic2006|↓]]</ref> Bilo kako bilo, Gevara je ostao simbol za mnoge mlade pobunjenike širom sveta.<ref>{{cite news|url=http://www.guardian.co.uk/film/2004/jul/11/features.review|publisher=Guardian|title=Just a pretty face?|day=11|month=July|year=2004|first=Sean|last=O'Hagan|accessdate=28. maja 2009}}</ref>
Red 154:
=== Pisana dela ===
Nakon pobede revolucije na Kubi, ali i pre i posle toga, Gevara se bavio pisanjem političke teorije revolucije i gerilskog ratovanja. Iza njega je ostalo više pisanih dela, od kojih neka predstavljaju cele knjige, koje su se kasnije desetinama godina objavljivale širom sveta i prevodile na više svetskih jezika. Među njima su sledeće:
* ''[[Gerila|Gerilsko ratovanje]]'' (1960)
* ''[[Sećanja iz kubanskog revolucionarnog rata]]'' (1963)
* ''[[Dnevnik motocikliste]]'' (izdata posthumno, u [[London]]u, 1996)
== Arhivski materijal ==
* Intervju sa Gevarom iz 1964. godine prilikom posete [[
* Kultur video 2001: ''Če: Istražujući legendu'' ({{jez-engl|El Che: Investigating a Legend}}), engleski titlovi:
** Recituje pesmu (1:00; [http://www.che-lives.com/home/modules.php?name=Downloads&d_op=getit&lid=9 video])
Red 169:
== Vidi još ==
* [[Fidel Castro|Fidel Kastro]]
* [[Kubanska revolucija]]
| |||