Wikipedija

Bitka kod Kurska – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m novi ključ za kategoriju Bitke Drugog svetskog rata: "K" pomoću gadgeta HotCat
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 1:
{{Infokutija vojni sukob
|sukob= <span style="font-size: medium;">'''Bitka kod Kurska'''
|deo= [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]]
|slika = Sovietic T34 battle of kursk.jpg
|opis_slike = <small>''Ruski inženjerijski tenk izvlači oštećen T-34 tenk''</small>
|datum = [[5. 7.|5. jul]] [[1943]] — [[23. 8.|23. avgust]] [[1943]].
|mesto= [[Kursk]], [[Sovjetski Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|SSSR]]
|uzrok=
|teritorija=
|rezultat= Sovjetska pobeda
|strana1=[[Datoteka:Flag of the Soviet Union.svg|22px]] [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetski Savez]]
|strana2=[[Datoteka:Flag of Germany 1933.svg|22px]] [[NacističkaTreći Nemačkarajh|Nemačka]]
|komandant1= [[Georgij Žukov]]<br />[[Konstantin Rokosovski]]<br />[[Nikolaj Vatutin]]<br />[[Ivan Konjev]]
|komandant2= [[Erich von Manstein|Erih fon Manštajn]]<br />[[Ginter fon Kluge]]<br />[[Herman Hot]]<br />[[Valter Model]]
|snaga1=oko 1.300.000
|snaga2=preko 1.000.000
Red 18:
|gubici2=preko pola miliona poginulih, ranjenih ili zarobljenih<br />oko 3.000 aviona, 1.000 tenkova
}}
'''Bitka kod Kurska''' vođena je u [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugom svetskom ratu]] između [[savezsovjetski Sovjetskih Socijalističkih RepublikaSavez|sovjetskih]] i [[Nacističkatreći Nemačkarajh|nemačkih]] snaga tokom leta [[1943]]. godine (od [[5. jul7.|5. jula]]a do [[23. avgust8.|23. avgusta]]a). To je najveća [[tenk]]ovska bitka u [[Istorijahistorija|istoriji]] ratovanja i jedna od najznačajnijih [[Saveznicisavezničke u Drugom svetskom ratusile|savezničkih]] pobeda tokom [[1943]]. godine. Najžešće borbe vođene su oko sela [[Prohorovka|Prohorovke]].
 
Namera nemačkih kopnenih snaga, [[VermahtWehrmacht|Vermahta]]a, bila je razbijanje središnjeg dela [[Istočniistočni front (Drugi svetski rat)|istočnog fronta]], a zatim s juga obuhvatiti [[Moskva|Moskvu]] i naneti odlučujući udarac [[Crvena armija|Crvenoj armiji]]. Nemačka ofanziva počela je [[5. jul7.|5. jula]]a pod tajnim nazivom ''Citadela'' ({{jez-de|Zitadelle}} - tvrđava). U bici je sa [[Nacističkatreći Nemačkarajh|nemačke]] strane angažovano 50 divizija (od kojih 34 pešadijske, 14 oklopnih i 2 motorizovane) - ukupne jačine oko 900.000 vojnika, 2.700 tenkova i samohodnih i jurišnih topova, 10.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi, uz podršku oko 2.000 aviona, dok je sa sovjetske strane angažovano 12 armija (od kojih 2 oklopne).<ref>Vojna enciklopedija, knjiga 4, s. 775, Beograd 1972.</ref> Sovjeti su imali izvesnu brojčanu prednost u ljudstvu i naoružanju - 20.000 topova i minobacača, 920 raketnih bacača ([[kaćuša]]), 3.600 tenkova, uz podršku 2.400 aviona.
 
Uprkos većim gubicima ruske snage su izvele uspešan protivnapad i do [[23. avgust8.|23. avgusta]]a Nemci su poraženi. Iz stroja im je izbačeno do 500.000 vojnika od toga oko 60.000 poginulih i oko 150.000 ranjenih (tokom prve etape bitke odnosno nemačke ofanzive). Kasnije, tokom sovjetske protiv-ofanzive, taj broj se popeo na preko pola miliona poginulih, ranjenih i zarobljenih. Stvarni sovjetski gubici obelodanjeni su tek [[1991]]. i iznosili su oko 800.000 poginulih, ranjenih i nestalih (tokom obe etape bitke).
 
Pobedom [[Crvena armija|Crvene armije]] u ovoj bici, inicijativa na [[Istočni front u(Drugi Drugomsvetski svetskom raturat)|Istočnom frontu]] prešla je na sovjetsku stranu. Od tada pa sve do kraja rata nemačke jedinice su se nalaze u konstantnoj defanzivi.
 
== Stanje na Istočnom frontu pre bitke ==
[[Wehrmacht|Vermaht]] je zapao [[1943]]. u velike probleme. Glavni ciljevi [[Operacija BarbarosaBarbarossa|Barbarose]] nisu ispunjeni ni [[1941]]. ni [[1942]]. godine, zbog poraza ispred [[Bitka za Moskvu|Moskve]] i [[Bitka za Staljingrad|Staljingrada]] koji su urušili moral nemačke vojske ali i prouzrokovali žestoke gubitke u tehnici i naoružanju. Front se početkom jula [[1943]]. godine stabilizovao na svim delovima i obe strane su zatišje iskoristile za popunjavanje gubitaka i koncentrisanje trupa. Od [[BarencovoBarentsovo more|Barencovog mora]] do [[Ladoga|Ladoškog jezera]] bila je razvijena 7. samostalna armija i takozvani Karelski [[Front (Sovjetska armija)|front]] sovjetske vojske. Njima su se suprotstavljale dve finske operativne grupe; „Maseljska“ i „Olonjecka“ kao i nemačka 20. alpska armija. Južnije, oko [[Sankt Peterburg|Lenjingrada]] dejstvovao je Lenjingradski, Volhovski i Severozapadni front sovjetske vojske sa zadatkom odbrane grada i proboja [[Opsada Lenjingrada|blokade Lenjingrada]]. Protiv njih su dejstvovale grupa armija [[Armijska grupa Sever|„Sever“]] i finska Operativna grupa „Karelska prevlaka“. Južnije, u središnjem delu [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočnog fronta]] su se nalazili Kalinjski, Zapadni i Brjanski front (frontovi koji su posle [[bitka za Moskvu|bitke za Moskvu]] bili popunjavani, reformirani i spajani). Njima se suprotstavljala moćna grupa armija [[Armijska grupa Centar|„Centar“]] koja je delom bila razvijena južnije protiv sovjetskog Centralnog, Voronješkog, Jugozapadnog, Stepskog i Južnog fronta. Međutim, tim sovjetskim frontovima se neposredno suprotstavljala i grupa armija [[Armijska grupa Jug|„Jug“]] pod komandom [[ErihErich fonvon ManštajnManstein|Erika fon Manštajna]]. Na [[Krim]]u se nalazila nemačka grupa armija „A“.
 
U [[1943]]. godini su se desile velike promene između zaraćenih strane, uvedene su nove jedinice, novi modeli tenkova i aviona, ali se promenio i odnos snaga. Sovjetska avijacija je postepeno pojačavala svoje prisustvo, i prevlast u vazduhi koju je nemačka [[Luftwaffe|Luftvafe]] imala tokom [[1941]]. i [[1942]]. godine, je izgubljen. Sovjetska avijacija je postepeno izbacivala zastarelo naoružanje i borbenu tehniku, a ubacivala u manje okršaje nove prototipove aviona, kako bi ih istestirala.
 
Istovremeno, u [[Severnasjeverna Afrika|severnoj Africi]] fašističke snage su pretrpele nekoliko teških poraza, a [[13. maj5.|13. maja]]a nemački [[general-pukovnik]] [[Jirgen fon Arnim]] potpisao je kapitulaciju svih preostalih fašističkih snaga na tlu Severne Afrike, čime su stvoreni objektivni uslovi za otvaranje drugog fronta u [[Evropa|Evropi]].<ref>"Finale u Severnoj Africi", Drugi svetski rat - knjiga 2, Mladinska knjiga 1982., s. 218-227.</ref>
[[Datoteka:Battle of Kursk (map).jpg|Mapa Kurske oblasti i nemačkog proboja|thumb|desno|200px]]
 
== Planovi i snage [[VermahtWehrmacht|Vermahta]]a za novu ofanzivu ==
Da bi povratile urušeni moral, preokrenule situaciju na [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočnom frontu]], i izvojevale pobedu, nemačke trupe su morale da ostvare veliku pobedu u ofanzivi. Međutim, još od [[1942]]. godine nemačka vojska nije imala kapacitet da izvrši opštu ofanzivu na svim delovima fronta, te se stoga pristupilo izradi plana o ofanzivi na jednom delu fronta. Sovjetska vojska ne samo da je uspela da popuni velike gubitke u naoružanju koje je imala u prethodne dve godine, već se povećala, kako u kvantitetu, tako i u kvalitetu naoružanja. Zbog toga je bilo neophodno odabrati mesto ofanzive gde bi se postigli najveći uspesi koncentrisanjem najmoćnijih snaga.
 
Odabir je pao na okolinu grada [[Kursk]] iz više razloga. Najvažniji je bio taj da se oko tog grada stvorila izbočina kao rezultat sovjetskog protivnapada [[1943]]. godine. Planirano je da se ta izbočina opkoli dejstvom po bokovima, zatim unište opkoljene snage, i nastavi napredovanje dublje u Rusiju. Za ostvarivanje ovog plana skoncentrisane su ogromne snage: 50 divizija, od kojih čak 16 tenkovskih i motorizovanih, dve tenkovske brigade, tri samostalna tenkovska bataljona i osam bataljona jurišnih topova. Sve ukupno ove jedinice, raspoređene u grupu armija [[Armijska grupa Centar|„Centar“]] i grupu armija [[Armijska grupa Jug|„Jug“]] su brojale oko 900.000 ljudi, 2.700 tenkova i 10.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi, dok su ih iz vazduha podržavale 4. i 6. vazdušna flota sa oko 2.000 aviona. Grupa armija [[Armijska grupa Centar|„Centar“]] bi napadala sa severa u pravcu jugoistoka, a grupa armija [[Armijska grupa Jug|"Jug"]] sa juga u pravcu severoistoka. Jedinice koje su trebale neposredno da krenu u ofanzivu, bile su sledeće:
* '''Grupa armija „Jug“''' - feldmaršal [[Erich von Manstein|Erih fon Manštajn]]
Snage: 24 divizija sa približno 440.000 vojnika, 4.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi i 1.500 tenkova, jurišnih i samohodnih topova.<ref name="Branko7273">Branko Kitanović, '''Kurska bitka''', s 72-73, [[Pula]] 1985.</ref>
** '''4. oklopna armija''' - general [[Herman Hot]]
Red 114:
Osim njih sakupljeno je još oko 20 divizija koje su bile operativna rezerva i koje su trebale, ako je potrebno, da se pridruže ofanzivnim snagama.
 
Za ovu bitku nemačka vojska je dobila ne samo popunjavanje u oklopnim snagama već i nove modele. Prvi put na bojištu će se pojaviti [[Pancer V Panter|Panter]], [[Elefant|Ferdinand]], [[Hamel]], [[Šturmgešic III|ŠtuG]] sa antikumulativnim ekranima, [[Brumber]] i drugi. Sve ovo govori o značaju koji je komanda [[VermahtWehrmacht|Vermahta]]a pridavala ovoj operaciji. Poslate su i eskadrile novih aviona i novih tipova kao što je na primer [[Junkers Ju 87|Ju-87 G]]: „Štuka“ sa dva topa kalibra 37 ''mm'', koji su korišćeni kao [[lovac tenkova|lovci tenkova]].
 
Koliko je ova operacija bila važna govori i činjenica da je većina vozila koja je proizvođena, poslata na Kursku izbočinu. Svi najnoviji modeli tenkova i lovaca tenkova, samohodnih topova i raketnih bacača su, često i bez testiranja, slati u operativne jedinice pod najvećom tajnošću da bi se postigao efekat iznenađenja.
Red 120:
== Planovi [[Stavka|Stavke]] za odbranu ==
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-H26258, Panzer V "Panther".jpg|Nemačka vojska je prikupila oko 200 novih tenkova [[Pancer V Panter|Pancer V]] |thumb|desno|200px]]
Stavka je još po stvaranju kurske izbočine imala u vidu da bi [[Wehrmacht|Vermaht]] mogao da ofanzivom odseče celu izbočinu i promeni strategijsku situaciju na celom frontu. Međutim još nekoliko opcija je bilo u igri: [[Sankt Peterburg|Lenjingrad]], [[Moskva]], [[Kavkaz (region)|Kavkaz]]. Sovjetski obaveštajac [[Nikolaj Kuznjecov]] je u jednoj operaciji sasvim razotkrio nemačke planove za ofanzivu.<ref>Branko Kitanović, '''Čovek koji je uzdrmao treći rajh''', s. 14, 231-139.</ref>
 
=== „Citadela“ prestaje da bude tajna ===
U centru grada [[Rovno|Rovna]], [[31. maj5.|31. maja]]a [[1943]]. godine, desio se neobičan i veoma koban događaj za nemačku vojsku: sovjetski obaveštajac [[Nikolaj Kuznjecov]] pod lažnim imenom oberlajtant Paul Zibert je od nemačkog rajhskomesara [[Erih Koh|Eriha Koha]] uspeo da dozna mesto i cilj buduće operacije „Citadela“. Ovaj sovjetski obaveštajac je na prevaru hteo da likvidira Eriha Koha ali je isti počeo da odaje veoma važne i poverljive informacije misleći da se radi o njegovom zemljaku iz [[Pruska|istočne Pruske]]. Ne samo da je doznao najvažnije stavke „Citadele“ već je saznao da će [[Nemci]] upotrebiti novo naoružanje i ratnu opremu. O svemu je još istog dana izvestio svoju komandu.<ref>Branko Kitanović, '''Kurska bitka''', s. 6-16, Smatravši da se radi o njegovom zemljaku koji je ranjen, a čija se jedinica nalazila kod Kurska, Koh je rekao Zibertu (Kuznjecovu) ''„Ozdravite brže, moj dragi, hrabri zemljače! Firer priprema boljševicima iznenađenje upravo kod Kurska. Mi ćemo im zadati takav udarac koji će im slomiti kičmu! nailaze događaji koji će baciti Rusiju na kolena. Kod Kurska ćete naći zadovoljenje za svoje rane, zemljače moj!“''.</ref>
 
=== Crvena armija se sprema za predstojeću ofanzivu [[VermahtWehrmacht|Vermahta]]a ===
Saznavši da se komanda Vermahta priprema za snažnu ofanzivu [[Josif Staljin|Staljin]] je sazvao sastanak komandanata frontova [[2. jun6.|2. juna]]a [[1943]]. godine na kojem su razrađeni planovi za odbranu. Postojalo je više ideja: da se odmah krene u napad dok Vermaht ne dobije punu snagu, da se skoncentrišu snage severnije i krene u opštu ofanzivu od [[Tula|Tule]] do [[Baltičko more|Baltika]], da se vrši samo odbrana i ne preduzimaju veće ofanzivne akcije, da se vrši odbrana dok se ne slome oštrice nemačkog napada i da se onda krene u ofanzivu. Preovladala je ova poslednja i pripreme su se ubrzale. Ka Kursku su krenule dugačke kompozicije sa naoružanjem, trupama i ratnom opremom.
 
Severni deo kurske izbočine su branile trupe Centralnog fronta pod komandom [[Konstantin Rokosovski|Konstantina Rokosovskog]]. Na liniji dugoj 306 kilometara koncentrisano je preko 700.000 ljudi, 1.780 tenkova i 1.092 aviona. Po procenama Stavke ove trupe bi primile najteži udarac i zato je ovde izvršena i veoma velika koncentracija mina i minskih polja.
Red 137:
Moraju se razlikovati dva dela bitke kod Kurska: nemačka ofanziva i sovjetski protiv-napad.
 
Pre početka same bitke sovjetska vojska je izvela riskantnu ali veoma plodonosnu operaciju izviđanja i hvatanja zarobljenika. Zarobljeni nemački kaplar je rekao starijem vodniku Podgorbunskom koji je komandovao poduhvatom da će nemačka ofanziva početi za 2 do 3 dana. To se desilo u noći između 2. i 3. jula. Pošto se izviđanjem [[5. jul7.|5. jula]]a saznao i tačan čas operacije sovjetska odbrana je stavljena u punu pripravnost i otpočele su pripreme za kontra-mere. Sovjetska avijacija je stavljena u punu pripravnost a neke eskadrile su i poletele. Poslednje rezerve su pristigle 2 sata pre početka nemačke ofanzive.
 
=== Ofanziva Vermahta - odbrana sovjetskih trupa ===
Red 143:
Planirano je da nemačka vojska krene u ofanzivu bez velike artiljerijske pripreme. Ona bi usledila po dubini sovjetskog fronta da bi se postiglo iznenađenje i sovjetska avijacija onemogućila da dejstvuje odmah po početku operacije. Međutim sovjetska avijacija je već bila u vazduhu i letela ka nemačkim aerodromima. Iako je bilo rano jutro sovjetski avioni su pronašli svoje mete i naneli gubitke Luftvafi na samim aerodromima. U isto vreme počela je i sovjetska kontrapriprema. Na deset minuta pre očekivanog nemačkog napada, na sektoru fronta južno od Orela, oko 500 topova, 460 minobacača i 100 „kaćuša“ izvelo je masivnu artiljerijsku pripremu koja je nanela nemačkoj vojsci gubitke u artiljeriji, lakim mehanizovanim jedinicama ali, po sećanjima maršala [[Georgij Žukov|Žukova]] nije imala veći efekat na nemačke snage osim što je pomela sam početak nemačkog napada. Razlog je bio nekoordinisanje i pucanje „na slepo“.
 
U 5 sati i trideset minuta po lokalnom vremenu [[Wehrmacht|Vermaht]] je krenuo u ofanzivu na severnom a pola sata kasnije i južnom delu izbočine kod Kurska. Posle 15-o minutne artiljerijske pripreme u napad su krenuli srednji i laki tenkovi, iza njih pancergrenadiri u oklopnim transporterima. U drugom ešelonu su krenuli bataljoni opremljeni [[Pancer V Panter|Panter]] tenkovima i samohodni lovci tenkova [[Elefant|Ferdinand]] uz pratnju regularne pešadije. U napad je krenula samo trećina [[Pancer V Panter|Pantera]] jer je većina imala problema sa motorima (pokvarili se pre nego što su stigli do borbenih linija). Na stotine lovaca i jurišnih bombardera se pojavilo u vazduhu i počelo da napada prve linije sovjetske odbrane. Po molbi Valtera Modela većina lovaca ponela je sa sobom i bombu, neki i po četiri. Problem je bio manjak aviona za tzv. precizno bombardovanje. Lovci su korišćeni masovno u te svrhe jer je sovjetska lovačka avijacija u samu zoru izvela napade na nemačke aerodrome i potrebno joj je bilo popunjavanje i punjenje gorivom.
 
Sovjetske trupe koje su branile kursku izbočinu našle su se pod teškom i gustom vatrom. Vermaht je koristio uređaje za lokaciju zvuka i posle baražne protivpripreme većina sovjetskih artiljerijskih baterija bila je locirana i našla se pod direktnom vatrom. Vojnik Jurij Kiselev iz 151. artiljerijske baterije koja se našla pod napadima nemačke 9. armije napisao je u svom dnevniku o borbi tog jutra:
Red 158:
==== Severni deo izbočine ====
[[Datoteka:Henschel Hs 129B.jpg|Nemački bombarder Henšel 129, tkzv. "otvarač konzervi", spor ali jak lovac tenkova, naoružan bombama i topovima a kasnije i topom 75 milimetara|thumb|desno|200px]]
Posle [[5. jul7.|5. jula]]a i početnih grešaka sovjetske avijacije (izgubljeno je preko 120 aviona) počinju žestoke i krvave borbe u vazduhu. Na severni sektor fronta nemačka avijacija koncentriše svoje napore da se osujeti sovjetska lovačka avijacija i dozvoli avionima za obrušavanje i lovcima tenkova dejstvo po sovjetskim linijama. Međutim već u predvečerje [[5. jul7.|5. jula]]a sovjetska avijacija se potpuno povratila od prvobitnih gubitaka i započete su žestoke borbe. Sutradan, [[6. jul7.|6. jula]]a [[Luftwaffe|Luftvafe]] je krenula u još žešće napade sa lovcima kao prethodnicom dok su [[Junkers Ju 87|Štuke]] i ostali avioni za precizna dejstva po zemlji leteli kilometar-dva iza njih. Plan je bio da lovci odvrate sovjetku lovačku avijaciju da, kada uzleti, dejstvuje po ranjivim [[Junkers Ju 87|Štukama]] i Henšelima. Međutim sovjetska avijacija je u talasima već letela i uspela je da razbije formacije lovaca ali istovremeno napadne nemačke bombardere. To je ublažilo posledice dejstva po zemaljskim ciljevima sovjetske vojske ali nije ih sprečilo: kolone vozila, utvrđenja, artiljerija i oklopna vozila našli su se pod jakim dejstvom Luftvafinih bombardera. Nemačka avijacija je 5. i 6. jula vazdušnu superiornost i ostvarivala svoj plan uništavanja sovjetske lovačke avijacije.
 
Međutim [[7. jul7.|7. jula]]a situacija se bitno izmenila. Dok je prethodnih dana u vazduhu bila samo trećina sovjetskih lovaca 7. jula poleću skoro svi: nemačka lovačka avijacija trpi gubitke i ne može da izoluje sovjetske lovce. Počinju do tada najžešće vazdušne bitke sa po nekoliko stotina avona u vazduhu istovremeno. Sovjetski [[Iljušin Il-2|Šturmovici]] osvajaju svoje prve pobede: sovjetska 16. VA prijavila je oko 60 uništenih nemačkih tenkova i tridesetak motornih vozila bez ijednog gubitka. Cela jedinica se vratila natrag u bazu bez gubitaka. Luftvafe je tog dana obustavila letove bombardera zbog manjka goriva. Sovjetska avijacija je 7. jula izgubila ukupno 30 aviona.<ref>Bergström 2007, strane 331.-332.</ref>
 
Na zemlji, nemačka 9. armija je uletela u klopku još prvog dana ofanzive: prostor od 40-ak kilometara koji je bio operativni pravac nastupanja je u stvari bio teren ispresecan mnogim minskim poljima, tenkovskim preprekama, duboko ukopanim linijama i zasedama sa protiv-tenkovskim topovima. Tog [[5. jul7.|5. jula]]a 9. armija ne samo da nije postigla zacrtane ciljeve već je i veoma važna oprema izbačena iz borbe: jurišni topovi [[Elefant|Ferdinand]] su zaustavljeni u minskim poljima i samo 12 od 47 su prošli neoštećeni kroz minska polja. Nemačka vojska je uvidela da su Ferdinandi veoma ranjivi zbog nedostatka mitraljeza ali i suviše tromi da bi se probijali kroz jake sovjetske linije.
[[Datoteka:Kursk Soviet Artilery.JPG|Sovjetski ZiS topovi kalibra 76.2 milimetara odbijaju napad.|thumb|desno|200px]]
Sa druge strane, sovjetski komandanti su počeli da primenjuju smrtonosnu taktiku koju su nemački komandanti nazvali ''Pakfront'' - u prevodu front protiv-tenkovskih topova. Čitave baterije ZiS i F-22 protiv-tenkovskih topova su raspoređivane po ukopanim i ojačanim linijama sa naredbom da ne pucaju dok se nemačke oklopne snage ne približe. Kada bi nemački tenkovi prišli na razdaljinu od nekoliko stotina metara svi topovi baterije bi otvorili vatru usmerenu na samo jedan tenk, uništile ga i odmah preneli vatru dalje, na sledeći tenk. U isto vreme, pešadija koja je postavljana bočno i minobacači koji su bili u blagoj pozadini bi otvorili vatru po nemačkoj pešadiji. To je dovelo do velikih gubitaka sa nemačke strane.
Red 172:
==== Južni deo izbočine ====
[[Datoteka:Kursk south.svg|Operacije na jugu izbočine kod Kurska-nemački proboj|thumb|desno|200px]]
Na jugu su borbe bile teže i krvavije. Vazdušne operacije su započete iznad sovjetske 57. i 67. gardijske divizije koje su pretrpele teške gubitke u vozilima i borbenoj tehnici. Međutim, [[Luftwaffe|Luftvafe]] se veoma brzo skoncentrisala na sovjetski 6. tenkovski korpus koji se razvijao u dubini od 10 do 15 kilometara, spremajući se da izvede kontranapad u slučaju nemačkog proboja. To je ostavilo nemačku 4. tenkovsku armiju nezaštićenom i sovjetski [[Iljušin Il-2|Šturmovici]] su krenuli u lov na nemačke tenkove. Direktno iz fabrika, eskadrile Šturmovika su dobile takozvane PTAB bombe - protiv-tenkovske avijacijske bombe. One su punjene u kontejnere od 132 do 192 komada i bacane sa relativno male visine na nemačke tenkove, probijale sa lakoćom oklop krova tenka i uništavale ga.<ref>Sovjetska odbrambena taktika kod Kurska, Glanc</ref>
 
Sovjetski avioni su uspeli da stvore superiornost u vazduhu već prvih dana ofanzive ali je Luftvafe konstantno slala lovce da osujeti sovjetske šturmovike i zaštiti svoje tenkovske jedinice. Prilikom napada sovjetske 2. gardijske tenkovske armije na krilo [[1. SS oklopna divizija Lična garda Adolfa Hitlera|1. SS oklopne divizije Lična garda Adolfa Hitlera]] [[Luftwaffe|Luftvafe]] je primenila novu taktiku: umesto teških bombardera i bombardera za obrušavanje poslati su lovci [[Fv-190|Foke-Vulf Fv 190]] i specijalizovani lovci tenkova Henšel Hs-129 koji su ispred sovjetskih jedinica izbacili takozvane „Leptir“ bombe SD-2 koje su nanele velike gubitke sovjetskim tenkovima i lakim oklopnim vozilima.
 
Na tlu, sovjetski Voronješki front je probijen od strane 2. [[Šucštafel|SS]] tenkovskog korpusa nemačke 4. tenkovske armije. Na uskom delu fronta koji su branili sovjetski vojnici jačine dva pešadijska puka stvorena je rupa kroz koju je 2. SS tenkovski korpus prošao i probio se u dubinu od 15 kilometara. Problem Voronješkog fronta je bio u tome što su se protiv-tenkovska oruđa i mobilne rezerve raspoređivale jednako na celoj izbočini dok je u isto vreme ceo nemački tenkovski korpus napadao jedan uzan sektor od 4 do 6 kilometara u dužinu. Nemačka 4. tenkovska armija je odmah probala i da proširi proboj i spoji se sa 48. tenkovskim korpusom koji je takođe napravio proboj ali se od toga odustalo i pažnja se posvetila daljem napredovanju.
Red 180:
Južno od [[Belgorod]]a armijska grupa Kempf je uspela da probije odbranu sovjetske 7. tenkovske armije ali ne i da je potpuno potisne i natera na povlačenje. Jake kiše i konstantni kontra-napadi su naterali jedinice grupe Kempf da obustave dalja napredovanja a neke jedinice su i prebačene na druge sektore.<ref>Aleksandar Samsonov: Drugi svetski rat, Moskva 1985, strana 288.</ref>
[[Datoteka:Kursk Soviet machineguns.JPG|Sovjetsko mitraljesko odelenje naoružano mitraljezom Maksim tokom Kurske bitke|thumb|desno|200px]]
Severno od Belgoroda nemački 48. tenkovski i 52. armijski korpus su uspeli da probiju odbranu Voronješkog fronta, potisnu trupe sovjetske 1. tenkovske, 6. gardijske i 69. armije i preuzmu operacijsku inicijativu. Međutim, posle inicijalnog proboja i napredovanja, širina proboja se polako smanjivala i dok je [[5. jul7.|5. jula]]a širina proboja bila 30 kilometara već [[7. jul7.|7. jula]]a se smanjila na 20, a [[9. jul7.|9. jula]]a na samo 15 kilometara. Dubina se smanjila sa početnih dnevnih 5 kilometara na potpuno obustavljanje ofanzive [[9. jul7.|9. jula]]a.
 
Sovjetska komanda je uvidela da se nemački tenkovi moraju zaustaviti ili barem usporiti i sovjetski inženjerci su uspeli da postave preko 90.000 mina, neposredno u dubinu nemačkog proboja. Samim tim nemačke trupe su morale ne samo da uspore već i da se zaustave, čiste minska polja i popravljaju štetu koju si im ona nanela. Odličan primer je divizija Velika Nemačka koja je započela operaciju sa brojnim stanjem od 118 tenkova, a već pet dana kasnije imala je nešto više od dvadeset. Ovo pokazuje da su nemačke oklopne snage pretrpele velike gubitke u oklopnim vozilima ali nisu izgubile sva: mnogi tenkovi su bili teško oštećeni ili pokvareni i čekali opravku koja se izvodila pod otvorenim nebom. Čim bi se vozilo osposobilo odmah bi bilo poslato u svoju jedinicu.
 
I pored velikih gubitaka ceo ovaj proboj je predstavljao opasnost za Voronješki front. U svrhu zaustavljanja nemačkog proboja pokrenut je celokupni Stepski front koji je do tada bio u rezervi planiran za ovakvu situaciju. Jedna od najsnažnijih jedinica ovog fronta, 5. gardijska tenkovska armija je [[12. jul7.|12. jula]]a prikupljena u blizini mesta [[Prohorovka]].
 
==== „Bitka čelika“ kod Prohorovke ====
Red 199:
 
==== Hitler obustavlja ofanzivu ====
U noći između 9. i [[10. jul7.|10. jula]]a savezničke snage su se u operaciji „Haski“ iskrcale na [[Sicilija|Siciliju]]. Otvoren je novi front u Evropi i nemačka komanda je morala da hitno pošalje pojačanje u [[Italija|Italiju]]. Hitler je iz svoje „Vučje jame“ (komandni bunker) naredio da se operacija „Citadela“, kako je on rekao „privremeno obustavi“. Feldmaršal [[Eriherich fonvon ManštajnManstein|fon Manštajn]] je ubeđivao Hitlera da mu dozvoli da nastavi operacije jer je „nadomak pobede“. On je kasnije u svojoj knjizi „Izgubljene pobede“ argumentvao ovu tvrdnju činjenicom da je dosta sovjetskih tenkova uništeno i da se linija fronta stabilizovala. Hitler mu je dao još par dana da nastavi sa napadima ali je već [[17. jul7.|17. jula]]a celokupni SS tenkovski korpus poslat u Italiju. Svima je bilo jasno da je nemačka ofanziva završena i čekao se sovjetski odgovor.
 
=== Defanziva Vermahta - velika sovjetska protiv-ofanziva ===
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101III-Zschaeckel-206-35, Schlacht um Kursk, Panzer VI (Tiger I).jpg|Nemački vojnici iz [[2. SS oklopna divizija Rajh|2. SS Oklopne divizije]] ispred tenka [[PancerTigar VI(tenk)|Tigar]]|thumb|desno|200px]]
Sovjetska komanda je naredila operaciju „Kutuzov“ gde je kod [[Orel]]a primila borbu sa nemačkom 9. armijom koja je odbačena i primorana na povlačenje. Sovjetska 11. gardijska armija pod komandom generala Bagramjana je potpuno potisla nemačke jedinice i uspela da se probije u nemačku pozadinu.
 
Na jugu je sovjetska vojska tek 3. avgusta započela operaciju „Vojskovođa Rumjancev“ i uspela da oslobodi grad Belgorod. U [[Moskva|Moskvi]] je ispaljen vatromet u čast oslobođenja Belgoroda i ovo je posle ušlo u tradiciju da se za svaki veći oslobođeni grad ispaljuje vatromet. Sovjetske trupe su stigle [[11. avgust8.|11. avgusta]]a do [[Harkov]]a koji nije mogao biti zauzet u hodu.
 
[[Harkov]] je zauzet u nastavku ofanzive posle žestokih borbi u samom gradu, [[23. avgust8.|23. avgusta]]a [[1943]]. godine i to je bio poslednji put da je ovaj grad bio u rukama nemačke vojske. Sovjetska vojska je obustavila dalje napredovanje na zapad i front se stabilizovao. Obe strane su pretrpele velike gubitke i bile su iscrpljene. Po mišljenjima mnogih istoričara, najveća bitka u istoriji je završena.
 
== Značaj i posledice bitke kod Kurska ==
Završetkom Kurske bitke završena je i poslednja nemačka ofanziva na [[Istočni front u(Drugi Drugomsvetski svetskom raturat)|Istočnom frontu]]. Posle ove bitke nemačka vojska se nalazi u konstantom povlačenju i inicijativa definitivno prelazi na sovjetsku stranu. Sovjetska vojska konstantno napreduje na zapad do pada [[Bitka za Berlin|Berlina]] 1945.
 
Tokom bitke uništene su neke od najboljih nemačkih jedinica. Podaci o nemačkim gubicima variraju i kreću se do 500.000 (poginuli, ranjeni, nestali). Ova brojka obuhvata i gubitke nastale tokom sovjetkse protiv-ofanzive. Nemačka vojska je izgubila oko 1.000 tenkova i oklopnih vozila i oko 3.000 aviona. Sa druge strane pravi sovjetski gubici su iznosili oko 800.000 poginulih, ranjenih i nestalih, preko 6.000 uništenih i onesposobljenih tenkova i oko 1.100 uništenih aviona.
Red 216:
Tokom same nemačke ofanzive izbačeno je iz stroja oko 50.000 nemačkih vojnika, 300 tenkova i oko 200 aviona. Sovjetski gubici su bili oko 180.000 poginulih, ranjenih i nestalih, 1.600 uništenih i oštećenih tenkova i preko 1.000 aviona. Treba imati u vidu da se tačni podaci o gubicima ne mogu odrediti zato što je sa sovjetske strane dokumentacija nekompletna a sa nemačke izvršene velike reorganizacije jedinica.
 
Tokom Kurske bitke uvedena su nova vozila u naoružanje [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[VermahtWehrmacht|Vermahta]]a kao i nove taktike i strategijska učenja. Obe strane su izvukle pouke iz borbenih dejstava na kopnu i u vazduhu. Promenjene su načini dejstva, brojnost i opremljenost kao i formacije jedinica. Sovjetska vojska je naročito izvukla pouku iz oklopne borbe gde je promenjena formacija na nivou tenkovskog bataljona kao i povećano sadejstvo između tenkovskih i samohodnih jedinica. Ulaskom novih nemačkih tenkova u upotrebu ubrzan je razvoj tenka [[IS-1|JS-1]] a kasnije [[IS-2|JS-2]], kao kontra-mera uvođenju tenkova [[Pancer V Panter|Panter]] i sve učestalijeg pojavljivanja tenka [[PancerTigar VI(tenk)|Tigar]]. Bitka kod Kurska je takođe ubrzala savezničke pripreme i otvaranje drugog fronta u Evropi.
 
Kurska bitka predstavlja pravu prekretnicu [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]] i njenim završetkom stiču se uslovi za prelazak reke [[Dnjepar]] kao i oslobađanje cele [[Ukrajina|Ukrajine]].
 
== Reference ==
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Kurska