Biblija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
|||
Red 1:
[[Datoteka:Gutenberg Bible, Lenox Copy, New York Public Library, 2009. Pic 01.jpg|thumb|250px|[[Gutenbergova Biblija]], najstarija štampana Biblija.]]
'''Biblija''' (od [[grčki jezik|grčkog]] τὰ βιβλία ''ta biblia'' - «knjižice») naziv je za svetu knjigu hrišćana koju čine [[Stari zavjet|Stari zavet]] (hebrejski ''[[Tanah]]'') i [[Novi zavjet|Novi zavet]]. Biblija je poznata i kao '''Sveto pismo'''.
Bibliju su pisali razni autori u raznim vremenima i na raznim mestima, da bi odgovorili raznim potrebama.<ref name="Ehrman">[http://www.scribd.com/doc/60185745/Bart-Ehrman-Isus-to-nije-rekao Bart Ehrman - Isus to nije rekao] (scribd)</ref> Autografi biblijskih knjiga ne postoje, već samo [[Biblijski rukopisi|mnogobrojni prepisi]], tzv. tekstualni svedoci. Služeći se njima, [[biblijska nauka]] nastoji prirediti što pouzdaniji biblijski tekst, tzv. kritičko izdanje Biblije.
Red 12:
{{main|Tanah}}
{| cellpadding="1" style="float: right; border: 2px solid #E3B707; background: #FFFCEF; padding: 5px; font-size: 85%; margin: 0 0px 0 15px;"
! style="background: #F3E299; text-align: center;" | [[Tanah|Hebrejski spisi]]
|-
| ''<br />''
* [[Knjiga Postanka|Postanak]]
* [[Knjiga Izlaska|Izlazak]]
* [[
* [[Knjiga Brojeva|Brojevi]]
* [[Ponovljeni zakon]]i
* [[
* [[Knjiga o Sucima|Sudije]]
* [[Ruta (knjiga)|Ruta]]
Red 27:
* [[Prva knjiga o Kraljevima]]
* [[Druga knjiga o Kraljevima]]
* [[Knjige Ljetopisa|Prva Dnevnika]]
* [[Druga Dnevnika]]
* [[Ezra (knjiga)|Ezra]]
Red 37:
* [[Propovednik (knjiga)|Propovednik (Kohelet)]]
* [[Pesma nad pesmama]]
* [[
* [[Jeremija (knjiga)|Jeremija]]
* [[Tužbalice (knjiga)|Tužbalice]]
Red 48:
* [[Jona (knjiga)|Jona]]
* [[Mihej (knjiga)|Mihej]]
* [[
* [[
* [[Sofonija (knjiga)|Sofonija]]
* [[
* [[Zaharija (knjiga)|Zaharija]]
* [[Malahija (knjiga)|Malahija]]
|-
! style="background: #F3E299; text-align: center;" | [[Novi svet - prevod Svetog pisma|Novi svet prevod Svetog pisma]]
|-
| style="background: #ffc; text-align: center; border:1px solid #DBC775;" | <small>[[Šablon:Stari zavjet|uredi]]</small>
Red 77:
== Hrišćanska Biblija ==
Ideja o hrišćanskim spisima kao Novom zavetu proistekla je iz hrišćanskih učenja koja u [[Isus]]u vide posrednika u novom savezu sa Bogom. Hrišćanski [[Novi zavjet|Novi zavet]] sadrži 27 spisa. Ti spisi se mogu podeliti na 4 vrste religijskih tekstova:
* četiri jevanđelja,
* jedna rana crkvena povest,
Red 83:
* jedna apokalipsa
Biblija, ili Sveto pismo, kod Hrišćana označava zbirku svetih spisa koji se dele na knjige [[Stari
[[Pravoslavna crkva]] uvrstila je u Stari zavet 39 knjiga. Prema kanonu [[
* Judita,
* Tovija,
Red 101:
U prvim vekovima kružile su mnoge knjige - bilo apokrifne, bilo autentične, veoma cenjene od hrišćana - koje Crkva na kraju nije unela u novozavetni kanon. Otkrivenje Jovanovo je prihvaćeno u kanon sa izvesnim izbegavanjem. Osamdeset peti Apostolski kanon ne pominje Otkrivenje, ali zauzvrat preporučuje dve Poslanice Korinćanima od Klimenta Rimskog i Učenje Dvanaestorice Apostola (odbačeno na Šestom vaseljenskom saboru, kanon 2, na osnovu toga što su ga koristili neki jeretici); to isto čini i Laodikijski sabor (60. kanon) i Sveti Kirilo Jerusalimski. Prihvata ga Sveti Atanasije Veliki, koji spominje i Jermin Pastir (kao i Sveti Maksim Ispovednik), a takođe i Kartaginski sabor (kanon 30), koji u isto vreme preporučuje Žitija Svetih (kanon 54) i, na kraju, Dionisije Areopagit. Pod uticajem katihetskih škola u Siriji i Palestini, Otkrivenje se nije upotrebljavalo u liturgijskoj praksi, mada ga je ipak na kraju aleksandrijska škola stavila u kanon.
[[Katolička crkva|Rimokatolička crkva]] je tek [[1546]]. godine, na protivreformatorskom saboru u Trentu, uključila u kanon svih 27 knjiga Novog zaveta. Tom prilikom je [[Jeronim]]ov latinski prevod Biblije, poznatiji kao [[Vulgata]] prihvaćen kao zvanična, autoritativna verzija katoličkog Svetog pisma.
Biblija je (naročito) počela da se širi svetom u 16. veku posle Hrista, i danas je, u celini ili delimično, prevedena na preko hiljadu pet stotina jezika. Biblija je izazvala divljenje, manje ili veće, relativno priznanje ili prihvatanje pripadnika drugih religijskih tradicija, ali, uopšte uzev, ona je, kao i drugi sveti spisi, sveta po svom sopstvenom tradicionalnom karakteru jedino za pripadnike odgovarajuće vere.
Red 107:
== Prevodi Biblije kod Južnih Slovena ==
Tzv. „Izborno jevanđelje" i Apostol preveli su sa grčkog na crkvenoslovenski braća Kirilo i Metodije pred polazak u Moravsku na propovedanje hrišćanstva, a druge delove [[Novi
Kod Hrvata, pored prevoda Matije Petra Katančića (1831), celu Bibliju su preveli I. M. Škarić (Beč 1858-61), I. E. Šarić (Sarajevo 1941-42). Novi zavet su preveli J. Štadler (Sarajevo 1895-1904), dr F. Zagoda (1925), LJ. Rupčić (Sarajevo 1961), B. Duda (Zagreb 1962). Vrhunski podvig je izdanje izdavačke kuće „Stvarnost" 1968. g. koji je i sa jezičke tačke besprekoran, zatim prevodi Novog zaveta B. Duda - J. Fućak (Zagreb 1973), Gracijan Raspudić (Mostar 1987).
Red 113:
Prvi slovenački prevod Novog zaveta dao je [[Primož Trubar]] (1557-1582). Takođe je protestantski teolog Jurij Dalmatin štampao celu Bibliju u Vitenbergu 1584. Ovim prevodom je popravio jezik prvih slovenačkih pisaca i postavio uzor književnog prevoda. Njegov prevod Biblije je najznačajniji književni događaj pre pojave Prešernovih dela. J. Japelj i B. Kumerdej izdaju Novi zavet (1784-86). Celu Bibliju štampa A. Volf (Ljubljana 1885-59). Novi zavet preveli su i J. Zidanšek (1918), fr. Jere, Gr. Pečjak i A. Snoj (1926-29). Celo Sveto pismo izdali su M. Slavič i Fr. Jere (1960-66), a Novi zavet Fr. Jere, Gr. Pečjak i A. Snoj (1961). - France Rozman preveo je četiri jevanđelja (Ljubljana, 1979). Novi zavet - jubilarni prevod povodom 400-godišnjice Dalmatinove Biblije (1984) (uvod i primedbe preuzete sa francuskog ekumenskog izdanja) izdao je Nadbiskupski ordinarijat u Ljubljani u saradnji sa Biblijskim društvom, kao i ekumensko izdanje cele Biblije (1975). - Stevan Kuzmič dao je Novi zavet, a Šandor Terplan Psalme 1528. g. (jubilarno izdanje 1928. g.) na prekomurskom dijalektu.
Makedonci su dobili Novi zavet [[1967]]. a celo [[Biblija|Sveto pismo]] (sa devterokanonskim knjigama) 1990. god., a takođe u izdanju Biblijskog društva. Stručna analiza ovog prevoda još nije urađena da bi se ustanovilo u kolikoj meri se ovaj prevod oslanja na srpski prevod Svetog pisma.
Godine 2006. [[Jehovini svjedoci]] objavili su novi prevod na jezicima južno-slovenskih naroda: makedonskom, srpskom, hrvatskom i slovenačkom: [[Novi svet - prevod Svetog pisma]].
Red 123:
Racionalna kritika Biblije posebno je usmerena na bajkovite priče koje se u njoj nalaze:
{{citat|Vi vjerujete u knjigu u kojoj su životinje koje govore, čarobnjaci, vještice, demoni, štapovi koji se pretvaraju u zmije, gorući grmovi, hrana koja pada s neba, ljudi koji hodaju po vodi i sve vrste čarobnih, apsurdnih i primitivnih priča, i kažete nam da smo mi oni kojima treba pomoć?<ref name=mudremisli/>|[[Mark Twain|Mark Tven]]}}
Filozof [[Friedrich Nietzsche|Fridrih Niče]] kritikuje jevrejske sveštenike koji su od povesti Izraela načinili religiju, te objašnjenje svih velikih događaja u njihovoj prošlosti pojednostavili u "idiotsku formulu" poslušnosti ili neposlušnosti prema bogu:
{{citat|Ti sveštenici ustoličili čudo krivotvorenja, za šta nam kao dokument služi dobar deo Biblije: sa nečuvenom porugom prema svakom nasleđu, prema svakoj istorijskoj realnosti, oni su prošlost svog sopstvenog naroda preveli u religiozno, to jest od nje načinili stupidan mehanizam spasa: krivica prema Jehovi i kazna, pobožnost prema Jehovi i nagrada.<ref name="Antikrist"/>|[[Friedrich Nietzsche]]}}
| |||