Frédéric Chopin – razlika između verzija

Pored brojnih klavirskih komada koje je napisao i udahnuo im klasičan, antologijski koncertni karakter i formu i u manjoj meri kamerne muzike, dva klavirska koncerta i jedna baletska svita ''-{Silfide}-'', jedina su dela gde je koristio orkestar. Posebno su značajna njegova dva klavirska koncerta, komponovana u klasičnoj trostavačnoj formi zrelog koncerta [[XIX vek|-{XIX}- veka]]. Sa pravom je [[Hektor Berlioz|Berlioz]] za njih napisao da je orkestar u njima „''samo pratnja, takoreći hladna i nekorisna''”. Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode. Mladi pijanisti ih rado uzimaju za svoja međunarodna takmičenja.

 

Ovaj koncert je dovršen [[1830]]. a objavljen i premijerno izveden [[1833]]. godine. Obiluje viruozitetin u klaviru i posvećen je pijanisti [[Fridrih Kalkbrener|Fridrihu Kalkbreneru]]. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 37 minuta. Prvi stav je ''-{Allegro maestoso}-'', sav u sonatnom obliku i traje polovinu ukupnog vremena koncerta. Obe njegove teme su veoma izražajne i elegantne, sa prizvukom sete, bez snažnijih kontrasta. Samo, druga tema modulira u E-Dur, a orkestar se kroz ceo stav tretira kao stereotipna pratnja veoma viruoznom klaviru. Drugi stav je ''-{Romansa - Larghetto}-'' u E-Duru i po svom karakteru je jedan nokturno. Inspirisan je Šopenovom ljubavi prema [[Konstanca Glatkovska|Konstanci Glatkovskoj]], a o viruoznosti klavira svedoči podatak da se ovaj stav može izvoditi i kao samostalan komad, pisan samo za klavir. Ovde je orkestar još hladnija pratnja jednoj dražesnoj melodici klavira. Treći i finalni stav je ''-{Rondo - Allegro}-'', opet u E-Duru, na kraju se vraća u osnovni tonalitet, a glavna tema mu je zasnovana na ritmovima ''[[krakovjak]]a'', poljske narodne igre. Klavir je ovde još virtuozniji, kroz sve svoje registre, a u drugoj temi, Šopen bez ikakvih ukrasa daje maha levoj ruci da nastupa za oktavu ispod desne. Ovaj stav, kroz uvod, razradu i finalnu kadencu i kodu, daje maha solisti da iskaže sve bravure klavira kao instrumenta.