Sloboda vodi narod – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmjene 178.149.11.178 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika EmausBot
Red 13:
'''Sloboda vodi narod''' je slavno remek-djelo [[romantizam|romantizma]] [[Francuska|francuskog]] [[slikar]]a [[Eugene Delacroix|Eugenea Delacroixa]]; prvo djelo koje povezuje romantičarske principe i ideale [[revolucija|revolucije]].
 
==Povijest==
Историја [уреди - уреди]
 
O ovoj slavnoj slici inspiranoj [[Srpanjska revoucija|Srpanjskom revolucijom]] [[1830.]] godine, Delacroix je napisao svom bratu, francuskom generalu:
О овој славној слици инспираној јулским револуцијом 1830. године, Делакроа је написао свом брату, француском генералу: "Започео сам приказ модерне теме, сцене на барикадама ... и иако се нисам борио за своју земљу, сликао сам за њу. "
''“Započeo sam prikaz moderne teme, scene na barikadama ... i iako se nisam borio za svoju zemlju, slikao sam za nju.”''
 
Za ovu sliku Delacroix je uradio brojne skice [[olovka|olovkom]]. Iako su neki znastvenici tvrdili kako je figura s visokim cilindrom sam Delacroix, već na predavanju 1864. godine [[Alexandre Dumas (otac)|Alexandre Dumas]] je ustvrdio kako Delacroix doista nije učestvovao u sukobima<ref> Hélene Toussaint, ''La Liberté guidant le peuple de Delacroix'', Pariz, 1982., Editions de la Réunion des Musées Nationaux</ref>. Drugi su tvrdili kako je riječ o [[Fréréderic Villote|Frérédericu Villotu]], budućem kuratoru [[Louvre]]a i Delacroixovom prijatelju. Mladi dječak koji maše pištoljem je inspirirao kasniji lik [[Gavroche]]a u [[Victor Hugo|Huhoovim]] ''[[Jadnici]]ma (Les Misérables)''. Sliku su suvremenici slavili, no kritika iz časopisa ''Le Moniteur des Arts'' je navela kako je teško zamisliti njegovu ''Slobodu'' kao ružniju ženu, što bi bio slučaj da je Delacroix želio prikazati stvarnost.
За ову слику Делацроик је урадио неколико скице оловком. Иако су неки научници тврдили како је фигура с високим цилиндром сам Делацроик, већ на предавању 1864. године Алекандре Думас је устврдио како Делацроик доиста није учествовао у сукобима [1]. Други су тврдили како је реч о Фрередерицу Виллоту, будућем куратор Лувра и Делацроиковом пријатељу. Млади дечак који маше пиштољем је инспирисао каснији лик Гавроцхеа у Хухоовим Јадницима (Јадници). Слику су савременици славили, но критика из часописа Ле Монитеур дес Артс је навела како је тешко замислити његову Слободу као ружнију жену, што би био случај да је Делакроа желио приказати стварност.
 
Nova vlada je otkupila sliku za 3,000 franaka i izložila ju ispred prijestolja u palači Luxembourg kako bi kralja Luja Filipa uvijek podjećala na način kako je došao na prijestolje. No vladin naum nije urodio plodom, jer je kralj sliku premjestio u muzej palače samo nekoliko mjeseci prije no što ju je zastalno uklonio zbog njene pobunjeničke poruke. Delacroixu je bilo dozvoljeno da je pošalje tetki Félicité na čuvanje. Slika je ponovno izložena 1848., te na pariškom Salonu 1855. godine, da bi 1874. godine došla u kolekciju muzeja [[Louvre]], gdje se nalazi i danas.
Нова влада је откупила слику за 3,000 франака и изложила ју испред престола у палати Лукембоург како би краља Луја Филипа увек подјећала на начин како је дошао на престо. Но владин наум није уродио плодом, јер је краљ слику преместио у музеј палате само неколико месеци пре но што ју је застално уклонио због њене побуњеничке поруке. Делацроик је било дозвољено да је пошаље тетки Фелић на чување. Слика је поново изложена 1848., те на париском Салону 1855. године, да би 1874. године дошла у колекцију музеја Лувр, где се налази и данас.
 
==Odlike==
Одлике
На слици Слобода води народ приказан је тачно одређени догађај, јулска револуција 1830. године у Француској против боурбонског краља Карла Кс., што је напослетку довело до његове абдикације. На његово место је постављен "грађански краљ" Луј Филип, премда су његове овласти биле строго ограничене.
 
Na slici ''Sloboda vodi narod'' prikazan je točno određeni događaj, srpanjska revolucija 1830. godine u Francuskoj protiv [[burbonci|bourbonskog]] kralja [[Karlo X., kralj Francuske|Karla X.]], što je naposljetku dovelo do njegove abdikacije. Na njegovo mjesto je postavljen “građanski kralj” [[Luj Filip, kralj Francuske|Luj Filip]], premda su njegove ovlasti bile strogo ograničene.
Делацроик је приказао ликове како јуришају равно на посматрача. Романтичарски је приказао побуну сугеришући како се народ спонтано латио оружја, уједињен у својој жудњи за слободом. Ликови израњају из магловитог дима, што је симболични приказ уздизања Француске из окова тираније. У даљини се види панорама Париза с торњевима катедрале Нотре-Даме, с које су побуњеници подигли тробојницу (црвен, бијели, плави), француску заставу.
 
Delacroix je prikazao likove kako jurišaju ravno na promatrača. Romantičarski je prikazao pobunu sugerirajući kako se narod spontano latio oružja, ujedinjen u svojoj žudnji za slobodom. Likovi izranjaju iz maglovitog dima, što je simbolični prikaz uzdizanja Francuske iz okova tiranije. U daljini se vidi panorama [[Pariz]]a s tornjevima katedrale [[Notre-Dame u Parizu|Notre-Dame]], s koje su pobunjenici podigli trobojnicu (crven, bijeli, plavi), [[Francuska zastava|francusku zastavu]].
Као на слици Сплав Медуза, Тхеодореа Герицаулта, лешеви леже у ширем првом плану, док дечак који клечи чини доњи део пирамидалне композиције којој је на врху испружена рука Слободе са заставом. Њен грчки профил и голе груди подсећају на античке скулптуре, док њена усправна фигура и лепршава одећа потврђују њену алегоријску улогу. Користећи античке елементе Делацроик носталгичарске и романтичарски призива изворне републиканске осећаје (атенску демократију и римску републику). Следбеници Слободе припадају разним друштвеним слојевима, уједињеним у заједничком циљу. Они у свом одлучном маршу напред безобзирно газе мртва тела. Спремни су и сами умрети, сигурни да ће у том случају њихово место заузети 2. побуњеници.
 
Kao na slici ''[[Splav Meduza]]'', [[Théodore Géricault|Théodorea Géricaulta]], leševi leže u širem prvom planu, dok dječak koji kleči čini donji dio piramidalne [[kompozicija (likovna)|kompozicije]] kojoj je na vrhu ispružena ruka ''Slobode'' sa zastavom. Njen grčki profil i gole grudi podsjećaju na [[Antika|antičke]] skulpture, dok njena uspravna figura i lepršava odjeća potvrđuju njenu [[alegorija|alegorijsku]] ulogu. Koristeći antičke elemente Delacroix nostalgičarski i romantičarski priziva izvorne republikanske osjećaje ([[Atena (polis)|atensku]] [[Demokracija|demokraciju]] i [[Rimska Republika|rimsku republiku]]). Sljedbenici Slobode pripadaju raznim društvenim slojevima, ujedinjenim u zajedničkom cilju. Oni u svom odlučnom maršu naprijed bezobzirno gaze mrtva tijela. Spremni su i sami umrijeti, sigurni da će u tom slučaju njihovo mjesto zauzeti drugi pobunjenici.
Делацроик је, попут правог следбеника Рубенса, искористио боју да појача поруку слике. Слику је насликао у светлим и тамним тоновима браон, а боја се најјасније јавља на застави и исте три боје се неколико пута понављају на слици. Бела се слободније јавља, док су црвена и плава загасите. Модра је јаснија на чарапама палог борца слева и на кошуљи дечака који клечи. Његова марама и ремен, попут малене врпце на лешу сдесне, су црвени акценти. На тај је начин Делацроик, попут Екоа политичког манифеста, поновио тробојницу француске заставе која је симбол слободе и француског републиканизма.
 
Delacroix je, poput pravog sljedbenika [[Rubens]]a, iskoristio boju da pojača poruku slike. Sliku je naslikao u svijetlim i tamnim tonovima smeđe, a boja se najjasnije javlja na zastavi i iste tri boje se nekoliko puta ponavljaju na slici. Bijela se slobodnije javlja, dok su crvena i plava zagasite. Modra je jasnija na čarapama palog borca slijeva i na košulji dječaka koji kleči. Njegova marama i remen, poput malene vrpce na lešu sdesne, su crveni akcenti. Na taj je način Delacroix, poput [[jeka|ekoa]] političkog [[manifest]]a, ponovio trobojnicu francuske zastave koja je simbol slobode i francuskog republikanizma.
 
==Bilješke==