Ustav Srbije od 1838. godine – razlika između verzija

{{for|ustav Republike Turske|Ustav Turske}}

 

 

== Donošenje Ustava ==

Knez Miloš Obrenović je promenio svoj način vladavine nakon ukidanja Sretenjskog ustava. Nije sam sudio, ukinuo je torturu i monopol trgovine solju. Uticaj na donošenje novog ustava vršili su Rusija (pokrovitelj) Turska (sizeren) i Austrija. Ruski izaslanik Rikman je predao „bazis“ za ustavno organizovanje Srbije. Po njemu ustav bi trebao da sadrži samo administrativne odredbe, jer su politička prava obezbeđena Hatišerifom od 1830. godine. Rusija je zahtevala i ostanak Saveta, preko koga bi mogla da vrši pritisak na kneza. Februara 1838. godine obrazovana je Velika ustavna komisija. Pri svom radu je koristila Sretenjski ustav, nacrte i ruski „bazis“.

== Sadržina Ustava ==

 

Građanska prava su takođe zagarantovana. Sudski su zaštićena lična i imovinska prava. Ne postoji kazna konfiskacije imanja, niti institucija kolektivne odgovornosti. Feudalni odnosi su konačno ukinuti. Ukida se kuluk.

== Akti o ustrojstvu Saveta i centralne uprave ==

Akti o ustrojstvu su doneti 29. maja 1839. godine sa ciljem da razjasne odredbe Ustava. Nakon što ih je potpisao, knez Miloš Obrenović je abdicirao 1. juna. Miloš se odlučio na ovaj potez jer je aktima proširena je vlast Saveta na račun kneževe vlasti. Po aktima o ustrojstvu savetnike i ministre predlaže Savet. Knez može postavljati ministre samo iz reda savetnika, a kada ih otpusti oni se vraćaju u Savet. Zakonski predlog pretresa Savet te ga šalje na potvrdu knezu, a potom se proglašava u propisanoj formi u Savetu. Savetnicima je sudio Kasacioni sud u prvom stepenu, a u drugom stepenu sam Savet. Ministri su potčinjeni knezu u poslovima njegove nadležnosti i Savetu u poslovima za koji je on zadužen.

== Ishod Ustava ==