Nenasilni otpor

Nenasilni otpor (ili nenasilna akcija) je tehnika socijalno-političke akcije, koja se koristi za primenu moći u konfliktu. Obuhvata razne specifične metode psihološke, socijalne, ekonomske i političke akcije bez korišćenja fizičkog nasilja. Društveno-politički ciljevi se postižu kroz simboličke proteste, ekonomsku ili političku nekooperaciju, građanski neposluh i druge metode koje ne sadrže nasilje. Smatra se jednim od glavnih načela nenasilja.

Pasivni otpor ima slično značenje, koje implicira otpor kroz inerciju ili ne-energičnu saradnju, što je suprotno otporu kroz aktivni antagonizam.

Kao i druge strategije društvene promene, nenasilna akcija se može pojaviti u različitim oblicima. Može, na primer, uključivati različite oblike informatičkog rata, protestne umetnosti, lobiranja, neplaćanje poreza, bojkote, sankcije, pravne/diplomtakse manevere, materijalnu sabotažu, podzemne železnice, načelno odbijanje nagrada/počasti, dežuranje pred uredima, bdijenja, deljenje letaka i/ill opšte štrajkove.

Neki politički naučnici drže da je veliki broj raznih pokreta preuzeo nenasilni otpor kao svoju glavnu metodu postizanja političkih ciljeva, da se nenasilje kao metoda može razlikovati od načelnog moralna stava o nenasilju.