Pasivni infracrveni senzor

Pasivni infracrveni senzor (en. passive infrared sensor, skraćeno PIR) je eletronski senzor koji meri infracrveno zračenje tela u vidnom polju. Ovi senzori se najčešće koriste u detektorima kretanja, koji imaju primenu u sigurnosnim alarmima, automatskoj rasveti i slično.

Tipični detektor kretanja zasnovan na PIR senzoru.

U većini detektora kretanja primenjuje se tehnika poznata pod nazivom pasivno infracrveno zračenje, a upotrebljava se u kolima napona 220 volti. Ti detektori obično se postavljaju na zid ili na vrh reflektora i zauzimaju dosta prostora. Postoje i kompaktni detektori kretanja koji se napajaju baterijama.[1]

Princip radaUredi

Unutrašnjost pasivnog infracrvenog senzora prilično je jednostavna. PIR senzori kretanja sadrže dva kristala, sočivo i malo elektronsko kolo. Kada infracrvena svetlost (u osnovi, toplota koju generiše neko telo) pogodi kristal, on generiše elektricitet. Svaka osoba, kao i sva druga živa bića, odaje toplotu, pa se detektor kretanja aktivira kada mu se približite.

Detektori kretanja najčešće imaju tri izvoda: uzemljenje, izvor pozitivnog napona i izlaz za senzor. Ako PIR detektor kretanja napaja se naponom od 5 volti, napon na izlazu će biti oko nula volti kada ne detektuje kretanje. Kada se neko pokrene u dometu detektora, napon na izlazu iznosi oko 5 volti.[2]

IzvoriUredi

  1. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.
  2. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.

Vidi jošUredi